約伯記 30
1 但如今，比我年少的人戲笑我； 其人之父我曾藐視， 不肯安在看守我羊群的狗中。
“A sada, gle, podruguju se mnome ljudi po ljetima mlađi od mene kojih oce ne bih bio metnuo ni s ovčarskim psima stada svojega.
2 他們壯年的氣力既已衰敗， 其手之力與我何益呢？
Ta što će mi jakost ruku njihovih kad im muževna ponestane snaga ispijena glađu i oskudicom.
3 他們因窮乏飢餓，身體枯瘦， 在荒廢淒涼的幽暗中齦乾燥之地，
Glodali su u pustinji korijenje i čestar opustjelih ruševina.
4 在草叢之中採鹹草， 羅騰的根為他們的食物。
Lobodu su i s grmlja lišće brali, kao kruh jeli korijenje žukino.
5 他們從人中被趕出； 人追喊他們如賊一般，
Od društva ljudskog oni su prognani, za njima viču k'o za lopovima.
6 以致他們住在荒谷之間， 在地洞和巖穴中；
Živjeli su po strašnim jarugama, po spiljama i u raspuklinama.
7 在草叢中叫喚， 在荊棘下聚集。
Urlik im se iz šikarja dizao; po trnjacima ležahu stisnuti.
8 這都是愚頑下賤人的兒女； 他們被鞭打，趕出境外。
Sinovi bezvrijednih, soj bezimenih, bičevima su iz zemlje prognani.
9 現在這些人以我為歌曲， 以我為笑談。
Rugalicom sam postao takvima i njima sada služim kao priča!
10 他們厭惡我，躲在旁邊站着， 不住地吐唾沫在我臉上。
Gnušaju me se i bježe od mene, ne ustežu se pljunut' mi u lice.
11 鬆開他們的繩索苦待我， 在我面前脫去轡頭。
I jer On luk mi slomi i satrije me, iz usta svojih izbaciše uzdu.
12 這等下流人在我右邊起來， 推開我的腳，築成戰路來攻擊我。
S desne moje strane rulja ustaje, noge moje u bijeg oni tjeraju, put propasti prema meni nasiplju.
13 這些無人幫助的， 毀壞我的道，加增我的災。
Stazu mi ruše da bi me satrli, napadaju i ne brani im nitko,
14 他們來如同闖進大破口， 在毀壞之間滾在我身上。
prolomom oni širokim naviru i kotrljaju se poput oluje.
15 驚恐臨到我， 驅逐我的尊榮如風； 我的福祿如雲過去。
Strahote sve se okreću na mene, mojeg ugleda kao vjetra nesta, poput oblaka iščeznu spasenje.
16 現在我心極其悲傷； 困苦的日子將我抓住。
Duša se moja rasipa u meni, dani nevolje na me se srušili.
17 夜間，我裏面的骨頭刺我， 疼痛不止，好像齦我。
Noću probada bolest kosti moje, ne počivaju boli što me glođu.
18 因上帝的大力，我的外衣污穢不堪， 又如裏衣的領子將我纏住。
Muka mi je i halju nagrdila i stegla me k'o ovratnik odjeće.
19 上帝把我扔在淤泥中， 我就像塵土和爐灰一般。
U blato me je oborila dolje, gle, postao sam k'o prah i pepeo.
20 主啊，我呼求你，你不應允我； 我站起來，你就定睛看我。
K Tebi vičem, al' Ti ne odgovaraš; pred Tobom stojim, al' Ti i ne mariš.
21 你向我變心，待我殘忍， 又用大能追逼我，
Prema meni postao si okrutan; rukom preteškom na me se obaraš.
22 把我提在風中，使我駕風而行， 又使我消滅在烈風中。
U vihor me dižeš, nosiš me njime, u vrtlogu me olujnom kovitlaš.
23 我知道要使我臨到死地， 到那為眾生所定的陰宅。
Da, znadem da si me smrti predao, saborištu zajedničkom svih živih.
24 然而，人仆倒豈不伸手？ 遇災難豈不求救呢？
Al' ne pruža li ruku utopljenik, ne viče li kad padne u nevolju?
25 人遭難，我豈不為他哭泣呢？ 人窮乏，我豈不為他憂愁呢？
Ne zaplakah li nad nevoljnicima, ne sažalje mi duša siromaha?
26 我仰望得好處，災禍就到了； 我等待光明，黑暗便來了。
Sreći se nadah, a dođe nesreća; svjetlost čekah, a gle, zavi me tama.
27 我心裏煩擾不安， 困苦的日子臨到我身。
Utroba vri u meni bez prestanka, svaki dan nove patnje mi donosi.
28 我沒有日光就哀哭行去； 我在會中站着求救。
Smrknut idem, al' nitko me ne tješi; ustajem u zboru - da bih kriknuo.
29 我與野狗為弟兄， 與鴕鳥為同伴。
Sa šakalima sam se zbratimio i nojevima postao sam drugom.
30 我的皮膚黑而脫落； 我的骨頭因熱燒焦。
Na meni sva je koža pocrnjela, i kosti mi je sažgala ognjica.
31 所以，我的琴音變為悲音； 我的簫聲變為哭聲。
Tužaljka mi je ugodila harfu, svirala mi glas narikača ima.
