列王紀下 9
1 先知以利沙叫了一個先知門徒來，吩咐他說：「你束上腰，手拿這瓶膏油往基列的拉末去。
Amogaluwane, balofede dunu Ilaisia da ayeligi balofede dunu afae wele guda: le, ema amane sia: i, “Di da momagele, La: imode moilai bai bagade, Gilia: de soge ganodini, amoga masa. Amo osoboga hamoi ofodo olife susuligi di nabai, amo gaguli masa.
2 到了那裏，要尋找寧示的孫子、約沙法的兒子耶戶，使他從同僚中起來，帶他進嚴密的屋子，
Di da amoga doaga: sea, Yihiu (Yihosiafa: de egefe amola Nimisa: i ea aowa) hogoma. Dunu ili asi amo esafulia, efa oule, enoga hame heda: su sesei amoga oule heda: ma.
3 將瓶裏的膏油倒在他頭上，說：『耶和華如此說：我膏你作以色列王。』說完了，就開門逃跑，不要遲延。」
Amogai, di da olife susuligi, Yihiu ea dialuma da: iya sogagala: le, amane sia: ma, ‘Hina Gode da amane sia: sa, Na da di Na fi Isala: ili ilia hina bagade ilegesa.’ Amasea, amo sogebi hedolowane fisili masa.”
4 於是那少年先知往基列的拉末去了。
Amaiba: le, ayeligi balofede dunu da La: imode moilai bai bagadega asi.
5 到了那裏，看見眾軍長都坐着，就說：「將軍哪，我有話對你說。」耶戶說：「我們眾人裏，你要對哪一個說呢？」回答說：「將軍哪，我要對你說。」
Amogai, e da dadi gagui wa: i ouligisu dunu, ilia da sia: sia: sa: imusa: gilisibi ba: i. E amane sia: i, “Hina! Na da dima sia: sia: mu gala!” Yihiu da amane adole ba: i, “Di da niniga afae nowama sia: mu gala?” E bu adole i, “Hina! Dimafa sia: mu gala.”
6 耶戶就起來，進了屋子，少年人將膏油倒在他頭上，對他說：「耶和華－以色列的上帝如此說：『我膏你作耶和華民以色列的王。
Amalalu, ele galu diasu ganodini golili sa: ili, amola ayeligi balofede dunu da Yihiu ea dialuma da: iya olife susuligi sogagala: le, ema amane sia: i, “Isala: ili fi ilia Hina Gode da amane sia: sa, ‘Na da di Na fi Isala: ili ilia hina bagade ilegesa.
7 你要擊殺你主人亞哈的全家，我好在耶洗別身上伸我僕人眾先知和耶和華一切僕人流血的冤。
Di da dia hina (Isala: ili hina bagade, A:iha: be ea egefe) amo medole legema. Bai Na da Yesebele, e da Na balofede dunu amola Na eno hawa: hamosu dunu medole lelegeiba: le, Na da ema se dabe imunu.
8 亞哈全家必都滅亡，凡屬亞哈的男丁，無論是困住的、自由的，我必從以色列中剪除，
A: iha: be ea sosogo fi amola egaga fi huluane da bogosu ba: mu. Na da ea sosogo fi dunumusu huluanedafa, goi amola da: i hamoi amo huluane ebelelesimu.
9 使亞哈的家像尼八兒子耶羅波安的家，又像亞希雅兒子巴沙的家。
Na da Isala: ili fi hina bagade Yelouboua: me amola Isala: ili hina bagade Ba: iasia ela sosogo fima hamoi defele, A:iha: be ea sosogo fima hamomu.
10 耶洗別必在耶斯列田裏被狗所吃，無人葬埋。』」說完了，少年人就開門逃跑了。
Yesebele ea da: i hodo da mae dogone sanawene, Yeseliele sogega wa: mega na dagoi ba: mu,’” Amo sia: nanu, ayeligi balofede dunu da sesei yolesili, hobea: i.
