約伯記 27
1 約伯接着說：
Job nastavi svoju besjedu i reče:
2 上帝奪去我的理，全能者使我心中愁苦。 我指着永生的上帝起誓：
“Živoga mi Boga što mi pravdu krati i Svesilnog koji dušu mi zagorča:
3 我的生命尚在我裏面； 上帝所賜呼吸之氣仍在我的鼻孔內。
sve dok duha moga bude još u meni, dok mi dah Božji u nosnicama bude,
4 我的嘴決不說非義之言； 我的舌也不說詭詐之語。
usne moje neće izustiti zloću niti će laž kakva doći na moj jezik.
5 我斷不以你們為是； 我至死必不以自己為不正！
Daleko od mene da vam dadem pravo, nedužnost svoju do zadnjeg daha branim.
6 我持定我的義，必不放鬆； 在世的日子，我心必不責備我。
Pravde svoje ja se držim, ne puštam je; zbog mojih me dana srce korit' neće.
7 願我的仇敵如惡人一樣； 願那起來攻擊我的，如不義之人一般。
Neka mi dušmana kob opakog snađe, a mog protivnika udes bezbožnikov!
8 不敬虔的人雖然得利， 上帝奪取其命的時候還有甚麼指望呢？
Čemu se nadati može kad vapije i kada uzdiže k Bogu dušu svoju?
9 患難臨到他， 上帝豈能聽他的呼求？
Hoće li čuti Bog njegove krikove kada se na njega obori nevolja?
10 他豈以全能者為樂， 隨時求告上帝呢？
Zar će se radovat' on u Svesilnome, zar će Boga svakog časa zazivati?
11 上帝的作為，我要指教你們； 全能者所行的，我也不隱瞞。
Ali Božju ruku ja ću vam pokazat' i neću vam sakrit namjere Svesilnog.
12 你們自己也都見過， 為何全然變為虛妄呢？
Eto, sve ste sami mogli to vidjeti, što se onda u ispraznosti gubite?”
13 上帝為惡人所定的分， 強暴人從全能者所得的報乃是這樣：
“Ovu sudbu Bog dosuđuje opakom, ovo baštini silnik od Svemogućeg.
14 倘或他的兒女增多，還是被刀所殺； 他的子孫必不得飽食。
Ima li sinova mnogo, mač ih čeka, a porod mu neće imat' dosta kruha.
15 他所遺留的人必死而埋葬； 他的寡婦也不哀哭。
Smrt će sahranit' preživjele njegove i udovice ih oplakivat neće.
16 他雖積蓄銀子如塵沙， 預備衣服如泥土；
Ako i srebra k'o praha nagomila, ako i nakupi haljina k'o blata,
17 他只管預備，義人卻要穿上； 他的銀子，無辜的人要分取。
nek' ih skuplja, odjenut će ih pravednik, ljudi će nedužni podijeliti srebro.
18 他建造房屋如蟲做窩， 又如守望者所搭的棚。
Od paučine je kuću sagradio, kolibicu kakvu sebi diže čuvar:
19 他雖富足躺臥，卻不得收殮， 轉眼之間就不在了。
bogat je legao, al' po posljednji put; kad oči otvori, ničeg više nema.
20 驚恐如波濤將他追上； 暴風在夜間將他颳去。
Usred bijela dana strava ga spopada, noću ga oluja zgrabi i odnese.
21 東風把他飄去， 又颳他離開本處。
Istočni ga vjetar digne i odvuče, daleko ga baca od njegova mjesta.
22 上帝要向他射箭，並不留情； 他恨不得逃脫上帝的手。
Bez milosti njime vitla on posvuda, dok mu ovaj kuša umaći iz ruke.
23 人要向他拍掌， 並要發叱聲，使他離開本處。
Rukama plješću nad njegovom propašću i zvižde na njega kamo god došao.
