歷代志下 21
1 約沙法與他列祖同睡，葬在大衛城他列祖的墳地裏。他兒子約蘭接續他作王。
Le nitrao-piròtse aman-droae’e t’Iehosafate naho nalentek’ aman-droae’e an-drova’ i Davide ao; Iehorame ana’e ty nandimbe aze nifehe.
2 約蘭有幾個兄弟，就是約沙法的兒子亞撒利雅、耶歇、撒迦利雅、亞撒利雅、米迦勒、示法提雅。這都是猶大王約沙法的兒子。
Nanan-droahalahy re, songa ana’ Iehosafate: i Azarià naho Iekiele naho i Zekariaho naho i Azariaho naho i Mikaele naho i Sefatià songa ana’ Iehosafate mpanjaka’ Israele.
3 他們的父親將許多金銀、財寶，和猶大地的堅固城賜給他們；但將國賜給約蘭，因為他是長子。
Nitoloran-drae’e ravoravo maro: volafoty naho volamena naho raha sarotse, reketse rova fatratse e Iehoda ao; fe natolo’e a’ Iehorame ty fifeheañe amy t’ie ty tañoloñoloña’e.
4 約蘭興起坐他父的位，奮勇自強，就用刀殺了他的眾兄弟和以色列的幾個首領。
Aa ie fa nitroatse ambone’ ty fifehean-drae’e naho nihafatratse, le fonga zinama’e am-pibara i rahalahi’e rey naho ty ila’o roandria’ Israeleo.
5 約蘭登基的時候年三十二歲，在耶路撒冷作王八年。
Nitelo-polo taoñe ro’ amby t’Iehorame te niorotse nifehe naho nifehe valo-taoñe e Ierosalaime ao,
6 他行以色列諸王的道，與亞哈家一樣；因他娶了亞哈的女兒為妻，行耶和華眼中看為惡的事。
naho nañavelo an-state’ o mpanjaka’ Israeleo manahake ty anjomba’ i Akabe, (amy te tañanjomba’e ty anak’ ampela’ i Akabe) vaho nanao ze raty ampivazohoa’ Iehovà.
7 耶和華卻因自己與大衛所立的約，不肯滅大衛的家，照他所應許的，永遠賜燈光與大衛和他的子孫。
Fe tsy nisitra’ Iehovà ty handrotsake i anjomba’ i Davidey, ty amy fañina nanoe’e amy Davidey, ie nampitama’e te hatolots’aze naho amo ana’eo ty failo hirehetse nainai’e donia.
8 約蘭年間，以東人背叛猶大，脫離他的權下，自己立王。
Niola ambanem-pità’ Iehoda ty Edome tañ’ andro’e vaho nañoriñe mpanjaka hifehe iareo.
9 約蘭就率領軍長和所有的戰車，夜間起來，攻擊圍困他的以東人和車兵長。
Nitsake mb’eo mindre amo mpifehe’eo t’Iehorame naho o sarete’e iabio; le nitroatse haleñe vaho linafa’e o nte Edome niarikatok’ azeo naho o mpifehen-tsareteo.
10 這樣，以東人背叛猶大，脫離他的權下，直到今日。那時，立拿人也背叛了，因為約蘭離棄耶和華－他列祖的上帝。
Mbe miola ambanem-pità’ Iehoda t’i Edome pak’ androany; le niola henane zay ka t’i Libnà tambanem-pità’e; amy te naforintse’e t’Iehovà, Andrianañaharen-droae’e.
11 他又在猶大諸山建築邱壇，使耶路撒冷的居民行邪淫，誘惑猶大人。
Mbore namboara’e toets’ abo o haboa’ Iehodao naho nampiveve o mpimone’ Ierosalaimeo hanoa’ iareo hakarapiloañe vaho nazi’e ka t’Iehoda.
12 先知以利亞達信與約蘭說：「耶和華－你祖大衛的上帝如此說：『因為你不行你父約沙法和猶大王亞撒的道，
Aa le niheo ama’e ty sokitse boak’ amy Elià mpitoky, nanao ty hoe: Hoe t’Iehovà Andrianañahare’ i Davide rae’o; Kanao tsy nañaveloa’o ty sata’ Iehosafate rae’o naho ty sata’ i Asa mpanjaka’ Iehoda;
13 乃行以色列諸王的道，使猶大人和耶路撒冷的居民行邪淫，像亞哈家一樣，又殺了你父家比你好的諸兄弟。
te mone mañavelo an-dala’ o mpanjaka’ Israeleo naho mampañarapilo Iehodà naho o mpimone’ Ierosalaimeo, manahake ty nampañarapiloa’ ty anjomba’ i Akabe Israele; mbore zinama’o o rahalahi’o añ’ anjomban-droae’o nisoa te ama’oo;
14 故此，耶和華降大災與你的百姓和你的妻子、兒女，並你一切所有的。
le Inao! ho lafae’ Iehovà angorosy mandrambañe ondati’oo naho o ana’oo naho o vali’oo vaho ze vara’o iaby;
15 你的腸子必患病，日加沉重，以致你的腸子墜落下來。』」
vaho hanjekè’ ty areten-troke loza irehe ampara’ te mipontsoañ’ ama’o o aova’oo ami’ty areteñe lomoñandro lomoñandroy.
16 以後，耶和華激動非利士人和靠近古實的阿拉伯人來攻擊約蘭。
Trinobo’ Iehovà ty tro’ o nte-Pelistio naho o nte-Arabe añ’ila’ o nte-Koseoo ty hiatreatre am’ Iarovame;
17 他們上來攻擊猶大，侵入境內，擄掠了王宮裏所有的財貨和他的妻子、兒女，除了他小兒子約哈斯之外，沒有留下一個兒子。
le nionjo haname Iehoda iereo naho niboroboñak’ ama’e naho fonga tinava’ iareo ty vara añ’ anjomba’ i mpanjakay naho o ana-dahi’eo naho o vali’eo; vaho tsy nadoke anadahy re naho tsy Iehoakaze tsitson’ ana’ey.
18 這些事以後，耶和華使約蘭的腸子患不能醫治的病。
Ie añe izay le nampanjekè’ Iehovà am-pisafoa re ami’ty rare tsy lefe jangañeñe,
19 他患此病纏綿日久，過了二年，腸子墜落下來，病重而死。他的民沒有為他燒甚麼物件，像從前為他列祖所燒的一樣。
ie añe naho nimodo ty roe taoñe, le nipororoake boak’ ao o aova’eo ty amy arete’ey vaho navetra’ i areten-dratiy. Tsy nanao afo bey ho aze ondatio manahake ty nanoa’ iereo an-droae’e.
20 約蘭登基的時候年三十二歲，在耶路撒冷作王八年。他去世無人思慕，眾人葬他在大衛城，只是不在列王的墳墓裏。
Ni-telopolo taoñe ro’amby re te niorotse nifehe, le nifeleke e Ierosalaime ao valo taoñe vaho nienga tsy nikokoañe. Nalente’ iareo an-drova’ i Davide ao fa tsy amo kiborim-panjakao.
