歷代志下 30
1 希西家差遣人去見以色列和猶大眾人，又寫信給以法蓮和瑪拿西人，叫他們到耶路撒冷耶和華的殿，向耶和華－以色列的上帝守逾越節；
Yuda dunu da Baligisu Lolo Nasu esodafa oubi agega hamomu da hamedei ba: i. Bai gobele salasu dunu oda mogili da nigima: hame dodofei galu, amola dunudafa bagahame fawane da Yelusalemega gilisi ba: i. Amaiba: le, hina bagade Hesigaia, eagene ouligisu dunu, amola Yelusaleme dunu da gilisili sia: dalu, oubi ageyaduga hamomusa: ilegei. Hesigaia da Isala: ili amola Yuda dunu huluane, amo hou hamomusa: eso adosi. E da Ifala: ime amola Ma: na: se fi dunu, ilia Yelusaleme Debolo Diasua, Isala: ili Hina Godema nodomusa: , Baligisu Lolo Nasu hamoma: ne, ilima dadawa: le hiougi.
2 因為王和眾首領，並耶路撒冷全會眾已經商議，要在二月內守逾越節。
3 正月間他們不能守；因為自潔的祭司尚不敷用，百姓也沒有聚集在耶路撒冷；
4 王與全會眾都以這事為善。
Hina bagade amola dunu huluane da ilia ilegei amoga hahawane galu.
5 於是定了命令，傳遍以色列，從別是巴直到但，使他們都來，在耶路撒冷向耶和華－以色列的上帝守逾越節；因為照所寫的例，守這節的不多了。
Amaiba: le, ilia da Isala: ili fi dunu, amo da Da: ne ga (north) fi dunu asili Biasiba ga (south) fi dunu, huluane gilisili Baligisu Lolo Nasu, Hina Gode Ea Sema defele hamona misa: ne hiougi.
6 驛卒就把王和眾首領的信，遵着王命傳遍以色列和猶大。信內說：「以色列人哪，你們當轉向耶和華－亞伯拉罕、以撒、以色列的上帝，好叫他轉向你們這脫離亞述王手的餘民。
Hina bagade amola eagene ouligisu dunu da amane hamoma: ne sia: beba: le, sia: adola ahoasu dunu da Yuda amola Isala: ili soge huluane amoga asili, amane misa: ne sia: si, “Isala: ili fi dunu! Asilia dunu da dili huluane hasali. Be dilia da hame bogoi esala. Wali, dilia A: ibalaha: me amola Aisage amola Ya: igobe, ilia Hina Godema bu sinidigima!
7 你們不要效法你們列祖和你們的弟兄；他們干犯耶和華－他們列祖的上帝，以致耶和華丟棄他們，使他們敗亡，正如你們所見的。
Dilia! Dilia aowalali amola Isala: ili fi eno, ilia musa: baligi fa: su hou defele mae hamoma. Dilia ba: sa! E da ilima se iasu baligiliwane i.
8 現在不要像你們列祖硬着頸項，只要歸順耶和華，進入他的聖所，就是永遠成聖的居所；又要事奉耶和華－你們的上帝，好使他的烈怒轉離你們。
Dilia sia: be mae nabawane, dilia hanaiga ilia hou defele, gawamaga: le mae hamoma. Be Hina Gode Ea sia: nabawane hamoma. Dilia Yelusaleme Debolo Diasu guiguda: misa. Bai dilia Hina Gode da amo Debolo Diasu eso huluane hadigiwane dialoma: ne hamoi. E da dilima bu mae ougima: ne, dilia Ema nodone sia: ne gadosu hamoma.
9 你們若轉向耶和華，你們的弟兄和兒女必在擄掠他們的人面前蒙憐恤，得以歸回這地，因為耶和華－你們的上帝有恩典、施憐憫。你們若轉向他，他必不轉臉不顧你們。」
Dilia Hina Godema bu sinidigisia, ga fi dunu ilia da dili fi dunu mugululi oule asi, amo ilia da dili fi dunuma bu asigili, ilia buhagima: ne logo doasimu. Dilia Hina Gode da asigidafa amola hahawane hou hamosa. Dilia Ema bu sinidigisia, E da dili lale salimu.”
10 驛卒就由這城跑到那城，傳遍了以法蓮、瑪拿西，直到西布倫。那裏的人卻戲笑他們，譏誚他們。
Adola ahoasu dunu da Ifala: ime amola Ma: na: se moilai bai bagade amola Sebiulane fi moilaiga asi. Be Isala: ili dunu da iliba: le lasogole oufesega: su.
11 然而亞設、瑪拿西、西布倫中也有人自卑，來到耶路撒冷。
Be A: sie, Ma: na: se amola Sebiulane fi dunu mogili ilia da ili sia: nabi, amola Yelusalemega masusa: obebenai galu.
12 上帝也感動猶大人，使他們一心遵行王與眾首領憑耶和華之言所發的命令。
Amola Gode da Yuda fi ilia hou amo ganodini hawa: hamobeba: le, Yuda fi dunu da asigi dawa: su afadafa hamone, Gode Ea hanai amo hamomusa: ilegei, Amaiba: le, ilia da hina bagade amola eagene ouligisu dunu ilia hamoma: ne sia: i nabawane hamoi.
13 二月，有許多人在耶路撒冷聚集，成為大會，要守除酵節。
Oubi ageyaduga, dunu bagohamedafa da Yelusaleme moilai bai bagadega, Agi Yisidi Hame Sali Lolo Nasu hamomusa: gilisi.
14 他們起來，把耶路撒冷的祭壇和燒香的壇盡都除去，拋在汲淪溪中。
Ilia da oloda huluane Yelusaleme ganodini dialu, amoga ilia da ogogosu ‘gode’ liligima ohe gobele salasu amola gabusiga: manoma gobele salasu, amo huluane mugululi, Gidalone Fagoga ha: digi.
