撒母耳記下 3
1 掃羅家和大衛家爭戰許久。大衛家日見強盛；掃羅家日見衰弱。
Isala: ili dunu mogili da Da: ibidi ea fi fuligala: su. Mogili da Solo egaga fi fuligala: su. Amaiba: le, gegesu da bagade heda: i. Da: ibidima fuligala: su fi ilia gasa da heda: lalu, be ea ha lai ilia gasa da gududafa sa: i.
2 大衛在希伯崙得了幾個兒子：長子暗嫩是耶斯列人亞希暖所生的；
Da: ibidi egefelali gafeyale gala da Hibalone moilai bai bagade amo ganodini lalelelegei. Magobo mano da A: manone (ea: me da Yeseliele uda amo ea dio amo Ahinoua: me).
3 次子基利押是作過迦密人拿八的妻亞比該所生的；三子押沙龍是基述王達買的女兒瑪迦所生的；
Amo baligia da Gilia: be (ea: me da Gamele uda, Na: iba: le ea didalo, ea dio amo A: biga: ile). Amo baligia da A: basalome (ea: me da Gisie hina bagade Da: lama: i ea idiwi, amo Ma: iaga).
4 四子亞多尼雅是哈及所生的；五子示法提雅是亞比她所生的；
Amo baligia da Adounaidia (ea: me da Ha: gide). Amo baligia da Siefada: ia (ea: me da Abaida: le).
5 六子以特念是大衛的妻以格拉所生的。大衛這六個兒子都是在希伯崙生的。
Ufidafa da Idilia: me (ea: me da Egela). Amo dunu mano huluane da Hibalone moilai bai bagadegamusu lalelelegei galu.
6 掃羅家和大衛家爭戰的時候，押尼珥在掃羅家大有權勢。
Da: ibidima fuligala: su dunu amola Solo ea sosogo fi fuligala: su dunu ele gegenanu. A: bena da Solo ea sosogo fi fuligala: su fi amo ganodini gasawane heda: lebe ba: i.
7 掃羅有一妃嬪，名叫利斯巴，是愛亞的女兒。一日，伊施波設對押尼珥說：「你為甚麼與我父的妃嬪同房呢？」
Eso afaega, Esiabousiede (Solo egefe) e da A: bena da Solo ea gidisedagi uda Lisiba (A: ia ea mano) amola gilisili golaiba: le, diwaneya udidi.
8 押尼珥因伊施波設的話就甚發怒，說：「我豈是猶大的狗頭呢？我恩待你父掃羅的家和他的弟兄、朋友，不將你交在大衛手裏，今日你竟為這婦人責備我嗎？
Amoga, A:bena da ougi bagade ba: i. E amane sia: i, “Di da dawa: loba na da Soloma baligi fa: ma: bela: ? Di da dawa: loba na da Yuda dunu ilia hawa: hamobe hamosala: ? Na da muni amogainini dia ada Solo amola yolalali amola ea sama huluane, ili fawane fuligala: su. Amola Da: ibidi da dili mae hasalima: ne, na da hamosu. Be wali di da ogogole na da udama doaga: i sia: sa.
9 我若不照着耶和華起誓應許大衛的話行，廢去掃羅的位，建立大衛的位，使他治理以色列和猶大，從但直到別是巴，願上帝重重地降罰與我！」
Hina Gode da Da: ibidima, E da Isala: ili hina bagade hou Solo amola egaga fi amoga fadegale, Da: ibidi da Isala: ili amola Yuda soge huluanedafa ouligima: ne hina bagade hamomu ilegei. Wali, na da amo hou dafawanedafa ba: ma: ne hame hamosea, Gode da na fane legemu da defea.”
11 伊施波設懼怕押尼珥，不敢回答一句。
Esiabousiede da A: benaba: le bagadewane beda: i. E da bu adole imunu hamedei ba: i.
12 押尼珥打發人去見大衛，替他說：「這國歸誰呢？」又說：「你與我立約，我必幫助你，使以色列人都歸服你。」
Amogalu, Da: ibidi da Hibalone moilai bai bagadega esalu. A: bena da ema adola ahoasu dunu ema amane sia: na masa: ne asunasi, “Nowa da ninia soge ouligima: bela: ? Nama gousa: su hamoma. Amasea, Isala: ili dunu huluane di fuligala: ma: ne, na da di fidimu.”
13 大衛說：「好！我與你立約。但有一件，你來見我面的時候，若不將掃羅的女兒米甲帶來，必不得見我的面。」
Da: ibidi da bu adole i, “Defea! Dia liligi afae fawane hamosea, na da ani gousa: su hamomu. Di da na ba: la masea, Solo idiwi Maiga: le, amo nama oule misa.”
14 大衛就打發人去見掃羅的兒子伊施波設，說：「你要將我的妻米甲歸還我；她是我從前用一百非利士人的陽皮所聘定的。」
Amola Da: ibidi da sia: adola ahoasu dunu Esiabousiede ema amane sia: ma: ne sia: si, “Na uda Maiga: le nama bu ima. Na da Filisidini dunu 100 ilia ewa gadofo amo uda lama: ne dabe i galu.”
