撒母耳記上 30
1 第三日，大衛和跟隨他的人到了洗革拉。亞瑪力人已經侵奪南地，攻破洗革拉，用火焚燒，
Ie pok’e Tsiklage t’i Davide naho o mpiama’eo te herone le nizoe’e te tiname o nte Amalekeo i Atimoy naho i Tsiklage, toe rinotsa’ iareo ty Tsiklage vaho finorototo’e añ’afo.
2 擄了城內的婦女和其中的大小人口，卻沒有殺一個，都帶着走了。
Fonga rinambe’ iereo o ampela nizoeñeo, ty tora’e pak’ami’ ty bey; tsy vinono’ iareo fa nendese’ iareo amy lia’ iareoy.
3 大衛和跟隨他的人到了那城，不料，城已燒毀，他們的妻子兒女都被擄去了。
Aa ie pok’ an-drova’e ao t’i Davide naho ondati’eo, hehe t’ie tineno’ ty afo, le fa hene nasese an-drohy o vali’eo naho o ana-dahi’eo vaho o anak’ ampela’eo.
4 大衛和跟隨他的人就放聲大哭，直哭得沒有氣力。
Nampipoñake ty rovetse amy zao t’i Davide naho o mpiama’eo, ampara’ te nidrifi’ i harovetsey ty fiai’e.
5 大衛的兩個妻－耶斯列人亞希暖和作過拿八妻的迦密人亞比該，也被擄去了。
Tinavañe am-pandrohizañe añe ty vali’ i Davide roe, i Akinoame nte Iezreele naho i Abigale nte Karmele, nivali’ i Nabaley.
6 大衛甚是焦急，因眾人為自己的兒女苦惱，說：「要用石頭打死他。」大衛卻倚靠耶和華－他的上帝，心裏堅固。
Niampoheke t’i Davide kanao ho nametsa-bato ama’e ondatio ty amy hafain’ arofo’ iareo amo ana-dahi’eo naho o anak’ ampela’eo, fe nañosi-batañe am’ Iehovà Andrianañahare’e t’i Davide.
7 大衛對亞希米勒的兒子祭司亞比亞他說：「請你將以弗得拿過來。」亞比亞他就將以弗得拿到大衛面前。
Le hoe t’i Davide amy Abiatare mpisoroñe, Ehe, endeso atoy i kitambey. Le nendese’ i Abiatare mb’amy Davide mb’eo i kitambey.
8 大衛求問耶和華說：「我追趕敵軍，追得上追不上呢？」耶和華說：「你可以追，必追得上，都救得回來。」
Nañontane ty hoe am’ Iehovà t’i Davide: Ho horidañeko hao i mpirai-lia zay, hiambotrahako? Le hoe ty natoi’e: Horidaño fa tsi-mete tsy ho tra’o, vaho tsi-mahay tsy ho haha’o iaby.
9 於是，大衛和跟隨他的六百人來到比梭溪；有不能前去的就留在那裏。
Aa le nionjomb’eo t’i Davide rekets’ indaty enen-jato mpiama’e rey, naho nimb’an-torahañe Besore mb’eo vaho nitofa eo ty ila’e.
10 大衛卻帶着四百人往前追趕，有二百人疲乏，不能過比梭溪，所以留在那裏。
Fe nañoridam-b’eo t’i Davide reketse ty lahilahy efa-jato; le nidoñe eo ty roan-jato amy t’ie loho nidazidazìtse tsy nahafitsake i torahañe Besorey.
11 這四百人在田野遇見一個埃及人，就帶他到大衛面前，給他餅吃，給他水喝，
Tendrek’ am’ iereo an-kivoke ey t’i nte-Mitsraime, le nasese amy Davide naho nanjotsoañe mofo hikama’e naho rano hinoma’e
12 又給他一塊無花果餅，兩個葡萄餅。他吃了，就精神復原；因為他三日三夜沒有吃餅，沒有喝水。
vaho nanjotsoa’ iareo garaton-tsakoa naho valoboke angaroza’e maike roe; aa ie nikama, nimpoly ama’e ty fiai’e, fa telo andro, telo haleñe re tsy nikama mofo ndra ninon-drano.
13 大衛問他說：「你是屬誰的？你是哪裏的人？」他回答說：「我是埃及的少年人，是亞瑪力人的奴僕；因我三日前患病，我主人就把我撇棄了。
Le hoe t’i Davide ama’e: An’ia irehe? vaho boak’ aia? Le hoe re: Ajalahy nte-Mitsraime iraho, mpitoro’ ty nte-Amaleke, le nado’ i talèkoy amy t’ie natindry telo andro.
14 我們侵奪了基利提的南方和屬猶大的地，並迦勒地的南方，又用火燒了洗革拉。」
Nitamea’ay i Atimo’ o nte-Kereteoy, naho amy fanaña’ Iehoday naho amy Atimo’ i Kalebe vaho finorototo’ay añ’ afo ty Tsiklage.
15 大衛問他說：「你肯領我們到敵軍那裏不肯？」他回答說：「你要向我指着上帝起誓，不殺我，也不將我交在我主人手裏，我就領你下到敵軍那裏。」
Le hoe t’i Davide ama’e: Mete hinday ahy mb’amy lia-raike zay v’iheo? Le hoe re: Mifantà amako aman’ Añahare te tsy hañohofa’o loza, ndra hanolotse ahy am-pitàn-talèko, le ampanjotsoeko mb’ amy mpirai-liay mb’eo.
