約書亞記 10
1 耶路撒冷王亞多尼‧洗德聽見約書亞奪了艾城，盡行毀滅，怎樣待耶利哥和耶利哥的王，也照樣待艾城和艾城的王，又聽見基遍的居民與以色列人立了和約，住在他們中間，
Yelusaleme hina bagade amo Adounaisidege da Yosiua da Yeligou mugululi ea hina bagade fane legei amo defele A: iai mugululi, ea hina bagade medole legei, amo nabi dagoi. E da Gibione dunu da Isala: ili dunuma gousa: su hamone, ilia fi amo ganodini esala amola nabi.
2 就甚懼怕；因為基遍是一座大城，如都城一般，比艾城更大，並且城內的人都是勇士。
Yelusaleme dunu fi da bagadewane beda: i. Bai Gibione da moilai bai bagade. Gibione da moilai huluane hina bagade gala amo defele galu. Ilia dadi gagui dunu da gasa bagade amola Gibione moilai ea defei da A: iai moilai defei baligiligai.
3 所以耶路撒冷王亞多尼‧洗德打發人去見希伯崙王何咸、耶末王毗蘭、拉吉王雅非亞，和伊磯倫王底璧，說：
Amaiba: le, Adounaisidege da Hibalone hina bagade Houha: me, Yamade hina bagade Ba: ila: me, La: igisi hina bagade Yafaia amola Egelone hina bagade Dibe ilima sia: adole iasi, amane,
4 「求你們上來幫助我，我們好攻打基遍，因為他們與約書亞和以色列人立了和約。」
“Nama fidila misa. Gibione moilai bai bagade dunu da Yosiua amola Isala: ili dunu ilima gousa: su hamoiba: le, na da Gibione doagala: musa: masunu.”
5 於是五個亞摩利王，就是耶路撒冷王、希伯崙王、耶末王、拉吉王、伊磯倫王，大家聚集，率領他們的眾軍上去，對着基遍安營，攻打基遍。
Amo A: moulaide hina bagade biyale gala amo Yelusaleme hina bagade, Yamade hina bagade, La: igisi hina bagade amola Egelone hina bagade, ilia da gilisili Gibione moilai bai bagade sisiga: le, doagala: i.
6 基遍人就打發人往吉甲的營中去見約書亞，說：「你不要袖手不顧你的僕人，求你速速上來拯救我們，幫助我們，因為住山地亞摩利人的諸王都聚集攻擊我們。」
Gibione dunu da Yosiua (Giliga: le abula moilaiga esalu) ema sia: adole iasi, “Nini mae fisima! Wahadafa nini gaga: la misa! Agolo sogega esala A: moulaide hina bagade huluane da gilisili ninima doagala: i dagoi.”
7 於是約書亞和他一切兵丁，並大能的勇士，都從吉甲上去。
Amaiba: le, Yosiua amola ea dadi gagui dunu huluane (noga: idafa dadi gagui amola da asi) da Giliga: le yolesi.
8 耶和華對約書亞說：「不要怕他們；因為我已將他們交在你手裏，他們無一人能在你面前站立得住。」
Hina Gode da Yosiuama amane sia: i, “Ilima mae beda: ma. Na da dima hasalasu hou i dagoi. Dunu afae da dima bu gasawane gegemu hamedei ba: mu.”
9 約書亞就終夜從吉甲上去，猛然臨到他們那裏。
Daeya wa: le ahoanoba hadigi, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Giliga: le fisili, Gibione moilai bai bagadega asi. Ilia da A: moulaide dunu ilima hedolowane doagala: loba, A:moulaide dunu da fofogadigi.
10 耶和華使他們在以色列人面前潰亂。約書亞在基遍大大地殺敗他們，追趕他們，在伯‧和崙的上坡路擊殺他們，直到亞西加和瑪基大。
Hina Gode da hamoiba: le, A:moulaide dunu da Isala: ili dadi gagui dunu ba: loba, bagade beda: iba: le hobea: i. Isala: ili dadi gagui da ili bagohame Gibione moilai bai bagadega medole legele, sefasi. Sefasili, ilia da goumi adobo logo amo Bede Houlone amoga sefasili, Asiga moilai amola Ma: gida moilaiga doaga: i.
