以賽亞書 7
1 烏西雅的孫子、約坦的兒子、猶大王亞哈斯在位的時候，亞蘭王利汛和利瑪利的兒子、以色列王比加上來攻打耶路撒冷，卻不能攻取。
Hina bagade A: iha: se (Youda: me egefe amola Asaia aowa) da Yuda soge ouligisia, ilia gegesu ba: i. Lisini (Silia hina bagade) amola Isala: ili hina bagade Biga (Lemalaia egefe) ela da Yelusalemega doagala: i. Be ela da amo fedele lamu hamedei ba: i.
2 有人告訴大衛家說：「亞蘭與以法蓮已經同盟。」王的心和百姓的心就都跳動，好像林中的樹被風吹動一樣。
Yuda hina bagade da Silia dadi gagui da Isala: ili dadi gagui ilima gilisili, Isala: ili soge ganodini esala, amo sia: nababeba: le, A:iha: se amola ea fi dunu da bagade beda: iba: le, ilia da ifa iwila ganodini foga fofogobe agoane fofogoi.
3 耶和華對以賽亞說：「你和你的兒子施亞雅述出去，到上池的水溝頭，在漂布地的大路上，去迎接亞哈斯，
Hina Gode da Aisaiama amane sia: i, “Dia gofe Sia Yasabe (bai da “bagahame da buhagimu”) amo oule asili, hina bagade A: iha: sema sia: musa: masa. Alia da A: iha: se amo logo amoga abula hahamosu dunu hawa: hamonana, amola hano logo amo da hano gadodili wayabo amoga yogodaha, amo ea dibiga A: iha: se esalebe ba: mu.
4 對他說：『你要謹慎安靜，不要因亞蘭王利汛和利瑪利的兒子這兩個冒煙的火把頭所發的烈怒害怕，也不要心裏膽怯。
Ema, e da ha: esalawane amola dogo denesini amola mae beda: iwane esaloma: ne sia: ma. Bai Silia hina bagade Lisini amola Isala: ili hina bagade Biga amola, ela ougi hou da hamedei liligi, amo da ifa aduna nasubu gala be noga: le hame nebe agoai gala.
5 因為亞蘭和以法蓮，並利瑪利的兒子，設惡謀害你，
Silia dunu amola Isala: ili dunu amolalia hina bagade da Yuda fi ilima doagala: musa: ilegei.
6 說：我們可以上去攻擊猶大，擾亂它，攻破它，在其中立他比勒的兒子為王。
Ilia da Yuda sogega golili sa: ili, Yuda fi ilima beda: ma: ne gegene, Yuda fi da A: iha: se yolesili, ilimagale gegemusa: sia: mu. Amalalu, ilia da Da: ibia: le egefe Yuda hina bagade hamomusa: dawa: lala.
7 所以主耶和華如此說： 這所謀的必立不住， 也不得成就。
Be Na, Hina Gode, da ilia amo hou hamedafa hamomu, agoane sia: sa.
8 原來亞蘭的首城是大馬士革； 大馬士革的首領是利汛。 （六十五年之內，以法蓮必然破壞，不再成為國民。）
Bai Silia fi ilia gasa da Dama: sagase (Silia soge ganodini moilai bisili bai bagade) fi ilia gasa hame baligisa. Amola Dama: sagase fi ilia gasa hou da hina bagade Lisini ea gasa hame baligisa. Amola Isala: ili dunu fi, amo da ode 65 gidigili, ilia da wadela: lesi dagoi ba: mu, amola fidafa agoane hamedafa ba: mu.
9 以法蓮的首城是撒馬利亞； 撒馬利亞的首領是利瑪利的兒子。 你們若是不信， 定然不得立穩。』」
Isala: ili dunu fi ilia gasa da Samelia (Isala: ili soge ganodini bisili moilai bai bagade) ea gasa hame baligisa. Amola Samelia ea gasa da hina bagade Biga ea gasa hame baligisa. “Dia dafawaneyale dawa: su hou da gebewane hame dialea, di da gebewane hame lelumu.”
10 耶和華又曉諭亞哈斯說：
Hina Gode da A: iha: sema sia: eno adole iasi, amane,
“Dia Hina Gode da dima dawa: digima: ne olelesu ima: ne, Ema adole ba: ma. E da bogoi soge haguduga o muagado Hebene amoga dima dawa: digima: ne olelesu imunusa: dawa: (Sheol h7585)
12 亞哈斯說：「我不求；我不試探耶和華。」
Be A: iha: se da bu adole i, “Na da dawa: digima: ne olelesu hame edegemu. Na da Hina Godema hamedafa adoba: mu.”
