以西結書 27
1 耶和華的話又臨到我說：
Hina Gode da nama amane sia: i,
2 「人子啊，要為泰爾作起哀歌，
“Dunu egefe! Daia moilaiga doaga: i hou dawa: beba: le, didiga: le gesami hea: ma.
3 說：你居住海口，是眾民的商埠；你的交易通到許多的海島。主耶和華如此說： 泰爾啊，你曾說： 我是全然美麗的。
Daia da hano wayabo bagade bega: diala. E da dunu fi huluane hano bega: diala ilima bidi lasu hou hamosa. Ema Ouligisu Hina Gode Ea sia: agoane gesami hea: ma, ‘Daia! Di da dia nina: hamoi amoga hidasu.
4 你的境界在海中， 造你的使你全然美麗。
Dia esalebe da hano wayabo bagade. Dia gagusu dunu da fedege di dusagai nina: hamoi defele gagui.
5 他們用示尼珥的松樹做你的一切板， 用黎巴嫩的香柏樹做桅杆，
Di gaguma: ne ilia da Hemone Goumiga ‘fe’ ifa lai, amola dia dogoa bugima: ne ilia da dolo ifa Lebanone sogega lai.
6 用巴珊的橡樹做你的槳， 用象牙鑲嵌基提海島的黃楊木為坐板。
Ilia dia dusagai sua: su hamoma: ne ‘ouge’ ifa amo Ba: isa: ne sogega lai. Dia hada: i fa: i hamoma: ne, ilia da ‘baine’ ifa amo Saibalese sogega lai. Amo da: iya, ilia da ‘aifoli’ dedene ba: sisi.
7 你的篷帆是用埃及繡花細麻布做的， 可以做你的大旗； 你的涼棚是用以利沙島的藍色、紫色布做的。
Dia gosagi da ahea: iai abula nodomene dedei Idibidi sogega hamoi. Ilia da nina: hamoiba: le, dunu da amo sedagaga ba: beba: le, dawa: i. Dia segagi da oga: iyai abula nog: ai Saibalese ogaga lai, amoga hamoi.
8 西頓和亞發的居民作你盪槳的。 泰爾啊，你中間的智慧人作掌舵的。
Dia sua: su dunu da Saidone moilai bai bagade amola Afa: de moilai bai bagadega misi. Dia fidafa dawa: su dunu da dusagai hawa: hamosu dunu esalu.
9 迦巴勒的老者和聰明人 都在你中間作補縫的； 一切泛海的船隻和水手 都在你中間經營交易的事。
Dia dusagai gagusu dunu da dawa: lai dunu, Bibilose sogega misi. Dusagai da: iya ahoasu dunu huluane da dia bidiga lasu diasu ganodini bidi lasu.
10 「波斯人、路德人、弗人在你軍營中作戰士；他們在你中間懸掛盾牌和頭盔，彰顯你的尊榮。
Besia amola Lidia amola Libia dadi gagui dunu da dia dadi gagui wa: i ganodini hawa: hamosu. Ilia da ilia gegesu gaga: su liligi amola habuga amo dia dadi gagui diasu ganodini gosagisi. Ilia da dia gegesu hamobeba: le, eno dunu da dima nodosu.
11 亞發人和你的軍隊都在你四圍的牆上，你的望樓也有勇士；他們懸掛盾牌，成全你的美麗。
Afa: de dadi gagui dunu da dia gagoi sosodo ouligi, amola Ga: made dadi gagui dunu da dia gagagula heda: i diasu amo ouligi. Ilia da ilia gegesu gaga: su liligi dia dobea fei damana gosagisi. Ilia da di nina: hamonesi.
12 「他施人因你多有各類的財物，就作你的客商，拿銀、鐵、錫、鉛兌換你的貨物。
Di da Siba: ini sogega bidi lasu hou hamosu. Di da ilima liligi iabeba: le, ilia da dima silifa, ouli, dini amola lede bu dabe i.
13 雅完人、土巴人、米設人都與你交易；他們用人口和銅器兌換你的貨物。
Di da Galisi amola Diubale amola Misiege amoga liligi iabeba: le, ilia da dima udigili hawa: hamosu dunu amola ‘balase’ hamoi liligi bu dabe i.
14 陀迦瑪族用馬和戰馬並騾子兌換你的貨物。
Bede Dogama soge amoma bidi laloba, ilia da hawa: hamosu hosi amola gegesu hosi amola dougi bu dabe i.
15 底但人與你交易，許多海島作你的碼頭；他們拿象牙、烏木與你兌換。
Loudese dunu da dima bidi lasu. Hano wayabo bagade bega: esalebe fi bagohame da dia liligi lale, bu ‘eboni’ amola ‘aifoli’ bu dabe i.
16 亞蘭人因你的工作很多，就作你的客商；他們用綠寶石、紫色布繡貨、細麻布、珊瑚、紅寶石兌換你的貨物。
Silia dunu da dia liligi lale, bu igi ida: iwane, oga: iyai abula, nodomene dedei abula, ahea: iai abula amola ‘gola: le’ dima dabe i.
17 猶大和以色列地的人都與你交易；他們用米匿的麥子、餅、蜜、油、乳香兌換你的貨物。
Isala: ili amola Yuda da dia liligi lale, bu widi, agime hano, olife susuligi amola hedama: ne fodole nasu dabe i.