11 耶戶出來，回到他主人的臣僕那裏，有一人問他說：「平安嗎？這狂妄的人來見你有甚麼事呢？」回答說：「你們認得那人，也知道他說甚麼。」
Yihiu da ea na: iyado dadi gagui ouligisu dunu ilima bu asili, ilia da ema amane adole ba: i, “Liligi huluane da defeala: ? Amo gagaoui dunu da dima adi hamosala: ?” Yihiu da bu adole i, “Ea hamomusa: hanai amo dilia dawa:”
12 他們說：「這是假話，你據實地告訴我們。」回答說：「他如此如此對我說。他說：『耶和華如此說：我膏你作以色列王。』」
Ilia amane sia: i, “Hae! Ninia hame dawa: Ea sia: i amo ninima adole ima!” Yihiu da amane sia: i, “E da nama amane sia: i, ‘Hina Gode da amane ilegesa, Na da di Isala: ili ilia hina bagade hamoma: ne susuligi sogagala: le ilegesa!’”
13 他們就急忙各將自己的衣服鋪在上層臺階，使耶戶坐在其上；他們吹角，說：「耶戶作王了！」
Hedolodafa, Yihiu ea na: iyado dadi gagui ouligisu dunu, ilia da ilia abula fa: gu da: iya gado, Yihiu amo da: iya aligima: ne, fa: sisili, dalabede fulabole, amola ha: giwane amane wele sisia: i, “Yihiu da hina bagade hamoi dagoi.”
14 這樣，寧示的孫子、約沙法的兒子耶戶背叛約蘭。先是約蘭和以色列眾人因為亞蘭王哈薛的緣故，把守基列的拉末；
Amalalu, Yihiu da Isala: ili hina bagade Youla: me amo fane legemusa: , hohonosu wamo sia: hamoi. Hina bagade Youla: me da La: imode sogega, Silia hina bagade Ha: sa: ilelema gegenana gala: i. Amo bahoma: ne, e da Yeseliele moilai bai bagadega asili, esalu. Amaiba: le, Yihiu da ea na: iyado dadi gagui ouligisu dunuma amane sia: i, “Dilia da namagai galea, dunu mogili da La: imode fisili, Yeseliele fima sisane sia: sa: besa: le, logo huluane noga: le sosodo aligima.”
15 但約蘭王回到耶斯列，醫治與亞蘭王哈薛打仗所受的傷。耶戶說：「若合你們的意思，就不容人逃出城往耶斯列報信去。」
16 於是耶戶坐車往耶斯列去，因為約蘭病臥在那裏。猶大王亞哈謝已經下去看望他。
Amalalu, Yihiu da ea ‘sa: liode’ da: iya fila heda: le, Yeseliele moilai bai bagadega doaga: musa: asi. Youla: me e gala: i da hame bahoi, amola Yuda hina bagade A: ihasaia da ema ba: la misini, amogawi esalebe ba: i.
17 有一個守望的人站在耶斯列的樓上，看見耶戶帶着一群人來，就說：「我看見一群人。」約蘭說：「打發一個騎馬的去迎接他們，問說：平安不平安？」
Sosodo ouligisu dunu afae, Yeseliele gagagula heda: i diasu gadodili esala, da Yihiu amola ea dunu manebe ba: i. E da amane wele sia: i, “Na ba: loba dunu da hosi da: iya fili heda: fia: lebe ba: sa.” Youla: me da bu adole i, “Amo ilia da ha lai dunuyale o ninimagai dunuyale, amo ba: ma: ne, hosiga fila heda: i dunu asunasima.”
18 騎馬的就去迎接耶戶，說：「王問說，平安不平安？」耶戶說：「平安不平安與你何干？你轉在我後頭吧！」守望的人又說：「使者到了他們那裏，卻不回來。」
Sia: adole ahoasu dunu da hosi da: iya fila heda: le asili, Yihuma doaga: le, ema amane sia: i, “Hina bagade da di da ninimagai o ninima ha lai dunuyale dawa: musa: , amo adole ba: ma: ne na asunasi.” Yihiu da bu adole i, “Amo da dia liligi hame. Na baligia aligili, nama fa: no bobogema!” Sosodo ouligisu dunu gagagula heda: i diasu gadodili esalu, da adola ahoasu dunu da Yihiu ea gilisisu doaga: le, bu hame maha, amane sia: legei.
