列王紀上 8

1 那時，所羅門將以色列的長老和各支派的首領，並以色列的族長，招聚到耶路撒冷，要把耶和華的約櫃從大衛城－就是錫安－運上來。

Natonto’ i Selomò amy zao o androanavi’ Israeleo, naho o mpiaolom-pifokoañeo, o roandrian’ anjomban-droaen’ ana’ Israeleo, mb’amy Selomò Mpanjaka e Ierosalaimey, hampionjoneñe i vatam-pañina’ Iehovày boak’ an-drova’ i Davide e Tsione ao.

2 以他念月，就是七月，在節前，以色列人都聚集到所羅門王那裏。

Aa le fonga nifanontoñe amy Selomò amy sabadidakey o nte Israeleo ami’ty saramañitse, ty volam-pahafito.

3 以色列長老來到，祭司便抬起約櫃，

Nimb’eo o roandria’ Israele iabio, vaho rinambe’ o mpisoroñeo i vatay.

4 祭司和利未人將耶和華的約櫃運上來，又將會幕和會幕的一切聖器具都帶上來。

Nampionjone’ iereo i vatam-pañina’ Iehovày naho i kibohom-pamantañañey naho ze hene fanake amy kibohotsey; nampionjone’ o mpisoroñeo naho o nte-Levio.

5 所羅門王和聚集到他那裏的以色列全會眾，一同在約櫃前獻牛羊為祭，多得不可勝數。

Niharo niaolo i vatay t’i Se­lomò mpanjaka naho i valobohò’ Israele nifamory ama’ey, le nisoroñe añondry naho añombe tsy nilefe talily ndra iake ami’ty fifamorohota’e.

6 祭司將耶和華的約櫃抬進內殿，就是至聖所，放在兩個基路伯的翅膀底下。

Le nendese’ o mpisoroñeo i vatam-pañina’ Iehovày mb’an-toe’e, mb’an-toe-miava’ i anjombay, mb’amy masiñe do’ey, ambane’ o ela’ i kerobe reio.

7 基路伯張着翅膀在約櫃之上，遮掩約櫃和抬櫃的槓。

Fa nivelare’ i kerobe rey ambone’ i toe’ i vataiy o ela’eo vaho tinako’ i kerobe rey i vatay naho o baom-pitarazoa’eo.

8 這槓甚長，槓頭在內殿前的聖所可以看見，在殿外卻不能看見，直到如今還在那裏。

Aa akore ty halava’ i baom-pitarazoañe rey kanao isake amy toe-miavakey aolo’ i toe-masiñey, f’ie tsy oniñe boak’ alafe’e ao; mbe eo irezay henanekeo.

9 約櫃裏惟有兩塊石版，就是以色列人出埃及地後，耶和華與他們立約的時候摩西在何烈山所放的。除此以外，並無別物。

Vata koake re naho tsy i takelam-bato nagodo’ i Mosè ao e Korebe añe rey, ie nifañina amo ana’ Israeleo t’Iehovà, t’ie niavotse an-tane Mitsraime.

10 祭司從聖所出來的時候，有雲充滿耶和華的殿；

Aa ie nivovotse boak’ amy miavakey o mpisoroñeo, le nañatseke i anjomba’ Iehovày i rahoñey;

11 甚至祭司不能站立供職，因為耶和華的榮光充滿了殿。

vaho tsy nahafijohañe eo hitoroñe o mpisoroñeo amy te na­tsafe’ ty enge’ Iehovà ty anjomba’ Iehovà.

12 那時所羅門說： 耶和華曾說， 他必住在幽暗之處。

Aa le hoe t’i Selomò: Fa nitsarae’ Iehovà t’ie himoneñe an-drahoñe milodolodo ao.

13 我已經建造殿宇作你的居所， 為你永遠的住處。

Toe namboarako anjomba fimoneñan-dRehe, toetse himoneña’o nainai’e donia.

