申命記 32
1 諸天哪，側耳，我要說話； 願地也聽我口中的言語。
“Osobo bagade amola mu! Na sia: noga: le nabima!
2 我的教訓要淋漓如雨； 我的言語要滴落如露， 如細雨降在嫩草上， 如甘霖降在菜蔬中。
Na olelesu da gibu dadadi agoane sa: imu amola osobo bagadega oubi baea agoane dialumu. Na sia: da gibu gisia dahabe defele sa: imu. Asaboi gibu da asaboi gisiga daha agoane.
3 我要宣告耶和華的名； 你們要將大德歸與我們的上帝。
Na da Hina Gode Ea Dio amoma nodomu. Amola Ea fi dunu da Ea noga: idafa gasa bagade hou olelemu.
4 他是磐石，他的作為完全； 他所行的無不公平， 是誠實無偽的上帝， 又公義，又正直。
Hina Gode da dilia gasa bagade Gaga: su Dunu. Ea hou huluane ganodini da noga: idafa amola moloidafa fawane ba: sa. E da yolesimu hame dawa: E da dafawanedafa hou hamosa. E da moloidafa fawane hamosa.
5 這乖僻彎曲的世代向他行事邪僻； 有這弊病就不是他的兒女。
Be dilia da moloi hou hame dawa: Dilia amo hou hedolo fisisa. Dilia da wadela: i amola ogogosu bagade dawa: Dilia da Ea fi dunu esalumu defele hame agoai ba: sa.
6 愚昧無知的民哪，你們這樣報答耶和華嗎？ 他豈不是你的父、將你買來的嗎？ 他是製造你、建立你的。
Dilia gagaoui amola asigi dawa: su hame fi! Dilia Hina Godema agoane hamomu da defeala: ? Hame mabu! Bai E da dilia Ada, dili Hahamosu Dunu. Ea hamobeba: le, dilia da fi gasa bagade hamoi.
7 你當追想上古之日， 思念歷代之年； 問你的父親，他必指示你； 問你的長者，他必告訴你。
Musa: hemone eso bu dawa: ma! Musa: hou hamoi amo dilia ada ilima adole ba: ma! Musa: hemonega hou ba: i amo dawa: ma: ne, dilia da: i hamoi dunuma adole ba: ma!
8 至高者將地業賜給列邦，將世人分開， 就照以色列人的數目立定萬民的疆界。
Hina Gode Gasa Bagade da fifi asi gala ilia soge olei ilegei dagoi. E da dunu fi esaloma: ne ilia soge ilegei. E da Isala: ili ea mano ilia idi defele amo soge huluane ilegei.
9 耶和華的分本是他的百姓； 他的產業本是雅各。
Be Ya: igobe egaga fi, E da Ea fidafa hamoma: ne ilegei.
10 耶和華遇見他在曠野－ 荒涼野獸吼叫之地， 就環繞他，看顧他， 保護他，如同保護眼中的瞳人。
E da Ya: igobe ea fi amo hafoga: i amola ha: i manu hame soge amo ganodini hogole ba: i. Amo soge da wadela: idafa, foga fai dagoi. E da amo fi Ea si amoga ouligisu hou defele, ili noga: le gaga: i amola ouligi.
11 又如鷹攪動巢窩， 在雛鷹以上兩翅搧展， 接取雛鷹，背在兩翼之上。
Buhiba da ea sio bibi dusa: le fasisia amola ea mano gadodili fananea amola ea ougia amo mano da: ma: ne wa: sa, ea mano gaguli ahoa,
12 這樣，耶和華獨自引導他， 並無外邦神與他同在。
amo defele Hina Gode Hisu da Ea fi bisili oule asi. Ga fi dunu ilia ogogosu ‘gode’ liligi da ilima hame sigi asi.
13 耶和華使他乘駕地的高處， 得吃田間的土產； 又使他從磐石中咂蜜， 從堅石中吸油；
E da hamobeba: le, ilia da goumi soge ouligisu amola ilia da soge ha: i manu bugi amo nasu. E da agime hani igi ganodini sali amola olife susuligi igi agologa lai ili moma: ne, ilima i.
