箴言 6
1 我儿，你若为朋友作保， 替外人击掌，
Nagofe! Dunu afae da dunu enoma dabea imunu ganoba, di da amo dunu fidimusa: , ea dabe disu imunu ilegele sia: bala: ?
2 你就被口中的话语缠住， 被嘴里的言语捉住。
Di da dina: ilegele sia: i amoga fawane fedege agoane sani ganodini sa: ibala: ?
3 我儿，你既落在朋友手中， 就当这样行才可救自己： 你要自卑，去恳求你的朋友。
Nagofe! Amaiba: le di da amo dunu ea gasaga la: gi dialebe. Be la: gi amo hedolo fadegale fasimusa: , na da logo dima olelemu. Amo dunuma hedolo doaga: le, e da dia la: gi amo fadegale fasimusa: ema edegema.
4 不要容你的眼睛睡觉； 不要容你的眼皮打盹。
Mae golama amola mae helefima. Ema hedolo masa.
5 要救自己，如鹿脱离猎户的手， 如鸟脱离捕鸟人的手。
Di da hedolowane amo la: gisu sani hou amoma hobeama amola ohe o sio da benea ahoasu dunu amoga hobeabe defele di hobeama.
6 懒惰人哪， 你去察看蚂蚁的动作就可得智慧。
Hihi dabuli dunu ilia da gedama ea fifi ahoabe ba: mu amola dawa: lalomu da defea.
7 蚂蚁没有元帅， 没有官长，没有君王，
Ilia da bisilua hame amola ouligisu hame gala.
8 尚且在夏天预备食物， 在收割时聚敛粮食。
Be amomane ili da ha: i manu da defele ba: sa amola gibu eso amoga ilia da ha: i manu ilia liligi ligisisu ganodini ligisisa amola esoi bagade ba: sea ili da ha: i manu defele ba: sa.
9 懒惰人哪，你要睡到几时呢？ 你何时睡醒呢？
Habowali hihi dabuli dunu da udigili golama: bela: ? Amola habogala e da bu nedigima: bela: ?
10 再睡片时，打盹片时， 抱着手躺卧片时，
E da amane sia: sa, “Na da fonobahadi golamu!” Amola e da amane sia: sa, “Na da na lobo gadoiba: le, fonobahadi helefimu.”
11 你的贫穷就必如强盗速来， 你的缺乏仿佛拿兵器的人来到。
Be e da golai dianoba, hame gagui hou da wamolasu dunu ilia doagala: su hou defelewane ema doaga: mu.
12 无赖的恶徒， 行动就用乖僻的口，
Hamedei dunu amola wadela: le hamosu dunu da udigili ogogole sia: sisa: ahoa.
13 用眼传神， 用脚示意， 用指点划，
Ilia da hou moloiwane hame sia: sa. Ilia da ilia siga, loboga amola emoga hamosa ea na: iyado ema ogogomusa: amane hamosa.
14 心中乖僻， 常设恶谋， 布散纷争。
Ilia da wadela: i hou hamosu fawane dawa: sa amola ilia asigi dawa: suga da eno dunu wadela: lesimusa: dawa: sa.
15 所以，灾难必忽然临到他身； 他必顷刻败坏，无法可治。
Ilia amane hamobeba: le, ilia da hedolowane se nabasu ba: mu. Ilia da bogoma: ne hedofale fasi dagoi ba: mu.
16 耶和华所恨恶的有六样， 连他心所憎恶的共有七样：
Liligi fesuale gala amo da Hina Gode da bagade higasa. Amo da 1. Dunu ea odagi da gasa fi hou agoane ba: sa 2. Dunu da ea lafidili ogogosu sia: sia: sa 3. Dunu da ea loboga noga: i dunu fane legesa 4. Dunu da ea dogo ganodini wadela: i hou hamomusa: dawa: lala 5. Dunu da wadela: i hou hamomusa: gini hehenasa 6. Ba: su dunu da fofada: be amo ganodini ogogosu sia: enoenoi adole iaha 7. Dunu da sama gilisisu ganodini dunu se nabima: ne, mosolasu hou hamosa
17 就是高傲的眼， 撒谎的舌， 流无辜人血的手，
18 图谋恶计的心， 飞跑行恶的脚，
19 吐谎言的假见证， 并弟兄中布散纷争的人。
20 我儿，要谨守你父亲的诫命； 不可离弃你母亲的法则，
Nagofe! Dia ada adi sia: sea mae gogolema amola dia ame ea olelei liligi amo noga: le dawa: loma.