15 伊施波設就打發人去，將米甲從拉億的兒子、她丈夫帕鐵那裏接回來。
Amaiba: le, Esiabousiede da Maiga: le amo ea egoa Ba: ladiele (La: ise egefe) amo ea lai amo sugui.
16 米甲的丈夫跟着她，一面走一面哭，直跟到巴戶琳。押尼珥說：「你回去吧！」帕鐵就回去了。
Ba: ladiele da diginiwane Maiga: lema fa: no bobogele, Bahiulimi moilaiga doaga: i. Amalalu, A:bena da ema amane sia: i, “Di diasua buhagima!” Amanobamone, e da buhagi.
17 押尼珥對以色列長老說：「從前你們願意大衛作王治理你們，
A: bena da Isala: ili ouligisu dunu ilima asili, amane sia: i, “Dilia da eso bagohame amoga Da: ibidi dilia hina bagade hamoma: ne hananusu.
18 現在你們可以照心願而行。因為耶和華曾論到大衛說：『我必藉我僕人大衛的手，救我民以色列脫離非利士人和眾仇敵的手。』」
Wali, amo hamoma! Hina Gode Ea sia: i bu dawa: ma! E amane sia: i, `Na da na hawa: hamosu dunu Da: ibidi amo ea loboga, Na fi Isala: ili dunu amo Filisidini dunu amola ilia ha lai dunu huluane ili mae hasalima: ne gaga: mu.’”
19 押尼珥也用這話說給便雅憫人聽，又到希伯崙，將以色列人和便雅憫全家一切所喜悅的事說給大衛聽。
Amola A: bena da amanewane Bediamini fi dunuma sia: i. Amalalu, e da Hibalone amoga asili, e da Bediamini amola Isala: ili dunu ilia hamomu sia: i, amo Da: ibidima olelei.
20 押尼珥帶着二十個人來到希伯崙見大衛，大衛就為押尼珥和他帶來的人設擺筵席。
A: bena amola ea dunu 20 agoane da Hibalone moilai bai bagadega Da: ibidima misi. Da: ibidi ili aowama: ne lolo nasu hamoi.
21 押尼珥對大衛說：「我要起身去招聚以色列眾人來見我主我王，與你立約，你就可以照着心願作王。」於是大衛送押尼珥去，押尼珥就平平安安地去了。
A: bena da Da: ibidima amane adole i, “Hina noga: idafa! Na da wali asili, Isala: ili dunu huluane di fuligala: ma: ne hamomu. Amasea, ilia huluane da di hina bagade hamoma: ne sia: mu. Amola dia hanai defele, di da Isala: ili soge huluanedafa ouligima: mu.” Da: ibidi da A: bena da se hamedafa nabima: ne, gaga: su sia: ilegei.
22 約押和大衛的僕人攻擊敵軍，帶回許多的掠物。那時押尼珥不在希伯崙大衛那裏，因大衛已經送他去，他也平平安安地去了。
Amalu fa: no, Youa: be amola Da: ibidi ea ouligisu dunu eno da ha wa: i asili, liligi lai bagadedafa gagaguli buhagi. Be ilia da A: bena Hibalone amoga esalebe hame ba: i. Bai Da: ibidi da A: benama e da se hamedafa nabima: ne, gaga: su sia: ilegele, hi diasua masa: ne asunasi.
23 約押和跟隨他的全軍到了，就有人告訴約押說：「尼珥的兒子押尼珥來見王，王送他去，他也平平安安地去了。」
Youa: be amola ea dunu da doaga: le nabagaloba, A:bena da Da: ibidima misini amola Da: ibidi da e se mae nabima: ne ilegelalu hi diasua masa: ne asunasi, amo ilia nabi.
24 約押去見王說：「你這是做甚麼呢？押尼珥來見你，你為何送他去，他就蹤影不見了呢？
Amaiba: le, Youa: be da hina bagade ema asili amane sia: i, “Di da adi hamobela: ? A: bena da dima misi. Dia abuliba: le e udigili masa: ne logo doasibala: ?
25 你當曉得，尼珥的兒子押尼珥來是要誆哄你，要知道你的出入和你一切所行的事。」
E da dima ogogomusa: misi. Amola dia hamobe amola ahoabe huluane abedemusa: misi. Di da ea hou dawa: !”
26 約押從大衛那裏出來，就打發人去追趕押尼珥，在西拉井追上他，將他帶回來，大衛卻不知道。
Youa: be da Da: ibidi yolesilalu, sia: adola ahoasu dunu, amo A: bena bu misa: ne sia: ma: ne asunasi. Ilia da A: bena amo Sila si hano esalebe ba: loba, e bu oule misi. Be Da: ibidi da amo hou hame dawa: i galu.
