馬太福音 13
1 當那一天，耶穌從房子裏出來，坐在海邊。
Ikighono kila kila, uYesu akahuma mu nyumba jila, akaluta, akikala mulubale mu lisumbe.
2 有許多人到他那裏聚集，他只得上船坐下，眾人都站在岸上。
Avaanhu vinga amapugha na mapugha vakaluta, vakakong'haana pa mwene, kuhanga akalamula pikwingila mu ngalava ikikala. Avaanhu vala vakiima kunji ku lisumbe.
3 他用比喻對他們講許多道理，說：「有一個撒種的出去撒種；
Pepano akavavuula si nyinga mu fihwanikisio akati, 'Unkesambeju jumonga alyalutile kukesa imbeju.
4 撒的時候，有落在路旁的，飛鳥來吃盡了；
Ye ikesa, Imbeju jimonga jikaghua pa sila, injuni sikiisa, sikahola.
5 有落在土淺石頭地上的，土既不深，發苗最快，
Ijingi jikaghua pa linhalavue, jikamela ng'haning'haani. ulwakuva ilihanga lyale lidebe.
6 日頭出來一曬，因為沒有根，就枯乾了；
ye jimelile ulujuva lukanyaanya, jikuuma, ulwakuva indela sikakunua kukwika paasi.
7 有落在荊棘裏的，荊棘長起來，把它擠住了；
Ijingi jikaghua pa malela gha madasia, jikamela, neke amadasia ye ghakafweta.
8 又有落在好土裏的，就結實，有一百倍的，有六十倍的，有三十倍的。
Ijingi jikaghua pa lihanga ilinofu, jikamele, jukakula na kukoma vunono, jimo ifipeke kilundo, ijingi fijigho ntanda, ijingi fijigho filatu.
9 有耳可聽的，就應當聽！」
Unya kupulika, apulikaghe!”
10 門徒進前來，問耶穌說：「對眾人講話，為甚麼用比喻呢？」
Pepano avavulanusivua vaake vakaluata vakamposia vakati, 'Kiki ghujova na vaanhu mu fihwanikisio?
11 耶穌回答說：「因為天國的奧祕只叫你們知道，不叫他們知道。
UYesu akavamula akati, 'Umue uNguluve avapeliile kukagula isa vusyefu uvwa vutwa vwa kukyanya, looli aveene navapelilue uluo.
12 凡有的，還要加給他，叫他有餘；凡沒有的，連他所有的，也要奪去。
Ulwakuva umuunhu ghweni juno ali nu vakagusi vwimila uvutwa vwa Nguluve, ujuo ikwongelesivua. Looli juno nsila vakagusi uvuo, nambe uvukagusi uvudebe vuno ali navwo, ikunyua.
13 所以我用比喻對他們講，是因他們看也看不見，聽也聽不見，也不明白。
Uluo lwe luno lukumhelela kujova navo mu fihwanikisio, ulwakuva vilola neke navikusivona, vipulikisia neke navipulika nambe kukusitang'hania.
14 在他們身上，正應了以賽亞的預言，說： 你們聽是要聽見，卻不明白； 看是要看見，卻不曉得；
Isi sivombeka ku veene kukwilanisia sino um'bili uYesaya alyalembile kuuti,'Kupulika, mupulikagha neke namukusitang'haniagha. Kulola, mulolagha neke namukusivonagha.
15 因為這百姓油蒙了心， 耳朵發沉， 眼睛閉着， 恐怕眼睛看見， 耳朵聽見， 心裏明白，回轉過來， 我就醫治他們。
Ulwakuva avaanhu ava, vasiiti kukwitika. Vadindile imbulughutu saave, vadindile amasio ghaave. Vaale valeke uluo, amasio ghaave ghaale ghilolagha, imbulughutu saave saale sipulikaghe, nagha moojo ghaave ghaale ghikulutang'haniagha. Mu uluo vaale vikusyetukila une, na juune naale nikuvapoka.'
16 「但你們的眼睛是有福的，因為看見了；你們的耳朵也是有福的，因為聽見了。
“Looli mufunyilue umue, ulwakuva amaso ghiinu ghilola nasi mbulughutu siinu sipulika.