21 要常系在你心上， 挂在你项上。
Amo sia: di noga: le dia dogo ganodini ligisima amola dawa: loma.
22 你行走，它必引导你； 你躺卧，它必保守你； 你睡醒，它必与你谈论。
Elea olelei amo da di logoga ahoasea, di bisili logo olelemu. Amola amo olelei da di fidimu amola noga: le ouligimu gasi ganodini amola hadigi ganodini.
23 因为诫命是灯，法则是光， 训诲的责备是生命的道，
Ilia olelebe hou amo da hadigi gamali agoai amola ilia olelebe amoga di da hahawane esalusu lamu.
24 能保你远离恶妇， 远离外女谄媚的舌头。
Amo hou amoga da wadela: i uda adole lasu amoma higamu amola eno dunu ilia uda wadela: le hamomusa: adole ba: sea, amoga hobeamu.
25 你心中不要恋慕她的美色， 也不要被她眼皮勾引。
Amola ea da: i hodo amo ba: beba: le amoga di mae hanama amola da dima hanaiwane ba: sea, di mae hanama amola ea si noga: i ba: be amoga mae ba: ma.
26 因为，妓女能使人只剩一块饼； 淫妇猎取人宝贵的生命。
Amola nowa dunu e da ea da: i bidiga lasu uda lamusa: dawa: sea, agi ga: gi afadafa fawane ea bidi amoga bidi lasa. Be nowa dunu e da inia uda adole lasea, amo dunu e da ea liligi huluanedafa galagasa.
27 人若怀里搋火， 衣服岂能不烧呢？
Di da dia bida: gia lalu oso ligisili gaguli ahoasea, dia abula sali da hame nema: bela: ?
28 人若在火炭上走， 脚岂能不烫呢？
Di da lalu nenanebeba: le amo da: iya ahoasea, dia emo da gia: ma: bela: ?
29 亲近邻舍之妻的，也是如此； 凡挨近她的，不免受罚。
Amaiba: le amo defele inia uda amola diasea, amo se nabasu defele diala amola nowa dunu e amane hamosea, e da se nabimu.
30 贼因饥饿偷窃充饥， 人不藐视他，
Amola da nowa dunu e ha: i manu wamolasea, e ha: i galea ema eno dunu ilia higale hame sia: sa.
31 若被找着，他必赔还七倍， 必将家中所有的尽都偿还。
Amomane ilia ba: sea, wamolasu e da bu liligi dabe imunu ia lai amo fesuale imunu amola e da liligi ea gagui amo huluane imunu.
32 与妇人行淫的，便是无知； 行这事的，必丧掉生命。
Be nowa dunu da wamo inia uda lasea amo dunu e da gagaoui fawane amola asigi dawa: su hame gala e da hifawane hi hou gugunifinisisa.
33 他必受伤损，必被凌辱； 他的羞耻不得涂抹。
Amaiba: le, eno dunu ilia e higale ba: mu amola e se nabima: ne hiougili fofane, amola e da eso huluane gogosia: iwane esalumu.
34 因为人的嫉恨成了烈怒， 报仇的时候决不留情。
Wamolai uda egoa e da mudale da: i diosu baligili da: i diomu. E da dabe lamusa: hame dagolesimu.
35 什么赎价，他都不顾； 你虽送许多礼物，他也不肯干休。
Amola egoa e adi bidi dia iasea amo liligi amoga da ea da: i dioi amola ea ougi da hame guminisimu.