11 他們在以色列人面前逃跑，正在伯‧和崙下坡的時候，耶和華從天上降大冰雹在他們身上，直降到亞西加，打死他們。被冰雹打死的，比以色列人用刀殺死的還多。
A: moulaide dunu da goumi logoga Isala: ili dadi gagui ilima hobeale ahoananoba, Hina Gode da hamoiba: le, gibu mugene da ilima sa: ili mae fisili Asiga ahoasu amoga sa: i. Amola mugene igi amoga medole legei idi da Isala: ili dunuga medole legei idi amo baligi dagoi.
12 當耶和華將亞摩利人交付以色列人的日子，約書亞就禱告耶和華，在以色列人眼前說： 日頭啊，你要停在基遍； 月亮啊，你要止在亞雅崙谷。
Amo esoha Hina Gode da hamoiba: le, Isala: ili dunu da A: moulaide dunuma hasali. Amola amo esoha, Isala: ili dunu huluane ba: ma: ne, Yosiua da Hina Gode hamoma: ne amane sia: i, “Eso! Di Gibione moilaiga gadodili leloma. Oubi! Di A: iyalone Fago amoga gadodili leloma.”
13 於是日頭停留，月亮止住， 直等國民向敵人報仇。 這事豈不是寫在雅煞珥書上嗎？日頭在天當中停住，不急速下落，約有一日之久。
Amalalu, eso da mae asili, oulelu amola oubi da mae asili, oulelu. Isala: ili dunu da ilima ha lai hasali dagoiba: le fawane bu asi. Amo hou da Ya: isa buga ganodini dedei diala. Eso da mu dogoa amo ganodini lelu, eso afaega hame sa: i.
14 在這日以前，這日以後，耶和華聽人的禱告，沒有像這日的，是因耶和華為以色列爭戰。
Amo hou amo Hina Gode da osobo bagade dunu ea sia: ne ba: su, musa: da hame ba: su amola fa: no amo hame ba: su. Hina Gode da Isala: ili fi fidima: ne gegei.
15 約書亞和以色列眾人回到吉甲的營中。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Giliga: le abula diasu gilisisuga buhagi.
16 那五王逃跑，藏在瑪基大洞裏。
Be A: moulaide hina bagade biyale gala da hobeale, Ma: gida sogebi gele gelabo amo ganodini wamoaligi.
17 有人告訴約書亞說：「那五王已經找到了，都藏在瑪基大洞裏。」
Dunu eno da amo ba: i dagoi. Ilia wamoaligisu ilia da Yosiuama olelei.
18 約書亞說：「你們把幾塊大石頭滾到洞口，派人看守，
E amane sia: i, “Gele gelabo amo ea logo holei igi bagadega ga: sima. Ouligisu dunu amo logo ouligima: ne sia: ma.
19 你們卻不可耽延，要追趕你們的仇敵，擊殺他們儘後邊的人，不容他們進自己的城邑，因為耶和華－你們的上帝已經把他們交在你們手裏。」
Be dilia amogawi mae esaloma. Ninima ha lai amo sefasili ilia baligiga fane legema. Ilia moilai bai bagadega buhagimu logo hedofama. Dilia Hina Gode da fidibiba: le, dilia da amo dunu hasali dagoi.”
20 約書亞和以色列人大大殺敗他們，直到將他們滅盡；其中剩下的人都進了堅固的城。
Yosiua amola Isala: ili dunu da amo dunu fane legei dagoi. Be mogili da ilia moilai bai bagade gagoi amo ganodini hobeale, ilia hame fane legei.
21 眾百姓就安然回瑪基大營中，到約書亞那裏。沒有一人敢向以色列人饒舌。
Amalalu, Yosiua ea dunu huluane da hahawane Ma: gida abula diasu gilisisuga bu misi. Amalalu, amo soge dunu huluane da beda: iba: le, Isala: ili dunuma lasogole sia: mu bagadewane beda: i galu.