14 王轉臉為以色列會眾祝福，以色列會眾就都站立。

Nampitoli-daharañe am’ izao i mpanjakay, nitata i valobohò’ Israeley, vaho hene niongake i valobohò’ Israeley.

15 所羅門說：「耶和華－以色列的上帝是應當稱頌的！因他親口向我父大衛所應許的，也親手成就了。

Le hoe re: Andriañeñe t’Iehovà Andrianañahare’ Israele, ie ni­tsara am-palie amy Davide raeko vaho nifonire’e am-pità’e ami’ ty hoe:

16 他說：『自從我領我民以色列出埃及以來，我未曾在以色列各支派中選擇一城建造殿宇－為我名的居所，但揀選大衛治理我民以色列。』」

Sikal’ amy andro nampiavoteko amy Mitsraime ondatiko Israeleoy, le tsy eo ty rova nijoboñeko amo hene fifokoa’ Israeleo hañamboarako anjomba, hampipohako ty añarako, naho tsy i Davide ty jinoboko hifehe ondatiko Israeleo.

17 所羅門說：「我父大衛曾立意，要為耶和華－以色列上帝的名建殿。

Toe tañ’ arofo’ i Davide raeko ty hamboatse anjomba ho a i tahina’ Iehovà Andria­nañahare’ Israeley.

18 耶和華卻對我父大衛說：『你立意為我的名建殿，這意思甚好。

Fe nanao ty hoe amy Davide raekoy t’Iehovà: Amy te añ’ arofo’o ty handranjy akiba ho ami’ty añarako, le nanao soa kanao tañ’arofo’o;

19 只是你不可建殿，惟你所生的兒子必為我名建殿。』

fe tsy ihe ty hamboatse i anjombay, fa i ana-dahy hiboak’ an-tro’oy, ie ty handranjy ty anjomba ho ami’ty añarako.

20 現在耶和華成就了他所應許的話，使我接續我父大衛坐以色列的國位，又為耶和華－以色列上帝的名建造了殿。

Fa najado’ Iehovà i tsara nanoe’ey amy te nitroatse an-toe’ i Davide raeko iraho naho mitobok’ am-piambesa’ Israele eo ty amy tsara’ Iehovà, vaho namonitse ty anjomba ho a i tahina’ Iehovà Andria­nañahare’ Israeley.

21 我也在其中為約櫃預備一處。約櫃內有耶和華的約，就是他領我們列祖出埃及地的時候，與他們所立的約。」

Le nampitoereko ao i vatay, ama’e ao i fañina’ Iehovà nanoe’e an-droaentika am-pampi­engae’e iereo an-tane Mitsraimeiy.

22 所羅門當着以色列會眾，站在耶和華的壇前，向天舉手說：

Le nijohañe aolo’ i kitreli’ Iehovày t’i Selomò añatrefa’ i valobohò’ Israeley, vaho nonjone’e mb’an-dikerañe ey o fità’eo,

23 「耶和華－以色列的上帝啊，天上地下沒有神可比你的！你向那盡心行在你面前的僕人守約施慈愛；

nanao ty hoe: Ry Iehovà, Andrianañahare’ Israele, tsy eo t’i Andrianañahare manahak’ azo andin­dimoneñe añe ndra an-tane ambane atoy ze mahatambozòtse fañina naho ty fiferenaiñañe amo mpitoro’o mpañavelo añatrefa’o an-kaampon-trokeo;

24 向你僕人－我父大衛所應許的話現在應驗了。你親口應許，親手成就，正如今日一樣。

ie naha-tañe i tsinara’o am-pitoro’o Davide raekoy; toe tsinara’o am-palie vaho nihenefa’o am-pitàñe o isake henanekeo.