14 也吃牛的奶油， 羊的奶，羊羔的脂油， 巴珊所出的公綿羊和山羊， 與上好的麥子， 也喝葡萄汁釀的酒。
Ilia bulamagau amola goudi da dodo maga: me bagade iasu. Ilia sibi, goudi amola bulamagau da eno baligili, noga: idafa ba: i. Amola widi amola waini eno baligili, noga: i nasu.
15 但耶書崙漸漸肥胖，粗壯， 光潤，踢跳，奔跑， 便離棄造他的上帝， 輕看救他的磐石；
Hina Gode Ea fi dunu da bagade gaguiwane ba: i. Be gasa fi amola odoga: su hou da heda: i. Ilia da sefe bagade sadi bagadewane ba: i. Ilia da ili Hahamosu Gode yolesi dagoi. Ilia gasa bagade Gaga: su Gode higale yolesiagai.
16 敬拜別神，觸動上帝的憤恨， 行可憎惡的事，惹了他的怒氣。
Ilia loboga hamoi ‘gode’ ogogosu liligi amoma sia: ne gadosu hou ba: beba: le, Hina Gode da mudale ba: i. E da ilia wadela: i hou ba: beba: le, ougi bagade ba: i.
17 所祭祀的鬼魔並非真神， 乃是素不認識的神， 是近來新興的， 是你列祖所不畏懼的。
Ilia da ogogosu ‘gode’ liligi amoma gobele salasu hou hamosu. Isala: ili dunu da hame nabasu hou hamone, gaheabolo ‘gode’ liligi amo ilia aowalali da hame dawa: i, ilima gobele salasu hou hamosu.
18 你輕忽生你的磐石， 忘記產你的上帝。
Be ilia Gode, ilia gasa bagade Gaga: su Gode amo da esalusu ilima i, amo ilia da gogolei.
19 耶和華看見他的兒女惹動他， 就厭惡他們，說：
Hina Gode da amo hou ba: beba: le, ougi bagade ba: i. E da egefelali amola idiwilali yolesi.
20 我要向他們掩面， 看他們的結局如何。 他們本是極乖僻的族類， 心中無誠實的兒女。
E amane sia: i, “Na da ili bu hame fidimu. Amasea, amo hame nabasu wadela: i hamosu dunu ilima adi hou da doaga: ma: bela: ? Na da ba: mu.
21 他們以那「不算為神」的觸動我的憤恨， 以虛無的神惹了我的怒氣。 我也要以那「不成子民」的觸動他們的憤恨， 以愚昧的國民惹了他們的怒氣。
Ilia da loboga hamoi ‘gode’ liligi dawa: beba: le, Na da ougi ba: i. Ilia ogogosu ‘gode’ liligi (amo da ‘gode’ hame) ilima dawa: beba: le, Na da mudale ba: i. Amaiba: le, Na da hamedei fi amo ili ougima: ne amola gagaoui fi ili mudama: ne, amo ilima asunasimu.
Na ougi da lalu agoane heda: mu. Liligi huluane osobo bagadega diala da amoga nene dagomu. Amo lalu da bogoi sogega doaga: le, goumi ea bai huluane nene dagomu. (Sheol h7585)
23 我要將禍患堆在他們身上， 把我的箭向他們射盡。
Na da se nabasu idimu gogolei ilima imunu. Na da Na dadi huluane amoga ili doagala: le gala: mu.
24 他們必因飢餓消瘦， 被炎熱苦毒吞滅。 我要打發野獸用牙齒咬他們， 並土中腹行的，用毒氣害他們。
Ilia da ha: iba: le amola asugiba: le bogogia: mu. Na da sigua amola gasonasu ohe fi ilima doagala: ma: ne asunasimu. Amola saya: be ilima gasomoma: ne asunasimu.
25 外頭有刀劍，內室有驚恐， 使人喪亡，使少男、童女、 吃奶的、白髮的，盡都滅絕。
Gegesu ganodini ilia da moilai logoga bogomu. Ilia diasu ganodini bagade beda: mu. Ayeligi amola a: fini da bogogia: mu. Mano dubusa amola da: i hamoi dunu da bogogia: mu.