19 王又打發一個騎馬的去。這人到了他們那裏，說：「王問說，平安不平安？」耶戶說：「平安不平安與你何干？你轉在我後頭吧！」
Youla: me da sia: adola ahoasu dunu eno asunasili, e da Yihuma musa: adole ba: i defele, adole ba: i. Amola Yihiu da bu amane sia: i, “Amo da dia liligi hame. Na baligia aligili, nama fa: no bobogema!”
20 守望的人又說：「他到了他們那裏，也不回來；車趕得甚猛，像寧示的孫子耶戶的趕法。」
Sosodo ouligisu dunu da enowane sia: adola ahoasu da Yihiu ea gilisisu doaga: le, hame buhagi, amo sia: legei. Amola e eno amane sia: i, “Gilisisu bisili ahoabe dunu da ea ‘sa: liode’ fila heda: le amo dadousa dunu agoane ha: gi ahoa. E da Yihiu ea hou defele hamosa.”
21 約蘭吩咐說：「套車！」人就給他套車。以色列王約蘭和猶大王亞哈謝各坐自己的車出去迎接耶戶，在耶斯列人拿伯的田那裏遇見他。
Isala: ili hina bagade Youla: me da amane hamoma: ne sia: i, “Na ‘sa: liode’ momagema!” Ilia da amane hamoi. Youla: me amola Yuda hina bagade A: ihasaia, ela da elela: ‘sa: liode’ da: iya fila heda: le, Yihuma doaga: musa: , gadili asi. Ilia da sogebi amo musa: Na: ibode gagui, amoga Yihuma doaga: i.
22 約蘭見耶戶就說：「耶戶啊，平安嗎？」耶戶說：「你母親耶洗別的淫行邪術這樣多，焉能平安呢？」
Youla: me da ema amane adole ba: i, “Di da olofoiwane manabela: ?” Yihiu da bu adole i, “Olofosu hamomu da hamedei. Bai wamuni dawa: su hou amola ogogole loboga hamoi ‘gode’ma nodone sia: ne gadosu hou amo dia ame Yesebele ea bai muni hamoi, amo huluane dialebe ba: sa.”
23 約蘭就轉車逃跑，對亞哈謝說：「亞哈謝啊，反了！」
Youla: me da ha: giwane wele sia: i, “A: ihasaia! Hohonosu hou da doaga: i dagoi!” E da ea ‘sa: liode’ delegima: ne hosi efega hiougia guda: i.
24 耶戶開滿了弓，射中約蘭的脊背，箭從心窩穿出，約蘭就仆倒在車上。
Yihiu da ea gasa defele oulali dili, souga gala: i. Sou da asili, Youla: me ea baligia ludili, ea dogo badofai. Youla: me da ea ‘sa: liode’ ganodini, gala: la sa: ili, bogoi dagoi.
25 耶戶對他的軍長畢甲說：「你把他拋在耶斯列人拿伯的田間。你當追想，你我一同坐車跟隨他父亞哈的時候，耶和華對亞哈所說的預言，
Yihiu da ea fidisu dunu Bidigama amane sia: i, “Ea da: i hodo lale, Na: ibode ea musa: gagui sogega galagama! Di bu dawa: ma! Musa: ania da hosi da: iya fila heda: le, hina bagade Youla: me ea ada A: iha: be ea baligia ahoanoba, Hina Gode da A: iha: bema amane sia: i,
26 說：『我昨日看見拿伯的血和他眾子的血，我必在這塊田上報應你。』這是耶和華說的，現在你要照着耶和華的話，把他拋在這田間。」
‘Na da aya Na: ibode amola egefelali medole legei ba: i. Amola Na da amane dafawane hamoma: ne ilegele sia: sa, Na da ilia medole legei sogebi amoga, dima se dabe imunu.’” Yihiu da ea fidisu dunuma eno amane sia: i, “Amaiba: le, Youla: me ea da: i hodo lale, Hina Gode Ea ilegei sia: dafawane hamoma: ne, Na: ibode ea musa: gagui sogebi amoga galagama.”
