撒母耳記上 20
1 大衛從拉瑪的拿約逃跑，來到約拿單那裏，對他說：「我做了甚麼？有甚麼罪孽呢？在你父親面前犯了甚麼罪，他竟尋索我的性命呢？」
Amalu, Da: ibidi da Na: iode sogebi La: ima soge ganodini esalu, amoga hobeale, Yonada: nema asi. “Na da adi hamobela: ?” e da adole ba: i, “Na da adi wadela: i hou hamobela: ? Na da adi wadela: i hou hamobeba: le, dia ada da na fane legemusa: hanabela: ?”
2 約拿單回答說：「斷然不是！你必不致死。我父做事，無論大小，沒有不叫我知道的。怎麼獨有這事隱瞞我呢？決不如此。」
Yonada: ne da bu adole i, “Dia da wadela: i hame hamoi! Di da hame bogomu. Na ada da ea hamobe huluane, bagade amola fonobahadi amo nama olelesa. E da dima hamomu nama hame wamolegemu.”
3 大衛又起誓說：「你父親準知我在你眼前蒙恩。他心裏說，不如不叫約拿單知道，恐怕他愁煩。我指着永生的耶和華，又敢在你面前起誓，我離死不過一步。」
Be Da: ibidi da bu adole i, “Dia ada da dia nama dogolegei noga: ledafa dawa: Amaiba: le, di da se nabasa: besa: le, e da na fane legemu ilegei dima hame adomusa: dawa: i. Na da Hina Gode Ea Dioba: le dima sia: sa! Na da bogomu gadeneidafa galu.”
4 約拿單對大衛說：「你心裏所求的，我必為你成就。」
Yonada: ne da amane sia: i, “Na da dia adi liligi hamoma: ne sia: sea, hamomu.”
5 大衛對約拿單說：「明日是初一，我當與王同席，求你容我去藏在田野，直到第三日晚上。
Da: ibidi da bu adole i, “Aya da Oubi Gaheabolo Lolo Nasu gala. Na da hina bagade ani ha: i manu galu. Be dia defea galea, na da hawa: hamosu moilaia amoi wamo esaleawane, gasida daeya doaga: ma: ne ouesalumu.
6 你父親若見我不在席上，你就說：『大衛切求我許他回本城伯利恆去，因為他全家在那裏獻年祭。』
Dia ada da na amo ea ha: i nasu fafai amoga hame esalebe ba: sea, ema amane sia: ma, ‘Da: ibidi da ea sosogo huluane ilia ode huluane gobele salasu Bedeleheme moilaiga masunu hanaiba: le, nama e masa: bela: le adole ba: i.’
7 你父親若說好，僕人就平安了；他若發怒，你就知道他決意要害我。
E da defea sia: sea, na da gaga: i dagoi ba: mu. Be e da ougisia, e da na wadela: ma: ne dawa: lala, amo dia dawa: ma.
8 求你施恩與僕人，因你在耶和華面前曾與僕人結盟。我若有罪，不如你自己殺我，何必將我交給你父親呢？」
Di da amanewane na noga: le fidima. Amola sema ilegei dia nama hamoma: ne sia: i, amo dawa: loma. Be na da dafawane wadela: le hamoi ganiaba, diwane na fanelegema. Abulimusa: di adama na fanelegema: ne ema oule masa: bela: ?”
9 約拿單說：「斷無此事！我若知道我父親決意害你，我豈不告訴你呢？」
Yonada: ne da bu adole i, “Amanewane maedafa dawa: ma! Na da na ada ea di fane legema: ne dawa: lala ganiaba, na da dima adola: loba.”
10 大衛對約拿單說：「你父親若用厲言回答你，誰來告訴我呢？」
Amalalu, Da: ibidi da amane adole ba: i, “Dia ada da dima ougiliwane dabe sia: ne iasea, nowa da amo nama adoma: bela: ?”
11 約拿單對大衛說：「你我且往田野去。」二人就往田野去了。
Yonada: ne bu adole i, “Ani soge genebogelaga ahoa: di.” Amalu, ela da asi.
12 約拿單對大衛說：「願耶和華－以色列的上帝為證。明日約在這時候，或第三日，我探我父親的意思，若向你有好意，我豈不打發人告訴你嗎？
Amalu Yonada: ne da Da: ibidima amane sia: i, “Isala: ili ilia Hina Gode da anima ba: su dunu esala! Aya amola gasida wewaba, na da adama adole ba: mu. E dima sia: be amo noga: i galea, na da dima sia: sia: simu.
13 我父親若有意害你，我不告訴你使你平平安安地走，願耶和華重重地降罰與我。願耶和華與你同在，如同從前與我父親同在一樣。
Be e da dima se imunu agoai ba: sea, amo amolawane na da dima olelemu, amola di gaga: iwane asunasiagamu. Na agoane hame hamosea, Hina Gode da na fane legemu da defea. Amola Hina Gode na adama galu amane ali ganumu.