26 我說，我必將他們分散遠方， 使他們的名號從人間除滅。
Na amo fi huluane, ilia dio bu mae dawa: ma: ne, dafawane gugunufinisi dagoma: ne dawa: i galu.
27 惟恐仇敵惹動我， 只怕敵人錯看，說：是我們手的能力， 並非耶和華所行的。
Be ilima ha lai ilisu da Na fi gugunufinisimu, amo ilia da dawa: sa: besa: le, Na da huluane hame gugunufinisi. Bai Nisu da Na fi gugunufinisi.’
28 因為以色列民毫無計謀， 心中沒有聰明。
Isala: ili da gagaoui fi. Ilia da asigi dawa: su hamedafa gala.
29 惟願他們有智慧， 能明白這事，肯思念他們的結局。
Eno dunu fi da ili hasali. Be ilia da amo hou ea bai hame ba: sa. Ilia da hou ilima doaga: i amo ea bai hamedafa dawa:
30 若不是他們的磐石賣了他們， 若不是耶和華交出他們， 一人焉能追趕他們千人？ 二人焉能使萬人逃跑呢？
Dunu 1000agoane da abuliba: le dunu afaega hasalila: ? Dunu 10,000 agoane da abuliba: le dunu adunaga fane legebala: ? Bai Hina Gode, ilia Gode, da ili yolesi dagoi. Ilia gasa bagade Gode da ili yolesiagai.
31 據我們的仇敵自己斷定， 他們的磐石不如我們的磐石。
Ilima ha lai dunu da ilisu ogogosu ‘gode’ liligi da gasa hame amo dawa: be. Ilia da Isala: ili Gode amo Ea gasa bagade defele hame gala.
32 他們的葡萄樹是所多瑪的葡萄樹， 蛾摩拉田園所生的； 他們的葡萄是毒葡萄， 全掛都是苦的。
Ilima ha lai fi da Sodame amola Gomoula fi amo defele, wadela: idafa. Ilia da waini efe amo da gamogai amola medosu waini legesa defele ba: sa.
33 他們的酒是大蛇的毒氣， 是虺蛇殘害的惡毒。
Ilia da waini hano amo saya: be ea medosu defo amoga hamoi defele.
34 這不都是積蓄在我這裏， 封鎖在我府庫中嗎？
Hina Gode da Isala: ili fi ilima ha lai dunu ilia hou hame gogolesa. E da ilima se iasu ima: ne eso amo doaga: ma: ne ouesala.
35 他們失腳的時候，伸冤報應在我； 因他們遭災的日子近了； 那要臨在他們身上的必速速來到。
Hina Gode da ilima dabe imunu. E da ilima se imunu. Ilia dafasu eso da doaga: mu. Ilia gugunufinisimu eso da gadenei.
36 耶和華見他百姓毫無能力， 無論困住的、自由的都沒有剩下， 就必為他們伸冤， 為他的僕人後悔。
Hina Gode da Ea fi dunu gaga: mu. E da ilisu gasa da dagoi ba: sea amola ilisu da ili fidimu gogoleiba: le, E da ilima gogolema: ne olofosu imunu.
37 他必說：他們的神， 他們所投靠的磐石，
Amasea, Hina Gode da Ea fi dunuma amane adole ba: mu, “Amo gasa bagade ‘gode’ liligi dilia dafawaneyale dawa: i, amo da habila: ?
38 就是向來吃他們祭牲的脂油， 喝他們奠祭之酒的，在哪裏呢？ 他可以興起幫助你們， 護衛你們。
Dilia da dilia gobele salasu sefe amo ili moma: ne i, amola ilima waini hano moma: ne olei. Ilia da wali dili fidima: ne hehenaia misunu da defea.
39 你們如今要知道： 我，惟有我是上帝； 在我以外並無別神。 我使人死，我使人活； 我損傷，我也醫治， 並無人能從我手中救出來。
Na fawane da Godedafa. Eno ‘gode’ liligi huluane da ogogosu. Na da medole legesu amola Na da esalusu iaha. Na da fa: gisa amola Na da uhinisisa. Na hawa: hamosu logo enoga hedofamu da hamedei.