17 我實在告訴你們，從前有許多先知和義人要看你們所看的，卻沒有看見，要聽你們所聽的，卻沒有聽見。」
Kyang'haani nikuvavuula kuuti kwevalyale avavili na vagholofu vinga vano valyale vilonda kukusivona sino mukusivona umue, neke navalyasivwene. Kange valyale vilonda kupulika sino mupulika umue, neke navalyasipuliika.”
18 「所以，你們當聽這撒種的比喻。
“Lino, mupulikisie umuluvo ghwa kihwanikisio ikya nkesambeju,
19 凡聽見天國道理不明白的，那惡者就來，把所撒在他心裏的奪了去；這就是撒在路旁的了。
Pa sila pano imbeju jilyaghwile, ghwe muunhu juno ipuluka ilisio lya vutwa vwa Nguluve neke naikulitang'hania, uMhosi uSetano ikwisa na kutoola kino kivyalilue ghwe munkate mu mwojo ghwake.
20 撒在石頭地上的，就是人聽了道，當下歡喜領受，
Pa linhalavue, pano imbeju jilyaghwile ghwe muunhu juno ipuluka ilisio lya Nguluve, insiki ughuo ikulyupila nu lukeelo.
21 只因心裏沒有根，不過是暫時的，及至為道遭了患難，或是受了逼迫，立刻就跌倒了。
Neke ulwakuva ilisio lila lisila ndela mu mwojo ghwake, igadilila unsiki n'debe, lungavoneke ulutalamu lumonga, nambe isa kumpumusia vwimila ilisio lya Nguluve, neke nakikomaifipeke. unsiki ghughuo ye ikululekagha ulwitiko.
Pa madasia pano imbeju jilyaghwile ghwe muunhu juno ipulika ilisio lya Nguluve, neke imbombo sa mu iisi, kuyasuka vwimila uvukavi vwa kyuma fifweta ilisio, neke nalikoma ifipeke, (aiōn g165)
23 撒在好地上的，就是人聽道明白了，後來結實，有一百倍的，有六十倍的，有三十倍的。」
Looli pa lihanga ilinofu pano imbeju jilyaghwile, ghwe muunhu juno ipulika ilisio lya Nguluve na kukulitang'hania. Ujuo ghwe juno ikoma ifipeke kilundo, ujunge fijigho ntanda, ujunge fijigho filatu”
24 耶穌又設個比喻對他們說：「天國好像人撒好種在田裏，
UYesu akavavuula ikihwanikisio ikingi akati, “uvutwa vwa kukyanya vuhwaniine nu muunhu juno alyavyalile ingano mu mughunda ghwake.
25 及至人睡覺的時候，有仇敵來，將稗子撒在麥子裏就走了。
Neke pakila avaanhu vooni ye vighoni, umulugu ghwake akiisa akavyala ilisoli mu ngano, akavuuka iluta.
26 到長苗吐穗的時候，稗子也顯出來。
Pambele fyoni fikamela. Ingano yajipongola, ilisoli likatengula pikuvonesia.
27 田主的僕人來告訴他說：『主啊，你不是撒好種在田裏嗎？從哪裏來的稗子呢？』
Avavombi va muunhu jula unya mughunda vakaluta kukumposia vakati, 'Ghwe ntwa, tukaghwile kuuti ukanyalile ingano mu mughunda ghwako, lino ilisio lila lihumile kuughi?'
28 主人說：『這是仇敵做的。』僕人說：『你要我們去薅出來嗎？』
Umwene akavamula akati, “Umulugu ghwe juno avombile uluo. Avavombi vaake vakamposia vakati, 'Ghulonda tulute tukakulule ilisio ilio/
29 主人說：『不必，恐怕薅稗子，連麥子也拔出來。
Umwene akati, 'ndali namungakululaghe, ulwakuva pano mukulula ilisoli ndepoonu mukulula naji ngano.
30 容這兩樣一齊長，等着收割。當收割的時候，我要對收割的人說，先將稗子薅出來，捆成捆，留着燒；惟有麥子要收在倉裏。』」
Muleke fyoni fikulaghe palikimo kuhanga unsiki ghwa kubena. Unsiki ughuo, nilikuvavuula vano vibena kuuti vakong'haniaghe taasi ilisoli na kupinya ifinyagha kuuti finyanyue. Neke ingano vakong'hanie na kuvuta mu kihenge kyango.