14 你要照耶和華的慈愛恩待我，不但我活着的時候免我死亡，
Amola na da mae bogole esalea, dafawane sema dia ilegei amo noga: le dawa: loma, amola na mae yolesima. Be na da bogosea,
15 就是我死後，耶和華從地上剪除你仇敵的時候，你也永不可向我家絕了恩惠。」
dia na sosogo mae yolesili gebewane dialoma: ma. Amola Hina Gode da dia ha lai huluane gugunufinisisia,
16 於是約拿單與大衛家結盟，說：「願耶和華藉大衛的仇敵追討背約的罪。」
amo hamomusa: dabele ilegei da mae mugululi dialoma: ma. Be di amo ani ilegei fisia, Hina Gode da dima se dabe imunu.”
17 約拿單因愛大衛如同愛自己的性命，就使他再起誓。
Enowane, Yonada: ne da Da: ibidima sia: beba: le, Da: ibidi da ema dogolegeiwane esaloma: ne ilegei. Bai Yonada: ne da hina: da: ima asigibi defele Da: ibidima dogolegei.
18 約拿單對他說：「明日是初一，你的座位空設，人必理會你不在那裏。
Amalalu, Yonada: ne da ema amane sia: i, “Aya da Oubi Gaheabolo Lolo Nasu doaga: muba: le, dia da amoga hame heda: i ba: sea, dunu ilia da dawa: digimu.
19 你等三日，就要速速下去，到你從前遇事所藏的地方，在以色磐石那裏等候。
Gasida amoga di da hamewane misi ba: sea, ilia da baligili dawa: digimu. Amaiba: le, di musa: wamoaligia amoga asili, gele gegedole legei amo baligia bu wamoaligima.
20 我要向磐石旁邊射三箭，如同射箭靶一樣。
Amalu na da igadunuma: gala: su defele, gele gegedole legei amoma dadiga udiana gala: mu.
21 我要打發童子，說：『去把箭找來。』我若對童子說：『箭在後頭，把箭拿來』，你就可以回來；我指着永生的耶和華起誓，你必平安無事。
Amasea, na da na hawa: hamosu dunuma, e da amo dadi udiana hogola masa: ne adomu. Amola na da ema, ‘Ba: ma! Dadi da dima guidili diafula. Amo lidima!’ amane sia: sea di da gaga: iba: le, aliaguda: ma. Na da Esalebe Hina Gode Ea Dioba: le dafawane sia: sa. Di da se nabasu hamedafa ba: mu.
22 我若對童子說：『箭在前頭』，你就要去，因為是耶和華打發你去的。
Be na da ema, ‘Dadi da dima la: idi gadili galebe,’ amane sia: sea, di da masa. Bai Hina Gode da di ga masa: ne asunasiagasa.
23 至於你我今日所說的話，有耶和華在你我中間為證，直到永遠。」
Amola ania da sema ani dabele ilegei amo da Hina Gode Ea da dafawane ani gebewane gagulaligili dialoma: mu.”
24 大衛就去藏在田野。到了初一日，王坐席要吃飯。
Amaiba: le, Da: ibidi da soge genebogelaga wamoaligi. Oubi Gaheabolo Lolo Nabe amoga, hina bagade Solo da ha: i nabe amoga misi.
25 王照常坐在靠牆的位上，約拿單侍立，押尼珥坐在掃羅旁邊，大衛的座位空設。
E da dobea fei bega: hi musa: fisua amoi fi. A: bena da ela dafulili fi. Amola Yonada: ne da Soloma sisima: sodole fi. Be Da: ibidi ea fili sogebiga hame esalebe ba: i.
26 然而這日掃羅沒有說甚麼，他想大衛遇事，偶染不潔，他必定是不潔。
Be amo esoha, Solo da Da: ibidi hame ba: beba: le, sia: hame sia: i. Bai e dawa: loba, “Liligi da ema doaga: i, amola e da wadela: i ledo hamobela: ?”
27 初二日大衛的座位還空設。掃羅問他兒子約拿單說：「耶西的兒子為何昨日、今日沒有來吃飯呢？」
Be diahabe, Oubi Gaheabolo Lolo Nabe gesafo, Da: ibidi da gebewane ea fisuga hame esalebeba: le, Solo da Yonada: nema adole ba: i, “Abuliba: le Da: ibidi da aya amola wali lolo nabe wega hame misibala: ?”
28 約拿單回答掃羅說：「大衛切求我容他往伯利恆去。
Yonada: ne da bu adole i, “E da Bedelehemega masusa: nama adole boba: i.