15 二月十四日，宰了逾越節的羊羔。祭司與利未人覺得慚愧，就潔淨自己，把燔祭奉到耶和華殿中，
Amola amo oubiga, eso ba: amoga, ilia da Baligisu Lolo Nasu amoga gobele salimusa: , sibi mano medole legei. Gobele salasu dunu amola Lifai fi dunu ilia da nigima: hame dodofei galea, ilia da bagadewane gogosiabeba: le, ilila: bu Godema momogili gagai. Amalalu, ilia da Debolo Diasua gobele salasu hou hamomu defele ba: i.
16 遵着神人摩西的律法，照例站在自己的地方；祭司從利未人手裏接過血來，灑在壇上。
Ilia da Gode Ea hawa: hamosu dunu Mousese ea hamoma: ne sia: i defele, Debolo Diasu ganodini ilila: hawa: hamomusa: defele, lelu. Lifai dunu da gobele salasu maga: me amo gobele salasu dunuma ianu, ilia da oloda da: iya gufunanesi.
17 會中有許多人尚未自潔，所以利未人為一切不潔之人宰逾越節的羊羔，使他們在耶和華面前成為聖潔。
Dunu bagohame da nigima: hame dodofeiba: le, ilia da Baligisu sibi mano medole legemu hamedei ba: i. Amaiba: le, Lifai dunu da ilia sibi mano medole legele, Hina Godema ligiagale i.
18 以法蓮、瑪拿西、以薩迦、西布倫有許多人尚未自潔，他們卻也吃逾越節的羊羔，不合所記錄的定例。希西家為他們禱告說：「凡專心尋求上帝，就是耶和華－他列祖之上帝的，雖不照着聖所潔淨之禮自潔，求至善的耶和華也饒恕他。」
Amola dunu bagohame mogili, amo da Ifala: ime, Ma: na: se, Isaga amola Sebiulane fi amoga misi, ilia da nigima: hame dodofei ba: i. Amaiba: le, ilia da Baligisu Lolo Nasu giadofale hamoi. Hina bagade Hesigaia da ili fidima: ne, amane sia: ne gadoi,
“Hina Gode! Ninia aowalalia Gode! Di da bagadewane asigiba: le, amo dunu ilia hou gogolema: ne olofoma! Bai ilia da nigima: gala, be ilia dogoga asigi dawa: su huluane amoga, ilia Dima nodone sia: ne gadosa.”
20 耶和華垂聽希西家的禱告，就饒恕百姓。
Hina Gode da Hesigaia ea sia: ne gadosu nabalu, dabe i. E da amo dunu gogolema: ne olofoi, amola ilima se iasu hame i.
21 在耶路撒冷的以色列人大大喜樂，守除酵節七日。利未人和祭司用響亮的樂器，日日頌讚耶和華。
Eso fesuale agoane, dunu ilia da Yelusalemega gilisi, ilia da hahawane Agi Yisidi Hame Sali Lolo Nasu hamoi. Amo eso huluane, Lifai fi dunu amola gobele salasu dunu, ilia gasa huluane amoga Hina Godema nodosu.
22 希西家慰勞一切善於事奉耶和華的利未人。於是眾人吃節筵七日，又獻平安祭，且向耶和華－他們列祖的上帝認罪。
Amola Lifai fi dunu da medenegiwane Hina Godema nodone sia: ne gadosu hou ouligibiba: le, Hesigaia da ilima nodone sia: i. Ilia da eso fesuale, ilia aowalalia Hina Godema nodoma: ne, gobele salasu hamoi.
23 全會眾商議，要再守節七日；於是歡歡喜喜地又守節七日。
Amogalu, ilia huluane da eso eno fesuale, bu hahawane lolo moma: ne ilegei. Amaiba: le, ilia da amo hahawane hamoi.
24 猶大王希西家賜給會眾公牛一千隻，羊七千隻為祭物；眾首領也賜給會眾公牛一千隻，羊一萬隻，並有許多的祭司潔淨自己。
Hina bagade da bulamagau gawali 1,000 agoane amola sibi 7,000 agoane amo dunu ilia medole moma: ne i. Amola eagene ouligisu dunu da bulamagau gawali 1,000 agoane amola sibi 10,000 agoane eno ilima i. Gobele salasu dunu bagohame da ilia nigima: dodofele, Godema mogili gagai.
25 猶大全會眾、祭司、利未人，並那從以色列地來的會眾和寄居的人，以及猶大寄居的人，盡都喜樂。
Amaiba: le, Yuda dunu huluane, gobele salasu dunu, Lifai fi dunu, dunu ilia da ga (north) amoga misi, amola ga fi dunu ilia da Isala: ili amola Yuda amoga fila misi, amo huluane da hahawane bagade ba: su.
26 這樣，在耶路撒冷大有喜樂，自從以色列王大衛兒子所羅門的時候，在耶路撒冷沒有這樣的喜樂。
Yelusaleme moilai bai bagade da hahawane hou bagade amoga nabaiwane ba: i. Bai hina bagade Soloumane (Da: ibidi egefe) ea ouligisu eso, amogainini misi esoga, hou amo agoai da hamedafa ba: su.
27 那時，祭司、利未人起來，為民祝福。他們的聲音蒙上帝垂聽，他們的禱告達到天上的聖所。
Gobele salasu dunu amola Lifai fi dunu da Hina Gode E dunu huluane gilisi ilima hahawane dogolegele ima: ne, Ema sia: ne gadoi. Amola Gode da Ea Diasu Hebene ganodini amoga ilia sia: ne gadosu nabalu, ili lale sali.