22 約書亞說：「打開洞口，將那五王從洞裏帶出來，領到我面前。」
Amalalu, Yosiua da amane sia: i, “Gele gelabo logo doasili, amo hina bagade biyale gala nama oule misa.”
23 眾人就這樣行，將那五王，就是耶路撒冷王、希伯崙王、耶末王、拉吉王、伊磯倫王，從洞裏帶出來，領到約書亞面前。
Amaiba: le, ilia da gele gelabo doasili, Yelusaleme, Hibalone, Yamade, La: igisi amola Egelone amoea hina bagade dunu gadili hiouginana asili,
24 帶出那五王到約書亞面前的時候，約書亞就召了以色列眾人來，對那些和他同去的軍長說：「你們近前來，把腳踏在這些王的頸項上。」他們就近前來，把腳踏在這些王的頸項上。
Yosiuama oule misi. Amalalu, Yosiua da Isala: ili dunu huluane amola dadi gagui ouligisu dunu huluane da e sigi asi, amo ilia emo amo hina bagade dunu ilia gonomagi da: iya osa: la heda: ma: ne sia: i. Ilia amo hamoi dagoi.
25 約書亞對他們說：「你們不要懼怕，也不要驚惶。應當剛強壯膽，因為耶和華必這樣待你們所要攻打的一切仇敵。」
Amalalu, Yosiua da ea dadi gagui hina dunuma amane sia: i, “Dilia mae beda: ma mae da: i dioma. Gasa bagadewane amola hahawane hamoma. Bai Hina Gode da dilima ha lai dunu huluane ninia wali hamoi defele hamomu.”
26 隨後約書亞將這五王殺死，掛在五棵樹上。他們就在樹上直掛到晚上。
Amalalu, Yosiua da amo hina bagade biyale gala medole legele, ilia da: i hodo ifa biyale gala amoga hegoa: nesi. Ilia da amogawi hegoa: nesili dialu, eso dabe galu bu lai.
27 日頭要落的時候，約書亞一吩咐，人就把屍首從樹上取下來，丟在他們藏過的洞裏，把幾塊大石頭放在洞口，直存到今日。
Eso dabe amoga Yosiua da sia: beba: le, ilia da hina bagade dunu amo ilia da: i hodo ifaga fadegale, gele gelabo amo ganodini musa: hina bagade da wamoaligi amoga ha: digi. Ilia da gele bagade bagohame amoga gele gelabo ea logo holeiga dedeboi. Amo gele da wali eso amaiwane diala.
28 當日，約書亞奪了瑪基大，用刀擊殺城中的人和王；將其中一切人口盡行殺滅，沒有留下一個。他待瑪基大王，像從前待耶利哥王一樣。
Yosiua da amo esoga, Ma: gida moilai bai bagade amola ea hina bagade doagala: le, fedele lai. Dunu huluane amo ganodini esalu e da medole legei. Dunu afae esalebe hame ba: i. E da Yeligou hina bagade ema hamoi defele, Ma: gida hina bagadema hamoi.
29 約書亞和以色列眾人從瑪基大往立拿去，攻打立拿。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Ma: gida fisili, Libina moilai bai bagadega doagala: i.
30 耶和華將立拿和立拿的王也交在以色列人手裏。約書亞攻打這城，用刀擊殺了城中的一切人口，沒有留下一個。他待立拿王，像從前待耶利哥王一樣。
Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da amo moilai amola ea hina bagade hasali. Ilia dunu afae amoma hame asigiwane, huludafa fane legei. Ilia da Yeligou hina bagade ema hamoi amo defele Libina hina bagadema hamoi dagoi.
31 約書亞和以色列眾人從立拿往拉吉去，對着拉吉安營，攻打這城。
Amalalu, Yosiua da Libina fisili, La: igisi moilai bai bagade amo sisiga: le, doagala: i.