25 耶和華－以色列的上帝啊，你所應許你僕人－我父大衛的話說：『你的子孫若謹慎自己的行為，在我面前行事像你所行的一樣，就不斷人坐以色列的國位。』現在求你應驗這話。

Ie amy zao, ry Iehovà, Andrianañahare’ Israele, afaharo amy mpitoro’o Davide raekoy, i tsinara’o ama’ey ami’ty hoe: Tsy ho po-ondaty hiambesatse amy fiambesa’ Israeley am-pahatreavako irehe, naho toe ambena’ o ana’oo ty lala’ iareo hañavelo añatrefako manahake o fañaveloa’oo.

26 以色列的上帝啊，求你成就向你僕人－我父大衛所應許的話。

Ie amy zao ry Andria­nañahare’ Israele, ehe te ho venteseñe i tsara tsinara’o amy mpitoro’o Davide raekoiy.

27 「上帝果真住在地上嗎？看哪，天和天上的天尚且不足你居住的，何況我所建的這殿呢？

Aa vaho himoneñe an-tane atoy vata’e hao t’i Andrianañahare? kanao tsy mahatañ’ Azo i likerañey ndra i like­ran-dindimoneñey; sandrake ty anjomba rinanjiko toy!

28 惟求耶和華－我的上帝垂顧僕人的禱告祈求，俯聽僕人今日在你面前的祈禱呼籲。

Fa ehe haoño ty halali’ i mpitoro’oy, naho i fiambanea’ey ry Iehovà Andriana­ñahareko, janjiño ty toreo naho hàtake saboe’ ty mpitoro’o ama’o henaneo;

29 願你晝夜看顧這殿，就是你應許立為你名的居所；求你垂聽僕人向此處禱告的話。

te hisokake handro an-kàleñe mb’ ami’ty anjomba toy o fihaino’oo, mb’ amy toetse nitsarae’o ty hoe: Ho ao ty añarako; hahajanjiña’o o halaly ho halalie’ ty mpitoro’o mb’ ami’ ty toetse toio.

30 你僕人和你民以色列向此處祈禱的時候，求你在天上你的居所垂聽，垂聽而赦免。

Janjiño ty fidrakadrakafam-pitoro’o, naho ondati’o Israeleo, ie misabo mb’ami’ty toetse toy; janjiño am-pimoneña’o andindiñe ao; mijanjiña vaho mañahà.

31 「人若得罪鄰舍，有人叫他起誓，他來到這殿在你的壇前起誓，

Naho anañan-drañetse hakeo t’indaty, naho ampititihen-dre, ie mb’eo mifanta añatrefa’ ty kitreli’o añ’anjomba atoy;

32 求你在天上垂聽，判斷你的僕人：定惡人有罪，照他所行的報應在他頭上；定義人有理，照他的義賞賜他。

le mijanjiña andin­dimoneñe ao, naho mitoloña, vaho zakao o mpitoro’oo, taroño amy ratiy t’ie raty, hampibalike o hatsivokara’eo añ’ ambone’eo; naho meo tò ty vantañe, hañolo­rañe aze mañeva i fahiti’ey.

33 「你的民以色列若得罪你，敗在仇敵面前，又歸向你，承認你的名，在這殿裏祈求禱告，

Aa ie zevoeñe aolon-drafe­lahy ondati’o Israeleo, t’ie aman-tahiñe ama’o; naho mimpoly ama’o naho mamela-pitàn-droe amy tahina’oy, naho misoloho vaho mihalaly ama’o ami’ty anjomba toy,

34 求你在天上垂聽，赦免你民以色列的罪，使他們歸回你賜給他們列祖之地。

le mijanjiña andindimoneñe ao, naho hahao o hakeo’ ondati’o Isra­eleoo vaho ampolio mb’an-tane’ natolo’o an-droae’ iareo mb’atoy.

