傳道書 6

1 我見日光之下有一宗禍患重壓在人身上，

I vidjeh: ima još jedno zlo pod suncem i teško tišti ljude.

2 就是人蒙上帝賜他資財、豐富、尊榮，以致他心裏所願的一樣都不缺，只是上帝使他不能吃用，反有外人來吃用。這是虛空，也是禍患。

Nekomu Bog udijeli bogatstvo i blago i počasti te ima sve što mu duša poželi, ali mu ne udijeli da to i uživa, nego uživa tuđinac. To je ispraznost i grdna nevolja.

3 人若生一百個兒子，活許多歲數，以致他的年日甚多，心裏卻不得滿享福樂，又不得埋葬；據我說，那不到期而落的胎比他倒好。

I velim: bolje je nedonošče od onoga koji bi rodio stotinu djece i živio mnogo godina, a sam se ne bi naužio dobra niti bi imao pogreba;

4 因為虛虛而來，暗暗而去，名字被黑暗遮蔽，

jer je nedonošče uzalud došlo i u tamu otišlo i ime mu je tamom pokriveno;

5 並且沒有見過天日，也毫無知覺；這胎，比那人倒享安息。

sunca čak ne vidje niti spozna - a spokojnije je od onoga.

6 那人雖然活千年，再活千年，卻不享福，眾人豈不都歸一個地方去嗎？

Pa kad bi takav živio i dvije tisuće godina, a svojeg dobra ne bi uživao, zar ne odlaze obojica jednako na isto mjesto?

7 人的勞碌都為口腹，心裏卻不知足。

Čovjek se trudi samo da bi jeo, a želudac njegov nikad da se nasiti.

8 這樣看來，智慧人比愚昧人有甚麼長處呢？窮人在眾人面前知道如何行，有甚麼長處呢？

Jer po čemu je mudrac bolji od luđaka i što reći o siromahu koji se umije držati pred ljudima?

9 眼睛所看的比心裏妄想的倒好。這也是虛空，也是捕風。

Bolje je očima vidjeti nego duhom lutati. I to je ispraznost i pusta tlapnja.

10 先前所有的，早已起了名，並知道何為人，他也不能與那比自己力大的相爭。

Što je već bilo, ime ima; i zna se što je čovjek; i on se ne može parbiti s jačim od sebe.

11 加增虛浮的事既多，這與人有甚麼益處呢？

Što više riječi, to veća ispraznost svega, i koja je od toga korist čovjeku?

12 人一生虛度的日子，就如影兒經過，誰知道甚麼與他有益呢？誰能告訴他身後在日光之下有甚麼事呢？

Tko zna što je dobro čovjeku u životu njegovu, za ono malo dana koje tako isprazno živi, koji mu prolaze kao sjena? Tko će kazati čovjeku što će biti poslije njega pod suncem?