诗篇 44
1 可拉后裔的训诲诗，交与伶长。 神啊，你在古时， 我们列祖的日子所行的事， 我们亲耳听见了； 我们的列祖也给我们述说过。
Bože, svojim ušima slušasmo, oci nam naši pripovijedaše djelo koje si uèinio u njihovo vrijeme, u staro vrijeme.
2 你曾用手赶出外邦人， 却栽培了我们列祖； 你苦待列邦， 却叫我们列祖发达。
Rukom svojom izgnao si narode, a njih posadio; iskorijenio si plemena, a njih namnožio.
3 因为他们不是靠自己的刀剑得地土， 也不是靠自己的膀臂得胜， 乃是靠你的右手、你的膀臂， 和你脸上的亮光， 因为你喜悦他们。
Jer ne zadobiše zemlje svojim maèem, niti im mišica njihova pomože, nego tvoja desnica i tvoja mišica, i svjetlost lica tvojega, jer ti bijahu omiljeli.
4 神啊，你是我的王； 求你出令使雅各得胜。
Bože, care moj, ti si onaj isti, pošlji pomoæ Jakovu!
5 我们靠你要推倒我们的敌人， 靠你的名要践踏那起来攻击我们的人。
S tobom æemo izbosti neprijatelje svoje, i s imenom tvojim izgaziæemo one koji ustaju na nas.
6 因为，我必不靠我的弓； 我的刀也不能使我得胜。
Jer se ne uzdam u luk svoj, niti æe mi maè moj pomoæi.
7 惟你救了我们脱离敌人， 使恨我们的人羞愧。
Nego æeš nas ti izbaviti od neprijatelja našijeh, i nenavidnike naše posramiæeš.
8 我们终日因 神夸耀， 还要永远称谢你的名。 (细拉)
Bogom æemo se hvaliti svaki dan, i ime tvoje slaviæemo dovijeka.
9 但如今你丢弃了我们，使我们受辱， 不和我们的军兵同去。
Ali sad si nas povrgao i posramio, i ne ideš s vojskom našom.
10 你使我们向敌人转身退后； 那恨我们的人任意抢夺。
Obraæaš nas te bježimo ispred neprijatelja, i neprijatelji nas naši haraju.
11 你使我们当作快要被吃的羊， 把我们分散在列邦中。
Dao si nas kao ovce da nas jedu, i po narodima rasijao si nas.
12 你卖了你的子民也不赚利， 所得的价值并不加添你的资财。
U bescjenje si prodao narod svoj, i nijesi mu podigao cijene.
13 你使我们受邻国的羞辱， 被四围的人嗤笑讥刺。
Dao si nas na potsmijeh susjedima našijem, da nam se rugaju i sramote nas koji žive oko nas.
14 你使我们在列邦中作了笑谈， 使众民向我们摇头。
Naèinio si od nas prièu u naroda, gledajuæi nas mašu glavom tuðinci.
15 我的凌辱终日在我面前， 我脸上的羞愧将我遮蔽，
Svaki je dan sramota moja preda mnom, i stid je popao lice moje
16 都因那辱骂毁谤人的声音， 又因仇敌和报仇人的缘故。
Od rijeèi potsmjevaèevih i rugaèevih, i od pogleda neprijateljevih i osvetljivèevih.
17 这都临到我们身上， 我们却没有忘记你， 也没有违背你的约。
Sve ovo snaðe nas; ali ne zaboravismo tebe, niti prestupismo zavjeta tvojega.
18 我们的心没有退后； 我们的脚也没有偏离你的路。
Ne otstupi natrag srce naše, i stope naše ne zaðoše s puta tvojega.
19 你在野狗之处压伤我们， 用死荫遮蔽我们。
Kad si nas bio u zemlji zmajevskoj, i pokrivao nas sjenom smrtnijem,
20 倘若我们忘了 神的名， 或向别神举手，
Onda da bijasmo zaboravili ime Boga svojega i podigli ruke svoje k Bogu tuðemu,
21 神岂不鉴察这事吗？ 因为他晓得人心里的隐秘。
Ne bi li Bog iznašao to? Jer on zna tajne u srcu.
22 我们为你的缘故终日被杀； 人看我们如将宰的羊。
A ubijaju nas za tebe svaki dan; s nama postupaju kao s ovcama klanicama.
23 主啊，求你睡醒，为何尽睡呢？ 求你兴起，不要永远丢弃我们！
Ustani, što spavaš, Gospode! Probudi se, nemoj odbaciti zasvagda.
24 你为何掩面， 不顾我们所遭的苦难和所受的欺压？
Zašto kriješ lice svoje? zaboravljaš nevolju i muku našu?
25 我们的性命伏于尘土； 我们的肚腹紧贴地面。
Duša naša pade u prah, tijelo je naše baèeno na zemlju.
26 求你起来帮助我们！ 凭你的慈爱救赎我们！
Ustani, pomoæi naša, i izbavi nas radi milosti svoje.