18 大馬士革人因你的工作很多，又因你多有各類的財物，就拿黑本酒和白羊毛與你交易。
19 威但人和雅完人拿紡成的線、亮鐵、桂皮、菖蒲兌換你的貨物。
Dama: sagase fi dunu da dia liligi bidi lale, bu waini hano (amo ilia da Helebone sogega lai), sibi hinabo damui (amo ilia da Sa: iha sogega lai), ouli amola hedama: ne fodole nasu dabe i.
20 底但人用高貴的毯子、鞍、屜與你交易。
Dida: ne dunu ilia da dia liligi lale, hosi da: iya fa: le fisu abula amoga dabe i.
21 阿拉伯人和基達的一切首領都作你的客商，用羊羔、公綿羊、公山羊與你交易。
Ala: ibia dunu amola Gida soge ouligisu dunu da dia liligi lale, sibi mano amola sibi amola goudi dabe bu i.
22 示巴和拉瑪的商人與你交易，他們用各類上好的香料、各類的寶石，和黃金兌換你的貨物。
Siba amola Lama bidi lasu dunu da dia liligi labeba: le, igi nina: hamoi amola ‘gouli’ amola hedama: ne fodole nasu ida: iwane bu dabe i.
23 哈蘭人、干尼人、伊甸人、示巴的商人，和亞述人、基抹人與你交易。
Moilai bai bagade bagohame (Ha: ila: ne, Ga: ni, Idini, Siba, A:sie, Gilima: de) amo huluane da dima bidi lasu.
24 這些商人以美好的貨物包在繡花藍色包袱內，又有華麗的衣服裝在香柏木的箱子裏，用繩捆着與你交易。
Ilia da dima abula liligi noga: idafa, oga: iyai abula, nodomene dedei abula, foloaiga dedei debea, amola gobeaha: i noga: le hamoi, amo ilia da dima bidi lasu.
25 他施的船隻接連成幫為你運貨， 你便在海中豐富極其榮華。
Dia bidi lasu liligi da dusagai bagade ganodini sasalili, gaguli ahoanebe ba: i. Di amola da dusagai amo ganodini liligi dioi bagade dialebe, hano da: iya ahoanebe, amo agoane ba: i.
26 盪槳的已經把你盪到大水之處， 東風在海中將你打破。
Dia sua: su dunu da di hano wayabo bagadega oule asili, di da hano wayabo dogoa esaloba, gusudili mabe fo da di wadela: lesi.
27 你的資財、物件、貨物、 水手、掌舵的、 補縫的、經營交易的， 並你中間的戰士和人民， 在你破壞的日子必都沉在海中。
Dia bidi lasu liligi huluane amola dia dusagai hawa: hamosu dunu amola dia dusagai gagusu dunu amola dia bidi lasu dunu amola dadi gagui dunu huluane dusagai da: iya esalu, amo huluane da hanoga na dagole, fisi dagoi.
28 你掌舵的呼號之聲一發， 郊野都必震動。
Dunu hano bega: esala da dusagai hawa: hamosu dunu bogolalebe ilia beda: ga wele sia: i, amo nabi.
29 凡盪槳的和水手， 並一切泛海掌舵的， 都必下船登岸。
Eno dusagai huluane da dunu hame esalebe ba: sa. Ilia hawa: hamosu dunu huluane da soge bega: asi dagoi.
30 他們必為你放聲痛哭， 把塵土撒在頭上， 在灰中打滾；
Di da bogobeba: le, ilia huluane diha didigia: sa. Ilia da guludou ilia dialuma da: iya ulawene, nasubu da: iya bebesolalasa.
31 又為你使頭上光禿， 用麻布束腰， 號咷痛哭， 苦苦悲哀。
Ilia dialuma hinabo gesele, eboboi abula gaga: sa. Ilia da: i dione dinana.
32 他們哀號的時候， 為你作起哀歌哀哭， 說：有何城如泰爾？ 有何城如她在海中成為寂寞的呢？
Ilia da dima idigisa gesami hea: sa. ‘Daia da hano wayabo ganodini ouiya: le diala. Nowa da Daia defema: bela: ?
33 你由海上運出貨物， 就使許多國民充足； 你以許多資財、貨物 使地上的君王豐富。
Di da fifi asi gala hano wayabo la: idi gala, ilia hanai defele, ilima liligi bidi lasu. Dia liligi bagade labeba: le, hina bagade dunu ilia bagade gagui ba: i.
34 你在深水中被海浪打破的時候， 你的貨物和你中間的一切人民， 就都沉下去了。
Wali di da hano wayabo bagade amo ganodini wadela: lesi dagoi ba: sa. Di da hano wayabo lugududafa amoga sa: i. Dia liligi amola dima gilisili hawa: hamosu dunu da dilia gilisili hano wayaboga magufale, hamedafa ba: sa.
35 海島的居民為你驚奇； 他們的君王都甚恐慌， 面帶愁容。
Dunu huluane hano bega: fifi lai, da dima doaga: i hou dawa: beba: le, fofogadigili yagugusa. Ilia hina bagade amolawane, ilia da bagade beda: iba: le, ilia odagia beda: i ba: sa.
36 各國民中的客商都向你發嘶聲； 你令人驚恐， 不再存留於世，直到永遠。」
Di da bu mae ba: ma: ne asi dagoi. Osobo bagade bidi lasu dunu huluane da beda: gia: sa. Bai dima doaga: i hou da ilima doagasa: besa: le, ilia da beda: i.