27 押尼珥回到希伯崙，約押領他到城門的甕洞，假作要與他說機密話，就在那裏刺透他的肚腹，他便死了。這是報殺他兄弟亞撒黑的仇。
A: bena da Hibalone logo holeiga doaga: loba, Youa: be da logo bega: ema ogogole wamo sia: sia: musia: ne oule aliagale, e gobiheiga hagomo sone legei. Amola A: bena da medole legei dagoi ba: i. Bai e da Youa: be eya A: sahele fane legei.
28 大衛聽見了，就說：「流尼珥的兒子押尼珥的血，這罪在耶和華面前必永不歸我和我的國。
Da: ibidi da amane hamoi sia: nababeba: le, e da amane sia: i, “Hina Gode da dawa: ! Na amola na baligia aligi dunu huluane, ninia da A: bena e hamedafa fane legei.
29 願流他血的罪歸到約押頭上和他父的全家；又願約押家不斷有患漏症的，長大痲瘋的，架柺而行的，被刀殺死的，缺乏飲食的。」
Gode da Youa: be amola ea sosogo fi huluane ilima amo hou ea dabe se iasu ilima imunu da defea. Egaga fifi misunu amo ganodini, dunu afae da gadofo olo bagade o wadela: i uda lasu olo bagade o dunu da gasa hameba: le uda ea hawa: fawane hamomu dawa: o dunu da gegesu ganodini fane legei o dunu da ha: i bagade, agoaiwane dunu ba: mu da defea. Gode da Youa: be fi ilima amane se dabe imunu da defea.”
30 約押和他兄弟亞比篩殺了押尼珥，是因押尼珥在基遍爭戰的時候殺了他們的兄弟亞撒黑。
Youa: be amola eaeya Abisia: i da amanewane A: bena dabe i. Bai e da ela eya A: sahele amo Gibione gegesu ganodini fane legei.
31 大衛吩咐約押和跟隨他的眾人說：「你們當撕裂衣服，腰束麻布，在押尼珥棺前哀哭。」大衛王也跟在棺後。
Amalalu, Da: ibidi da Youa: be amola ea dunu ilia da abula gagadelale, amola abula wadela: i ebobolesi sasalili, A:benaha fofagini didigia: ma: ne sia: i. Bogoi uli dogomusa: gilisisu amoga, hina bagade Da: ibidi da bogoi doufa da: iya gisa ahoabe amoga fa: no bobogei.
32 他們將押尼珥葬在希伯崙。王在押尼珥的墓旁放聲而哭，眾民也都哭了。
Ilia da A: bena amo Hibalone moilai bai bagadega uli dogoi. Da: ibidi amola dunu huluane da uli dogoi bega: didigia: sa esafulu.
33 王為押尼珥舉哀，說： 押尼珥何竟像愚頑人死呢？
Da: ibidi da A: benaha asigili fofagi gesami amane hea: i, “A: bena da abuliba: le gagaoui dunuga bogosu defele bagobela: ?
34 你手未曾捆綁，腳未曾鎖住。 你死，如人死在罪孽之輩手下一樣。 於是眾民又為押尼珥哀哭。
Ea lobo da hame la: gi ba: i. Ea emo da hame la: gi ba: i. E da dunu amo wadela: i hamosu dunuga medole legei, amo defele bogoi.” Amalalu, dunu huluane eha da bu didiga: i.
35 日頭未落的時候，眾民來勸大衛吃飯，但大衛起誓說：「我若在日頭未落以前吃飯，或吃別物，願上帝重重地降罰與我！」
Amo esoha, dunu da gebewane Da: ibidi e ha: i moma: ne sia: i. Be e da dafawane amane ilegele sia: i, “Na da wali eso amoga ha: i nasea, Gode da na fane legemu da defea.”
36 眾民知道了就都喜悅。凡王所行的，眾民無不喜悅。
Ilia da amo hou ba: lalu, hahawane ba: i. Dafawane! Ilia da hina bagade Da: ibidi ea hamobe huluane hahawane ba: i.
37 那日，以色列眾民才知道殺尼珥的兒子押尼珥並非出於王意。
Da: ibidi ea fi dunu huluane, amola Isala: ili fi dunu huluane da hina bagade da A: bena fane legei amo hamedafa fidi, amo noga: le dawa: i galu.
38 王對臣僕說：「你們豈不知今日以色列人中死了一個作元帥的大丈夫嗎？
Hina bagade da ea eagene ouligisu dunuma amane sia: i, “Dilia! Noga: le dawa: ma! Wali eso, Isala: ili soge ouligisu dunu bagade da bogoi dagoi.
39 我雖然受膏為王，今日還是軟弱；這洗魯雅的兩個兒子比我剛強。願耶和華照着惡人所行的惡報應他。」
Gode da na hina bagade hamoma: ne ilegei dagoi. Be wali eso na da gasa hamedene gogaya: i ba: sa. Selouaia egefelali da baligili bidi hamobeba: le, na higasa. Hina Gode da ilia wadela: i hamoi defele, se dabe ilima imunu da defea.”
