約伯記 14
1 人為婦人所生， 日子短少，多有患難；
Čovjek koga je žena rodila kratka je vijeka i pun nevolja.
2 出來如花，又被割下， 飛去如影，不能存留。
K'o cvijet je nikao i vene već, poput sjene bježi ne zastajuć'.
3 這樣的人你豈睜眼看他嗎？ 又叫我來受審嗎？
Na takva, zar, ti oči otvaraš i preda se na sud ga izvodiš?
4 誰能使潔淨之物出於污穢之中呢？ 無論誰也不能！
Tko će čisto izvuć' iz nečista? Nitko!
5 人的日子既然限定， 他的月數在你那裏， 你也派定他的界限，使他不能越過，
Pa kad su njegovi dani odbrojeni, kad mu broj mjeseci o tebi ovisi, kad mu granicu stavljaš neprijelaznu,
6 便求你轉眼不看他，使他得歇息， 直等他像雇工人完畢他的日子。
skini s njega pogled da počinut' može, poput najamnika da svoj dan uživa.
7 樹若被砍下， 還可指望發芽， 嫩枝生長不息；
TÓa ni drvu nije nada sva propala, posječeno, ono opet prozeleni i mladice nove iz njega izbiju.
8 其根雖然衰老在地裏， 幹也死在土中，
Ako mu korijen i ostari u zemlji, ako mu se panj i sasuši u prahu,
9 及至得了水氣，還要發芽， 又長枝條，像新栽的樹一樣。
oćutjevši vodu, ono će propupat' i pustiti grane kao stablo novo.
10 但人死亡而消滅； 他氣絕，竟在何處呢？
Al' kad čovjek umre, ostaje pokošen, kad smrtnik izdahne, gdje li je on tada?
11 海中的水絕盡， 江河消散乾涸。
Može sva voda iz mora ispariti i presahnut' rijeke, isušit posvema',
12 人也是如此，躺下不再起來， 等到天沒有了，仍不得復醒， 也不得從睡中喚醒。
al' čovjek kad legne, ne ustaje više, dok nebesa bude, neće se podići, od sna se svojega probuditi neće.
O, kad bi me htio skriti u Šeolu, zakloniti me dok srdžba ti ne mine, dÓati mi rok kad ćeš me se spomenuti, (Sheol h7585)
14 人若死了豈能再活呢？ 我只要在我一切爭戰的日子， 等我被釋放的時候來到。
- jer, kad umre čovjek, zar uskrsnut' može? - čekao bih te sve dane vojske svoje dok ne bi došao da mi smjenu dadeš.
15 你呼叫，我便回答； 你手所做的，你必羨慕。
Zvao bi me, a ja bih se odazvao: zaželio si se djela svojih ruku.
16 但如今你數點我的腳步， 豈不窺察我的罪過嗎？
A sad nad svakim mojim vrebaš korakom, nijednog mi grijeha nećeš oprostiti,
17 我的過犯被你封在囊中， 也縫嚴了我的罪孽。
u vreći si prijestup moj zapečatio i krivicu moju svu si zapisao.
18 山崩變為無有； 磐石挪開原處。
Vaj! K'o što se jednom uruši planina, k'o što se hridina s mjesta svog odvali,
19 水流消磨石頭， 所流溢的洗去地上的塵土； 你也照樣滅絕人的指望。
k'o što voda kamen s vremenom istroši, a pljusak bujicom zemlju svu sapere, tako uništavaš nadu u čovjeku.
20 你攻擊人常常得勝，使他去世； 你改變他的容貌，叫他往而不回。
Oborio si ga - on ode za svagda, nagrđena lica, otjeran, odbačen.
21 他兒子得尊榮，他也不知道， 降為卑，他也不覺得。
Djecu mu poštuju - o tom ništa ne zna; ako su prezrena - o tom ne razmišlja.
22 但知身上疼痛， 心中悲哀。
On jedino pati zbog svojega tijela, on jedino tuži zbog svojeg života.”