35 「你的民因得罪你，你懲罰他們，使天閉塞不下雨；他們若向此處禱告，承認你的名，離開他們的罪，

Ie migabeñe i likerañey, tsy avy i orañey kanao nandilatse ama’o iereo, le ie misoloho mb’ami’ty toetse toy mamela-pitan-droe amy tahina’oy naho miamboho amy hakeo nampisotria’o iareoy,

36 求你在天上垂聽，赦免你僕人以色列民的罪，將當行的善道指教他們，且降雨在你的地，就是你賜給你民為業之地。

le mijanjiña andikerañe ao, naho apoho ty tahi’ o mpitoro’oo naho ondati’o Israeleo vaho anaro iareo i lalam-bantañe fañaveloañey, ham­pahavia’o orañe i tane’o na­tolo’o am’ondati’oo ho lovay.

37 「國中若有饑荒、瘟疫、旱風、霉爛、蝗蟲、螞蚱，或有仇敵犯境圍困城邑，無論遭遇甚麼災禍疾病，

Naho kerè i taney, he angorosy ke pozy he tromambo ke valala he beañe, ke forokeken-drafelahi’e o rova an-tane’eo; ke kiria ino, hera areteñ’ ino;

38 你的民以色列，或是眾人，或是一人，自覺有罪，向這殿舉手，無論祈求甚麼，禱告甚麼，

le ze halaly ndra soloho anoe’ t’indaty ndra ze hene ondati’o Israeleo, ie songa fohi’e ty hìla an-tro’e ao vaho mamela-pitan-droe mb’ami’ty anjomba toy,

39 求你在天上你的居所垂聽赦免。你是知道人心的，要照各人所行的待他們（惟有你知道世人的心），

le mijanjiña andin­diñe añe, amy akiba-pimoneña’oy, le apoho naho mitoloña, vaho sindre toloro ty amo sata’eo t’indaty, fa arofoana’o ty tro’e (amy te Ihe avao ro maharofoanañe ty arofo’ o ana’ ondatio),

40 使他們在你賜給我們列祖之地上一生一世敬畏你。

hañeveña’ iereo ama’o amo hene andro hiveloma’ iareo an-tane natolo’o aman-droae’aio.

41 「論到不屬你民以色列的外邦人，為你名從遠方而來，

Le i renetane tsy boak’ am’ ondati’o Israeleoy, ie hirike tsietoitane añe ty amy tahina’oy —

42 （他們聽人論說你的大名和大能的手，並伸出來的膀臂）向這殿禱告，

kanao ho janjiñe’e i ta­hina’o ra’e­lahiy naho i fità’o maozatsey vaho i fità’o natora­kitsi’oy— ie miheo mb’ etoa hitalaho mb’ami’ty anjomba toy;

43 求你在天上你的居所垂聽，照着外邦人所祈求的而行，使天下萬民都認識你的名，敬畏你像你的民以色列一樣；又使他們知道我建造的這殿是稱為你名下的。

le mijanjiña andindimoneñe an-toe-pimoneña’o ao, naho henefo o kanjia’ i renetaney azoo; hahafohina’ ze kila’ ondati’ ty tane toy ty tahina’o, hañeveñe ama’o, manahake ondati’o Israeleo, hahafohina’ iareo te kanjieñe ami’ty anjomba niranjieko toy i tahina’oy.

44 「你的民若奉你的差遣，無論往何處去與仇敵爭戰，向耶和華所選擇的城與我為你名所建造的殿禱告，

Aa ie mionjomb’ an-kotakotak’ amo rafelahi’eo ondati’oo, ndra mb’ aia aia ty hañiraha’o iareo, vaho mihalaly am’ Iehovà mb’amy rova nijoboñe’oy, mb’ amy anjomba namboareko ho amy tahina’oiy;

45 求你在天上垂聽他們的禱告祈求，使他們得勝。

le janjiño an-dikerañe ao i sabo’ iareoy, naho i halali’ iareoy vaho meo to.