40 我向天舉手說： 我憑我的永生起誓：
41 我若磨我閃亮的刀， 手掌審判之權， 就必報復我的敵人， 報應恨我的人。
Na da Gode Esala. Na da Na lobo amo Hebene amoga ligia gadole amane sia: sa, Na hadigi gobihei Na da debesa. Moloidafa hou Na da hamomu. Na da Nama ha lai dunu dabemu amola Nama higa: i dunu ilima se imunu.
42 我要使我的箭飲血飲醉， 就是被殺被擄之人的血。 我的刀要吃肉， 乃是仇敵中首領之頭的肉。
Na dadi amoga da ilia maga: me bagade dialebeba: le, dadabimu. Amola Na gegesu gobihei bagade da nowa Nama gegesea amo medole legemu. Na da nowama da Nama gegesea, ema hame asigimu. Fa: gi hamoi dunu amola se iasu diasu hamosu dunu huluane da bogogia: mu.’
43 你們外邦人當與主的百姓一同歡呼； 因他要伸他僕人流血的冤， 報應他的敵人， 潔淨他的地，救贖他的百姓。
Fifi asi gala huluane! Dilia Hina Gode Ea Fi ilima nodoma: mu. Nowa da ili medole legesea, E da ilima se iaha. E da Ema ha lai dunu amo dabesa. Amola Ea fi dunu ilia wadela: i hou gogolema: ne olofosa.”
44 摩西和嫩的兒子約書亞去將這歌的一切話說給百姓聽。
Mousese amola Yosiua (Nane ea mano) da Isala: ili dunu huluane nabima: ne, amo gesami olelei.
45 摩西向以色列眾人說完了這一切的話，
Mousese da Gode Ea olelesu amo Isala: ili dunuma olelei dagosea,
46 又說：「我今日所警教你們的，你們都要放在心上；要吩咐你們的子孫謹守遵行這律法上的話。
e da amane sia: i, “Hamoma: ne sia: i na da wali eso dilima olelei amo huluane noga: le nabima. Dilia mano da Gode Ea olelesu amo mae fisili, noga: le fa: no bobogema: ne, amo sia: ilima bu olelema.
47 因為這不是虛空、與你們無關的事，乃是你們的生命；在你們過約旦河要得為業的地上必因這事日子得以長久。」
Amo olelesu da hamedei liligi hame. Ilia da dilia esalusudafa. Amo noga: le nabasea, dilia da ode bagohame Yodane Hano na: iyado bega: soge dilia gesowale fimu soge, amo ganodini esalumu.
48 當日，耶和華吩咐摩西說：
Amo esoha Hina Gode da Mousesema amane sia: i,
49 「你上這亞巴琳山中的尼波山去，在摩押地與耶利哥相對，觀看我所要賜給以色列人為業的迦南地。
“Di A: balime Goumiga gilisisu (Moua: be soge ganodini, Yeligou moilai bai bagade gadenene) amoga masa. Nibou Goumiba: le heda: le, Ga: ina: ne soge amo Na da Isala: ili dunuma iaha, amo ba: ma.
50 你必死在你所登的山上，歸你列祖去，像你哥哥亞倫死在何珥山上，歸他的列祖一樣。
Dia ola Elane da Ho Goumia bogoi amo defele di da Nibou Goumia bogomu.
51 因為你們在尋的曠野，加低斯的米利巴水，在以色列人中沒有尊我為聖，得罪了我。
Bai ali da Isala: ili dunu huluane ba: ma: ne, Na Dio hame gaguia gadoi. Di da Meliba hano (Ga: idesie soge gadenene, wadela: i soge Sine ganodini) amoga esalea, dunu huluane ba: ma: ne Na Dio hame gaguia gadoi.
52 我所賜給以色列人的地，你可以遠遠地觀看，卻不得進去。」
Di da sedagawane amo soge ba: mu, be soge amo Na da Isala: ili dunuma iaha, amo ganodini hame masunu,” Hina Gode da amane sia: i.
