< 诗篇 129 >

1 上行之诗。 以色列当说:从我幼年以来, 敌人屡次苦害我,
Waƙar haurawa. Sun yi mini danniya ƙwarai tun ina ƙarami, bari Isra’ila yă ce,
2 从我幼年以来,敌人屡次苦害我, 却没有胜了我。
sun yi mini danniya ƙwarai tun ina ƙarami, amma ba su yi nasara a kaina ba.
3 如同扶犁的在我背上扶犁而耕, 耕的犁沟甚长。
Manoma sun nome bayana suka yi kunyoyinsu da tsayi.
4 耶和华是公义的; 他砍断了恶人的绳索。
Amma Ubangiji mai adalci ne; ya’yantar da ni daga igiyoyin mugaye.
5 愿恨恶锡安的都蒙羞退后!
Bari dukan waɗanda suke ƙin Sihiyona a juye da su baya da kunya.
6 愿他们像房顶上的草, 未长成而枯干,
Bari su zama kamar ciyawa a kan rufi, wadda takan bushe kafin tă yi girma;
7 收割的不够一把, 捆禾的也不满怀。
da ita mai girbi ba ya iya cika hannuwansa, balle wanda yake tarawa yă cika hannuwansa.
8 过路的也不说: 愿耶和华所赐的福归与你们! 我们奉耶和华的名给你们祝福!
Kada masu wuce su ce, “Albarkar Ubangiji ta kasance a kanku; muna sa muku albarka a cikin sunan Ubangiji.”

< 诗篇 129 >