46 「你的民若得罪你（世上沒有不犯罪的人），你向他們發怒，將他們交給仇敵擄到仇敵之地，或遠或近，

Ie miota ama’o—amy te tsy eo ze ondaty tsy mandilatse zao—le iviñera’o vaho atolo’o an-dra­felahi’ iareo, hasese an-drohy mb’an-tanen-drafelahy añe, ke te lavitse he marine;

47 他們若在擄到之地想起罪來，回心轉意，懇求你說：『我們有罪了，我們悖逆了，我們作惡了』；

le ie mitsa­kore an-tane naneseañe iareo an-drohy añe, naho mitolike naho midrakadrakak’ ama’o an-tane’ o naneseañe iareo an-drohio, manao ty hoe: Nanao hakeo zahay, nanao hatsi­vokarañe, vaho nitolon-karatiañe;

48 他們若在擄到之地盡心盡性歸服你，又向自己的地，就是你賜給他們列祖之地和你所選擇的城，並我為你名所建造的殿禱告，

ie mimpoly ama’o an’ kaampon’ arofo naho an-kaliforam-pañova an-tanen-drafelahi’ o nanese iareo an-drohio, naho mitalaho ama’o mb’an-tane natolo’o aman-droae’ iareo, mb’androva jinobo’o toy; vaho mb’amy anjomba niranjieko ho amy tahina’oiy;

49 求你在天上你的居所垂聽他們的禱告祈求，為他們伸冤；

le janjiño ty halali’ iareo naho ty fisa­boa’ iareo mb’ an-toe-pimoneña’o andindimoneñe añe, vaho meo to;

50 饒恕得罪你的民，赦免他們的一切過犯，使他們在擄他們的人面前蒙憐恤。

naho apoho o hakeo nandilara’ ondati’o ama’oo, naho o fiolàñe niolà’ iareo; le iferenaiño añatrefa’ o ninday iareo an-drohy mb’eo hitre­treza’ iareo;

51 因為他們是你的子民，你的產業，是你從埃及領出來脫離鐵爐的。

amy t’ie ondati’o, i lova’o na­kare’o amy Mitsraime, boak’ añivo i toñake viñey.

52 願你的眼目看顧僕人，聽你民以色列的祈求，無論何時向你祈求，願你垂聽。

Ehe manokafa fihai­no amo hala­lim-pitoro’oo naho ami’ty fisolohoa’ on­dati’o Israeleo, hi­ha­oña’o ndra mbia’ mbia ty itoreova’ iareo.

53 主耶和華啊，你將他們從地上的萬民中分別出來作你的產業，是照你領我們列祖出埃及的時候，藉你僕人摩西所應許的話。」

Amy t’ie navahe’o amo hene ondati’ ty tane toio, ho lova’o, amy nitsarae’o am-pità’ i Mosè mpitoro’oy, ie nampi­avote’o amy Mitsraime o roae’aio, ry Talè Iehovà.

54 所羅門在耶和華的壇前屈膝跪着，向天舉手，在耶和華面前禱告祈求已畢，就起來，

Ie nagado’ i Selomò ty nitaroñe’e i hene halaly naho soloho am’ Iehovà rezay le niongak’ aolo’ i kitreli’ Iehovày, amy niton­galefa’e naho namelatse fi­tañe mb’an-dindim-b’eoy,

55 站着，大聲為以色列全會眾祝福，說：

le nijohañe vaho nitata i hene valobohò’ Israele am-pazake ty hoe:

56 「耶和華是應當稱頌的！因為他照着一切所應許的賜平安給他的民以色列人，凡藉他僕人摩西應許賜福的話，一句都沒有落空。

Andriañeñe t’Iehovà nanolo-pitofàñe am’ondati’eo ty amo tsara’e iabio; leo raike tsy nipok’ amo tsara’e soa nampitama’e am-pità’ i Mose mpitoro’eo.