32 耶和華將拉吉交在以色列人的手裏。第二天約書亞就奪了拉吉，用刀擊殺了城中的一切人口，是照他向立拿一切所行的。
Eso ageyaduga, Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da La: igisi hasali. Ilia da Libina amoga hamoi defele dunu afae moilai ganodini amoma hame asigiwane, huludafa fane legei.
33 那時基色王荷蘭上來幫助拉吉，約書亞就把他和他的民都擊殺了，沒有留下一個。
Houla: me (Gise moilai bai bagade hina bagade) da La: igisi dunu fidimusa: misi, be Yosiua da e amola ea dadi gagui dunu hasali. Dunu afae esalebe hame ba: i.
34 約書亞和以色列眾人從拉吉往伊磯倫去，對着伊磯倫安營，攻打這城。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da La: igisi fisili, Egelone moilaiga asili, amo moilai sisiga: le, doagala: i.
35 當日就奪了城，用刀擊殺了城中的人。那日，約書亞將城中的一切人口盡行殺滅，是照他向拉吉一切所行的。
Amo eso afaega ilia da moilai lai. Ilia da La: igisi fi ilima hamoi defele, dunu huluanedafa medole legei.
36 約書亞和以色列眾人從伊磯倫上希伯崙去，攻打這城，
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Egelone moilai fisili, agolo sogega asili, Hibalone moilai bai bagadega doagala: i.
37 就奪了希伯崙和屬希伯崙的諸城邑，用刀將城中的人與王，並那些城邑中的人口，都擊殺了，沒有留下一個，是照他向伊磯倫所行的，把城中的一切人口盡行殺滅。
Ilia da Hibalone lale, amo hina bagade dunu, amogai esalebe dunu huluane amola dunu huluane moilai sisiga: le ganodini esalu, medole legei. Yosiua ea sia: beba: le, ilia da Egelone moilai amoma hamoi defele, amo moilai gugunufinisi. Dunu afae amo ganodini esalebe hame ba: i.
38 約書亞和以色列眾人回到底璧，攻打這城，
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui da sinidigili, Dibe moilaiga doagala: i.
39 就奪了底璧和屬底璧的城邑，又擒獲底璧的王，用刀將這些城中的人口盡行殺滅，沒有留下一個。他待底璧和底璧王，像從前待希伯崙和立拿與立拿王一樣。
E da amo moilai, ea hina bagade amola dunu huluane moilale sisiga: le dialu amo ganodini esalu lai dagoi. Yosiua da Hibalone, Libina amola ela hina bagade dunu ilima hamoi defele, e da Dibe amola ea hina bagade amoma hamoi. E da ilia dunu huluane medole legei dagoi.
40 這樣，約書亞擊殺全地的人，就是山地、南地、高原、山坡的人，和那些地的諸王，沒有留下一個。將凡有氣息的盡行殺滅，正如耶和華－以色列的上帝所吩咐的。
Yosiua da soge huluane hasali. E da hina bagade huluane, amo agolo soge hina bagade, eso mabadi soge hina bagade, eso dabe agolo fonobahadi hina bagade amola hafoga: i soge ga (south) dialebe hina bagade huluane fane legei. E da dunu huludafa medole legei dagoi. Bai Isala: ili Hina Gode da amo hamoma: ne sia: beba: le.
41 約書亞從加低斯‧巴尼亞攻擊到迦薩，又攻擊歌珊全地，直到基遍。
Yosiua da soge huluane lai. Amo da ga (south) Ga: idese Bania asili Ga: isa (amo da wayabo bagade bega: ), Gousiene soge huluane ga (north) asili, Gibione moilai bai bagadega doaga: i.
42 約書亞一時殺敗了這些王，並奪了他們的地，因為耶和華－以色列的上帝為以色列爭戰。
Isala: ili Hina Gode da ili fidimusa: gegeiba: le, Yosiua da amo hina bagade amola ilia soge huluane hasali dagoi.
43 於是約書亞和以色列眾人回到吉甲的營中。
Amalalu, Yosiua amola ea dadi gagui dunu da Giliga: le abula diasu gilisisuga buhagi.