16 那人領大衛下去，見他們散在地上，吃喝跳舞，因為從非利士地和猶大地所擄來的財物甚多。
Aa ie nampizotsoe’e mb’eo heheke t’ie niparaitake mb’ eo mb’eo an-tane ey, nifànjotse naho nitohoke an-tsabadidake, ty amy fikopaham-bey nitavane’ iereo an-tane’ o nte-Pilistioy, naho an-tane Iehoday.
17 大衛從黎明直到次日晚上，擊殺他們，除了四百騎駱駝的少年人之外，沒有一個逃脫的。
Linafa’ i Davide amy palipalitsieñey pak’ami’ty hariva’ i loak’ àndroy iereo; tsy teo ty nipoliotse am’ iereo naho tsy ty ajalahy efa-jato nijoñe an-drameva vaho nivoratsak’ añe.
18 亞瑪力人所擄去的財物，大衛全都奪回，並救回他的兩個妻來。
Rinomba’ i Davide o nipaoha’ o nte-Amalekeo iabio; vaho hinaha’ i Davide i vali’e roe rey.
19 凡亞瑪力人所擄去的，無論大小、兒女、財物，大衛都奪回來，沒有失落一個。
Tsy eo ty nipok’ ama’e, ndra ty kede ndra ty bey, ndra ana-dahy ndra anak’ ampela; ndra vara ndra inoñ’ inoñe nitavaneñe am’ iereo; niazo’ i Davide iaby.
20 大衛所奪來的牛群羊群，跟隨他的人趕在原有的群畜前邊，說：「這是大衛的掠物。」
Hene nendese’ i Davide o mpirai-lia naho mpiharo-trokeo, le niroahe’ iareo aolo o añombe ila’eo, le hoe ty saontsy: Fikopaha’ i Davide.
21 大衛到了那疲乏不能跟隨、留在比梭溪的二百人那裏。他們出來迎接大衛並跟隨的人。大衛前來問他們安。
Nivotrak’ amy lahilahy roan-jato nimamake tsy nahafañorike i Davide rey t’i Davide, i nampitofàñe an-toraha’ i Besore rey; nionjomb’ amy Davide mb’eo iereo hifanalaka ama’e, naho hifañaoñe am’ ondaty nindre ama’eo; le ie nifanotok’ am’ondatio t’i Davide le nañontanea’e.
22 跟隨大衛人中的惡人和匪類說：「這些人既然沒有和我們同去，我們所奪的財物就不分給他們，只將他們各人的妻子兒女給他們，使他們帶去就是了。」
Le hoe ty enta’ ondaty tsivokatse naho rati-tserek’ amo mpiamy Davideo: Kanao tsy nindre aman-tika, tsy handiva’ay ndra kede amo vara kinopake rinomba’aio, naho tsy ty vali’ ondaty naho o keleia’eo, hiaoloa’ iereo mb’eo.
23 大衛說：「弟兄們，耶和華所賜給我們的，不可不分給他們；因為他保佑我們，將那攻擊我們的敵軍交在我們手裏。
Le hoe t’i Davide, Ko manao zao ry longoko, amo nanolora’ Iehovà antikañeo, ie nañaro antikañe, vaho nanolotse i lia-raike naname antikañey am-pitàn-tika.
24 這事誰肯依從你們呢？上陣的得多少，看守器具的也得多少；應當大家平分。」
Ia ty hañaoñe anahareo amo raha zao? Fa ho mira ami’ty anjara’ i nizotso mb’añ’aly mb’eoy ty anjara’ i nitambatse amy kilankañeiy; hifanjara mira iereo.
25 大衛定此為以色列的律例典章，從那日直到今日。
Izay ty ie mifototse amy andro zay le nanoe’e fañè naho fepètse e Israele ao ampara’ te henane.
26 大衛到了洗革拉，從掠物中取些送給他朋友猶大的長老，說：「這是從耶和華仇敵那裏奪來的，送你們為禮物。」
Aa ie pok’e Tsiklage ao t’i Davide, nampañitrife’e amo roandria’ Iehodao naho amo rañe’eo ty ila’ i varay ami’ty hoe: Ravoravo ho anahareo ami’ty nikopaheñe amo rafelahi’ Iehovào;
27 他送禮物給住伯特利的，南地拉末的，雅提珥的；
naho amo am-Beteleo naho o an-dRamote Atimoo naho o am-Iatireo
28 住亞羅珥的，息末的，以實提莫的；
naho o an’Aroereo naho o an-tSipmoteo naho o an’Estemoao
29 住拉哈勒的，耶拉篾各城的，基尼各城的；
naho o an-dRakaleo naho o an-drova’ o nte-Ieakmeeleo naho o androva’ o nte-Kaineoo
30 住何珥瑪的，歌拉珊的，亞撻的；
naho o an-Kormao naho o an-Korasaneo naho o nte-Atakeo
31 住希伯崙的，並大衛和跟隨他的人素來所到之處的人。
naho o nte-Kebroneo vaho o an-kene toetse fomba’ i Davide naho ondati’eo.