57 願耶和華－我們的上帝與我們同在，像與我們列祖同在一樣，不撇下我們，不丟棄我們，

Ho aman-tika t’Iehovà Andrianañaharen-tika, manahake t’ie nimpiaman-droaen-tikañe; lonike t’ie tsy hienga antika, tsy haforintse’e;

58 使我們的心歸向他，遵行他的道，謹守他吩咐我們列祖的誡命、律例、典章。

fa hampitoliha’e mb’ama’e o arofon-tikañeo, hañaveloan-tika amo lala’eo, hañorike o lili’eo naho o fañè’eo vaho o fepètse linili’e an-droaen-tikañeo.

59 我在耶和華面前祈求的這些話，願耶和華－我們的上帝晝夜垂念，每日為他僕人與他民以色列伸冤，

Le ehe te harine’ Iehovà Andrianañaharen-tika handro an-kaleñe o entañe nihalalieko am’ Iehovào, hañomea’e to i mpitoro’ey naho ondati’e Israeleo, ami’ty fañeva’e boak’ andro;

60 使地上的萬民都知道惟獨耶和華是上帝，並無別神。

hahafohina’ ze hene ondati’ ty tane toy t’Iehovà, t’ie ro Andrianañahare tsy aman-tovo’e.

61 所以你們當向耶和華－我們的上帝存誠實的心，遵行他的律例，謹守他的誡命，至終如今日一樣。」

Ee abey te ho am’ Iehovà Andrianañaharentika an-kaliforan’ arofo nahareo, hañavelo amo fañè’eo, naho hañori­ke o lili’eo, manahake henaneo.

62 王和以色列眾民一同在耶和華面前獻祭。

Le fonga nañenga soroñe añatrefa’ Iehovà eo i mpanjakay naho Israele ni­trao­k’ ama’e.

63 所羅門向耶和華獻平安祭，用牛二萬二千，羊十二萬。這樣，王和以色列眾民為耶和華的殿行奉獻之禮。

Bi­nanabana’ i Selomò amy engam-panintsiñañe nisoroña’e am’ Iehovày ty añombe roe-ale-tsi-ro’ arivo, naho añondry rai-hetse-tsi-ro’ale. Izay ty nañoriza’ i mpanjakay naho o ana’ Israeleo ty anjomba’ Iehovà.

64 當日，王因耶和華殿前的銅壇太小，容不下燔祭、素祭，和平安祭牲的脂油，便將耶和華殿前院子當中分別為聖，在那裏獻燔祭、素祭，和平安祭牲的脂油。

Amy àndroy ka ty nañoriza’ i mpanjakay ty añivo’ i kiririsa aolo’ i anjomba’ Iehovày; fa teo ty nañenga’e o soroñeo, naho o enga-mahakamao, naho ty safo’ o engam-panintsiñañeo; amy te ni-loho kede ty kitrely torisike añatrefa’ Iehovà, tsy ho ni-tsahatse aze i nisoroñañe naho i enga-mahakama vaho safo’ o engam-panintsiñañeo rezay.

65 那時，所羅門和以色列眾人，就是從哈馬口直到埃及小河所有的以色列人，都聚集成為大會，在耶和華－我們的上帝面前守節七日又七日，共十四日。

Aa le nambena’ i Selo­mò miharo am’ Israele iaby henane zay i sabadidakey, nivalobohòke jabajaba boak’ am-pimoahañe e Kamate, pak’ an-toraha’ i Mitsraime añe añ’atrefa’ Iehovà Andrianañaharen-tikañe, fito andro nitovoñañe fito; andro folo-efats’ amby.

66 第八日，王遣散眾民；他們都為王祝福。因見耶和華向他僕人大衛和他民以色列所施的一切恩惠，就都心中喜樂，各歸各家去了。

Nampolie’e amy andro fahavaloy ondatio, naho nandriañe’ iareo i mpanjakay naho songa noly mb’an-kiboho’e mb’eo an-drebeke naho añ’ arofo mifale ty amo hene hasoa nanoe’ Iehovà amy Davide mpitoro’ey vaho am’ Israele ondati’eo.