诗篇 123

1 上行之诗。 坐在天上的主啊， 我向你举目。

K tebi podižem oèi svoje, koji živiš na nebesima!

2 看哪，仆人的眼睛怎样望主人的手， 使女的眼睛怎样望主母的手， 我们的眼睛也照样望耶和华—我们的 神， 直到他怜悯我们。

Kao što su oèi slugama uprte u ruku gospodara njihovijeh, kao oèi sluškinjine u ruku gospoðe njezine, tako su oèi naše u Gospoda Boga našega, dok se smiluje na nas.

3 耶和华啊，求你怜悯我们，怜悯我们！ 因为我们被藐视，已到极处。

Smiluj se na nas, Gospode, smiluj se na nas, jer smo se dovoljno napitali sramote;

4 我们被那些安逸人的讥诮 和骄傲人的藐视，已到极处。

Dovoljno se napitala duša naša ruga od ponositijeh, i sramote od oholijeh.