29 他說：『求你容我去，因為我家在城裏有獻祭的事；我長兄吩咐我去。如今我若在你眼前蒙恩，求你容我去見我的弟兄』；所以大衛沒有赴王的席。」
E amane sia: i, ‘Dafawane na masa: ma! Bai na sosogo da Bedelehemega gobele salasu lolo manu. Amola na ola da na amoga masa: ne sia: i. Amaiba: le, di da ani hamelegei galea, na sosogolali ba: la masa: ma!’ Amaiba: le, e da wali hi fisua amoi esalebe hame ba: sa,”
30 掃羅向約拿單發怒，對他說：「你這頑梗背逆之婦人所生的，我豈不知道你喜悅耶西的兒子，自取羞辱，以致你母親露體蒙羞嗎？
Solo da Yonada: nema ougiliwane amane sia: i, “Dia fa mano! Waha na dawa: sa, di da Da: ibidimagale, amola di da diame ali galu gogosiama: ne hamosa!
31 耶西的兒子若在世間活着，你和你的國位必站立不住。現在你要打發人去，將他捉拿交給我；他是該死的。」
Dia hame dawa: bela: ? Da: ibidi da mae bogole esalebe ba: sea, amogalu di da Isala: ili sogega hina bagade sogebi lamu da hamedei ba: mu. Waha di asili, e gaguli goeguda: oule misa. E da bogoma: mu!”
32 約拿單對父親掃羅說：「他為甚麼該死呢？他做了甚麼呢？」
Yonada: ne da bu adole, “E da abuliba: le bogoma: bela: ? E da adi hamobela: ?”
33 掃羅向約拿單掄槍要刺他，約拿單就知道他父親決意要殺大衛。
Amo galu, Yonada: ne bogoma: ne, Solo da goge agei Yonada: ne gala: i. Amabeba: le, Yonada: ne da eda ea Da: ibidi fane legemusa: dawa: i diala galebeya dawa: i.
34 於是約拿單氣忿忿地從席上起來，在這初二日沒有吃飯。他因見父親羞辱大衛，就為大衛愁煩。
Yonada: ne da fafai bega: esalu, bagadewane ougili wa: legadoi. Amo esoha da eso ageyadu Oubi Gaheabolo Lolo Nabe ganodini, amola amogala Yonada: ne da ha: i hame mai. E da Da: ibidi ea se nabasu dawa: beba: le, baligili bagadewane da: i dioi galu. Bai Solo da Da: ibidima ougili sisa: noi.
35 次日早晨，約拿單按着與大衛約會的時候出到田野，有一個童子跟隨。
Amalu, hahabe Yonada: ne da yolaia Da: ibidima doaga: musa: asi, ele sia: i amo defele hamomusa: , e da goi afae oule asi.
36 約拿單對童子說：「你跑去，把我所射的箭找來。」童子跑去，約拿單就把箭射在童子前頭。
E da amo goi ema amane sia: i, “Dadi na gala: be we hehenaia asili lala masa!” Amo goi da hehenaloba, Yonada: ne da dadi amoga goi amo baligima: ne galagusui.
37 童子到了約拿單落箭之地，約拿單呼叫童子說：「箭不是在你前頭嗎？」
Goi da asili, dadi bugilasa: ia amogai doaga: loba, Yonada: ne da ema wele sia: i, “Dadi da afae gusuwane!
38 約拿單又呼叫童子說：「速速地去，不要遲延！」童子就拾起箭來，回到主人那裏。
Hedolo! Gogai udigili mae leloma!” Goi da dadi gaguia gadole, e ouligisu dunuma gaguli misi.
39 童子卻不知道這是甚麼意思，只有約拿單和大衛知道。
E da amo ea fedege hame dawa: i. Yonada: ne amola Da: ibidi elesu fawane amo fedege dawa: i galu.
40 約拿單將弓箭交給童子，吩咐說：「你拿到城裏去。」
Yonada: ne da ea gegesu liligi gigisa: le, goi ema iasisili, moilai fiaga gaguli masa: ne sia: i.
41 童子一去，大衛就從磐石的南邊出來，俯伏在地，拜了三拜；二人親嘴，彼此哭泣，大衛哭得更慟。
Goi amo asili fa: no, Da: ibidi da gele gegedole legei baligia gadili amodili misini, muguni bugili, amola mi osoba gudu udiana agoane dia gugudui. Ele galu Da: ibidi amola Yonada: ne da ele gobele nonogosa dinanu. Amola Da: ibidi ea da: i diosu da Yonada: ne ea da: i diosu baligi.
42 約拿單對大衛說：「我們二人曾指着耶和華的名起誓說：『願耶和華在你我中間，並你我後裔中間為證，直到永遠。』如今你平平安安地去吧！」大衛就起身走了；約拿單也回城裏去了。
Amalu, Yonada: ne da Da: ibidima amane sia: i, “Gode da ali ganumu. Hina Gode da di amola na amola digaga fi amola nagaga fi ani dabele, ani hamomusia: ne sema ilegei noga: le ouligima: ne hamoma: mu.” Amalalu, Da: ibidi da asi. Amola Yonada: ne da moilaiga buhagi.