27 猶大王亞哈謝見這光景，就從園亭之路逃跑。耶戶追趕他，說：「把這人也殺在車上。」到了靠近以伯蓮的姑珥坡上擊傷了他。他逃到米吉多，就死在那裏。
Yuda hina bagade A: ihasaia da amo hou ba: beba: le, e da ea ‘sa: liode’ ganodini, Bede Ha: iga: nega doaga: musa: hobea: i. Yihiu da e baligia se bobogei. Yihiu da ea dunuma amane sia: i, “E amolawane medole legema!” A: ihasaia da ea ‘sa: liode’ ganodini, logo amo da Ge moilai (Ibia: me moilai gadenene) amoga asili, Yihiu ea dunu da e gala: i. Be e da bu asili, Migidou moilai bai bagadega doaga: le, bogoi.
28 他的臣僕用車將他的屍首送到耶路撒冷，葬在大衛城他自己的墳墓裏，與他列祖同葬。
A: ihasaia ea eagene ouligisu dunu da ea bogoi da: i hodo lale, ‘sa: liode’ da: iya ligisili, Yelusaleme moilai bai bagadega gaguli asili, hina bagade bogoi uli dogosu sogebi, Da: ibidi Moilai Bai Bagade ganodini, uli dogone sali.
29 亞哈謝登基作猶大王的時候，是在亞哈的兒子約蘭第十一年。
Isala: ili hina bagade Youla: me (A: iha: be egefe) amo ea ouligibi ode gidayale ganodini, A:ihasaia da Yuda hina bagade hamoi.
30 耶戶到了耶斯列；耶洗別聽見就擦粉、梳頭，從窗戶裏往外觀看。
Yihiu da Yeseliele moilai bai bagadega doaga: i. Yesebele da hou doaga: i nababeba: le, ea si widasilale, ea dialuma hinabo nina: hahamone, fo misa: ne agenesidili lela, logoa gudu ba: le gudui.
31 耶戶進門的時候，耶洗別說：「殺主人的心利啊，平安嗎？」
Yihiu da moilai logo holeiga golili manoba, Yesebele da amane wele sia: i, “Di Similai! Fane legesu dunu di! Abuliba: le guiguda: misi?”
32 耶戶抬頭向窗戶觀看，說：「誰順從我？」有兩三個太監從窗戶往外看他。
Yihiu da ba: le gadole, amane wele sia: i, “Namagai da nowala: ?” Hina bagade diasu ouligisu dunu aduna o udiana da fo misa: ne agenesidili ema gudu ba: le gudui.
33 耶戶說：「把她扔下來！」他們就把她扔下來。她的血濺在牆上和馬上；於是把她踐踏了。
Yihiu da ilima amane sia: i, “Amo uda galaguduma!” Ilia da Yesebele amo ouga: ne galagudui. Ea maga: me da dobea fei damana, amola hosi damana siagagala: i. Yihiu da ea ‘sa: liode’ da: iya fila heda: le amo uda ososa: gi.
34 耶戶進去，吃了喝了，吩咐說：「你們把這被咒詛的婦人葬埋了，因為她是王的女兒。」
Amalalu, Yihiu da hina bagade diasuga golili sa: ili, ha: i mai. Amogalu fawane, e da amane sia: i, “Amo gagabui aligi uda, uli dogone sanasima. Bai e da hina bagade idiwi.”
35 他們就去葬埋她，只尋得她的頭骨和腳，並手掌。
Be dunu da e uli dogomusa: asili, ea dialuma gasa amola ea lobo gasa amola emo gasa amo fawane diafulubi ba: i.
36 他們回去告訴耶戶，耶戶說：「這正應驗耶和華藉他僕人提斯比人以利亞所說的話，說：『在耶斯列田間，狗必吃耶洗別的肉；
Ilia da amo Yihuma sia: legebeba: le, e da amane sia: i, “Hina Gode da ea hawa: hamosu dunu Ilaidiamadili sia: i defele, amo hou da doaga: i. Hina Gode da amane sia: i, ‘Yesebele ea da: i hodo da Yeseliele soge ganodini, wa: mega mai dagoi ba: mu.
37 耶洗別的屍首必在耶斯列田間如同糞土，甚至人不能說這是耶洗別。』」
Ea da: i hodo oda dialebe da iga safasi agoai ba: mu. Amasea, dunu afae da amo da Yesebele ea da: i hodo hamedafa dawa: mu,’”