31 他又設個比喻對他們說：「天國好像一粒芥菜種，有人拿去種在田裏。
UYesu akavavuuka kihwanikisio ikingi akati, 'Uvutwa uvwa kukyanya vuhwanine n mbeju indebe fiijo, jino umuunhu jumonga alyatolile na kuvyala mu mughunda ghwake.
32 這原是百種裏最小的，等到長起來，卻比各樣的菜都大，且成了樹，天上的飛鳥來宿在它的枝上。」
Napano imbeju ijio ndebe kukila sooni, jingamele, ghuuva mmela nkome kukila amamela ghooni agha nyafu. Ghukula ghuuva mpiki, nasi njuni sitenga ifivwasu mu nhaafi saake.”
33 他又對他們講個比喻說：「天國好像麵酵，有婦人拿來，藏在三斗麵裏，直等全團都發起來。」
UYesu akavavuula ikihwanikisio ikingi akati, 'Uvutwa uvwa kukyanya vuhwaniine ni kilule kino umukijuuva jumonga alyatolile, akakandila ilikandua ilya mateneka ghatatu agha vutine. Ye akandile, ikilule kia kikalusia ilikandua lyoni.'
34 這都是耶穌用比喻對眾人說的話；若不用比喻，就不對他們說甚麼。
UYesu alyavavulile avaanhu isio sooni mu fihwanikisio. Naakajovagha kimonga ku veene kisila kihwanikisio.
35 這是要應驗先知的話，說： 我要開口用比喻， 把創世以來所隱藏的事發明出來。
Akavombagha uluo kukwilanisia ilisio lino alyajovile um'bili kuuti, “Nijovagha na vaanhu mu fihwanikisio. nikuvavulagha sino sifisiime kuhuma Nguluve ipela iisi.”
36 當下，耶穌離開眾人，進了房子。他的門徒進前來，說：「請把田間稗子的比喻講給我們聽。」
pambele uYesu akahwesia ilipugha lila, akingila mu nyumba. Avavulanisivua vaake vakaluta pa mwene, vakajova vakati, 'Utuvuule umuluvo ghwa kihwanikisio kila ikya lisoli mu mughunda ghwa ngano.'
37 他回答說：「那撒好種的就是人子；
UYesu akavamula akati, “Unyakukesa ingano ghwe Mwana ghwa Muunhu.
38 田地就是世界；好種就是天國之子；稗子就是那惡者之子；
Umughunda je iisi, ingano ve vaanhu vano vali mu vutwavwa Nguluve, neke ilisoli ve vaanhu ava Mhosi jula.
Umulugu juno akavyalile ilisoli, ghwe setano. Unsiki ughwa kubena kye kighono kya vusililo vwa iisi, vano vibena ve vanyamhola. (aiōn g165)
Lino, ndavule ilisoli vule likong'hanisivua na kunyanyua pa mwoto, fye luliiva ikighono ikya vusililo vwa iisi. (aiōn g165)
41 人子要差遣使者，把一切叫人跌倒的和作惡的，從他國裏挑出來，
Une ne Mwana ghwa Muunhu nilisuung'ha avanyamhola vango. vavakong'hanie avaanhu vooni mu vutwa vwango vano vipelela avange kuvomba uvuhosi na vano vivomba uvuhosi.
42 丟在火爐裏；在那裏必要哀哭切齒了。
Avanyamhola vilililagha avaanhu avuo mu mwoto ghuno naghusima lusiku. Ukuo kwe vilililagha na kugwegwenula aminio ulwakuva vali mu vuvafi uvukome.
43 那時，義人在他們父的國裏，要發出光來，像太陽一樣。有耳可聽的，就應當聽！」
Pe avagholofu vilivalatikagha mu vutwa vwa Nhaata ghwave ndavule ilijuva. Unya kupulika, apulikaghe.
44 「天國好像寶貝藏在地裏，人遇見了就把它藏起來，歡歡喜喜地去變賣一切所有的，買這塊地。
“Uvutwa uvwa kukyanya vuli ndavule ikiinu ikya ndalama nyinga kino kilyafisilue mu mughunda. Neke umuunhu jumonga akakyagha, akafisa vunono. pepano akaluta nu lukeelo kughusia ifiinu fyoni fino alyale nafyo, akaghula umughunda ghula.