13 以賽亞說：「大衛家啊，你們當聽！你們使人厭煩豈算小事，還要使我的上帝厭煩嗎？
Amalalu, Aisaia da ema amane sia: i, “Hina bagade Da: ibidi egaga fi dunu di! Nabima! Dia higa: i hou hamobeba: le, osobo bagade dunu da helei bagade naba. Be Godema higa: i hou hamomu da baligili noga: i hamedafa.
14 因此，主自己要給你們一個兆頭，必有童女懷孕生子，給他起名叫以馬內利。
Defea! Dia adole ba: mu higa: iba: le, Hina Gode Hisu da dima dawadigima: ne olelesu imunu. A: fini, dunu hame dawa: digi afae da abula agui ba: mu. E da dunu mano lalelegele, ema Ima: niuele (Gode amola nini da gilisili esala) dio asulimu.
15 到他曉得棄惡擇善的時候，他必吃奶油與蜂蜜。
Amo mano da lalelegele amola fonobahadi asigilale, e da hou noga: i amola wadela: i hou afafamusa: dawa: mu. Amo esoga, dunu da bulamagau dodo maga: me amola agime hani nanebe ba: mu.
16 因為在這孩子還不曉得棄惡擇善之先，你所憎惡的那二王之地必致見棄。
Be amo eso mae doaga: le, hina bagade aduna amoma dia da beda: i, amo ilia soge da wadela: lesi dagoi ba: mu.
17 耶和華必使亞述王攻擊你的日子臨到你和你的百姓，並你的父家，自從以法蓮離開猶大以來，未曾有這樣的日子。
Hina Gode da di amola dia sosogo fi amola Yuda fi dunu huluane ilima se bagade imunu. Isala: ili fi da Yuda fi ilima afafaiba: le, bidi hamosu bagade ba: i. Be Hina Gode da dilima gegemusa: , Asilia hina bagade dilima oule misunuba: le, dia bidi hamosu ba: mu da musa: bidi ba: su amo bagadewane baligimu.
18 「那時，耶和華要發嘶聲，使埃及江河源頭的蒼蠅和亞述地的蜂子飛來；
Amo esoga, Hina Gode da Idibidi dunu soge sedaga Naile Hano banugumaga esala, ilia da gagoba: defele misa: ne, E da homu. Amola Asilia dunu ilia soge yolesili agime wa: i defele misa: ne, E da homu.
19 都必飛來，落在荒涼的谷內、磐石的穴裏，和一切荊棘籬笆中，並一切的草場上。
Ilia da ga: nasi fago amola magufu gelabo amoga wa: le misunu. Ilia da aya: gaga: nomei ifa ludulu huluane amola gisi huluane amo dedebomu.
20 「那時，主必用大河外賃的剃頭刀，就是亞述王，剃去頭髮和腳上的毛，並要剃淨鬍鬚。
Amo esoga, Hina Gode da dialuma hinabo dadamusu dunu hawa: hamomusa: misa: ne sia: mu. Amo da Asilia hina bagade, Iufala: idisi hano la: idi bega: esala. E da dia fi dunu ilia mayabo waga: mu amola ilia dialuma hinabo amola da: i hinabo waga: mu.
21 「那時，一個人要養活一隻母牛犢，兩隻母綿羊；
Amo esoga, ifabi ouligisu dunu da bulamagau afadafa amola goudi aduna fawane galebe ba: mu.
22 因為出的奶多，他就得吃奶油，在境內所剩的人都要吃奶油與蜂蜜。
Be amoga e da dodo maga: me bagade dibiba: le, e da sadiwane ba: mu. Dafawane! Dunu bagahame fawane da soge ganodini esalebe ba: mu. Be ilia da ha: i manu defele, dodo maga: me amola agime hano manu.
23 「從前，凡種一千棵葡萄樹、值銀一千舍客勒的地方，到那時必長荊棘和蒺藜。
Amo esoga, waini sagai noga: iwane, afae afae da waini efe 1000 agoane sagai amola ilia bidi lamu defei afae afae da silifa muni 1000 agoane, amo huluane da aya: gaga: nomei amola gagalobo amoga dedeboi dagoi ba: mu.
24 人上那裏去，必帶弓箭，因為遍地滿了荊棘和蒺藜。
Dunu ilia amo musa: sagai ganodini, oulali amola dadi gaguli benea masunu. Soge huluane da aya: gaga: nomei amola wadela: i gagalobo amoga nabai ba: mu.
25 所有用鋤刨挖的山地，你因怕荊棘和蒺藜，不敢上那裏去；只可成了放牛之處，為羊踐踏之地。」
Agolo huluane amoga musa: ha: i manu noga: iwane sagai dagoi. Be amo da aya: gaga: nomeiga dedeboi dagoiba: le, dunu da amoga masunu hamedei ba: mu. Amo sogega, bulamagau amola sibi fawane da gisi manu.”