45 天國又好像買賣人尋找好珠子，
Kange, uvutwa uvwa kukyanya vuli ndavule umughusia fiinu jumonga juno akalondagha ilulu jino jaale ja ndalama nyingi.
46 遇見一顆重價的珠子，就去變賣他一切所有的，買了這顆珠子。
Ye ajaghile ilulu ijio, akaluta kughusia ifiinu fyoni fino alyale nafyo fino alyale nafyo, akaghula.
47 天國又好像網撒在海裏，聚攏各樣水族，
“Kange, uvutwa uvwa kukyanya vuli ndavule ulwafu luno avalovi va samaki vakisise mu nyanja. Mu lwafu uvuo sikaghilila isamaki sino sili papinga.
48 網既滿了，人就拉上岸來，坐下，揀好的收在器具裏，將不好的丟棄了。
Neke ulwafu ye lumemile, avalovi vakakwesela kunji ku nyanja. Pe vakikala paasi, vakakong'hania, isamaki inofu sino vavilia, vakaviika mu fisenje, neke isamaki sino navavilia, vakataagha.
Fye luliiva ikighono ikya vusililo vwa iisi. Avanyamhola va Nguluve vilikwisa, vilikuvabaghula, avahosi viliiva paajo na vagholofu. (aiōn g165)
50 丟在火爐裏；在那裏必要哀哭切齒了。」
Avanyamhola avuo vilikuvataagha avahosi ku mwoto ghuno naghusima lusiku. Ukuo kwe vilililagha na kugwegwenula amiino ulwakuva vali mu vuvafi uvukome.”
51 耶穌說：「這一切的話你們都明白了嗎？」他們說：「我們明白了。」
pepano uyesu akavaposia avavulanisivua vaake akati, 'Asi, musitang'hinie sooni isio sino nivavulile? Aveeni vakamule vakati, “Enena, tusitang'hini.”
52 他說：「凡文士受教作天國的門徒，就像一個家主從他庫裏拿出新舊的東西來。」
Pe akavavuula akati, “Lino, um'bulanisi ghwa ndaghilo sa moose juno m'bulanisivua mu vutwavwa kunkyanya, ali ndavule unya nyumba juno ivutula mu kihenge kyake ifiinu ifipia ni fikuulu.”
53 耶穌說完了這些比喻，就離開那裏，
Uyesu ye amalile kujova ifihwanikisio ifio, akavuuka pala,
54 來到自己的家鄉，在會堂裏教訓人，甚至他們都希奇，說：「這人從哪裏有這等智慧和異能呢？
akaluta ku kikaaja kyake. Ukuo akatengula kuvulanisia avaanhu mu sinagogi jaave. Avaanhu vala vakadekha, vakaposania viiti, “Umuunhu uju avwaghile kuughi uvukagusi uvu ni ngufu isa kuvomba ifidegho ifi?
55 這不是木匠的兒子嗎？他母親不是叫馬利亞嗎？他弟兄們不是叫雅各、約西 、 西門、猶大嗎？
Asi, uju naghwe mwana ghwa mpululambavo? Ung'ina naghwe juno itambulua Maliya? Nava vanuuna vaake naghwe Yakovo, u Yosefu, u Simoni nu Yuuda?
56 他妹妹們不是都在我們這裏嗎？這人從哪裏有這一切的事呢？」
Asi, avalumbu nave vano tukukalania pa kikaaja apa? Lino, umwene asaghile kuughi sooni isi?”
57 他們就厭棄他。耶穌對他們說：「大凡先知，除了本地本家之外，沒有不被人尊敬的。」
Mu uluo vakakaana kukumwitika. Pe uYesu akavavuula akati, “Um'bili mwoghopua imbale sooni, ulwene naikwoghopua na vaanhu ava mu kikaaja kyake na mu nyumba jaake.”
58 耶穌因為他們不信，就在那裏不多行異能了。
Ulwakuva avaanhu vala navalya mwitiike, uYesu naakavomba ifidegho finga kula.
