箴言 26
1 夏天落雪，收割时下雨，都不相宜； 愚昧人得尊荣也是如此。
Ha: i manu gamibi galu, gibu bagade da noga: i hame ba: sa. Mugi oubiga, mugene su ba: mu amola da noga: i hame ba: sa. Amo defele, gagaoui dunuma nodomu da noga: i hame ba: sa.
2 麻雀往来，燕子翻飞； 这样，无故的咒诅也必不临到。
Di da moloidafa hou fawane hamonanea, dunu eno da di bai hame gala aligima: ne gagabusia, di da se hame nabimu. Amo gagabusu da sio gudu mae sa: ili, gadomusu hagili lalebe agoai.
3 鞭子是为打马，辔头是为勒驴； 刑杖是为打愚昧人的背。
Di da hosi amoma dawa: ma: ne fegasuga fasa. Dougi da noga: le masa: ne, di da efe bobagele lafiga gula misisa. Amola gagaoui dunu noga: le dawa: ma: ne, famu da defea.
4 不要照愚昧人的愚妄话回答他， 恐怕你与他一样。
Di da gagaoui dunu ea udigili adole ba: su sia: , amoma bu adole iasea, di amola da gagaoui dunu agoai ba: mu.
5 要照愚昧人的愚妄话回答他， 免得他自以为有智慧。
Di da gagaoui dunu ea udigili adole ba: su sia: amoma ea sia: be defele selefane sia: mu da defea. Amasea, gagaoui dunu da hi da noga: i dadawa: su hame dawa: mu.
6 借愚昧人手寄信的， 是砍断自己的脚，自受损害。
Di da gagaoui dunu amo ea eno dunuma sia: ne iasu logo doasisia, di da fedege agoane dia emo hedofale fasibi defele hamosa. Amola mosolasu da dima doaga: musa: manebe agoai ba: mu.
7 瘸子的脚空存无用； 箴言在愚昧人的口中也是如此。
Emo afoi dunu da ea emoga masunu gogolei. Amo defele, gagaoui dunu da malasu sia: ea bai olemusa: hamedafa dawa:
8 将尊荣给愚昧人的， 好像人把石子包在机弦里。
Gagaoui dunuma nodone mae sia: ma. Amo hou da dia ga: muga: dadi damana gele la: gimu defele ba: sa.
9 箴言在愚昧人的口中， 好像荆棘刺入醉汉的手。
Gagaoui dunu da malasu sia: sia: ne iasea, e da adini feloai dunu, e da aya: gaga: nomeiga ea loboa soi, hi duga: lalebe agoai ba: sa.
10 雇愚昧人的，与雇过路人的， 就像射伤众人的弓箭手。
Hawa: hamoma: ne iasu dunu da mae dawa: le udigili gagaoui dunuma hawa: hamosu iasea, e da dunu huluane ilima se iaha.
11 愚昧人行愚妄事，行了又行， 就如狗转过来吃它所吐的。
Gagaoui dunu da musa: hou yolesili, amo bu hamosea, amo hou da wa: mega hi isoi amo bu hi nabe defele hamosa.
12 你见自以为有智慧的人吗？ 愚昧人比他更有指望。
Nowa dunu gasa fili hina: hou da bagade hi dadawa: suyale dawa: sea, ea hou da hamedei liligi agoai. Gagaouidafa dunu ea hou da amaiwane dunu ea hou baligisa.
13 懒惰人说：道上有猛狮， 街上有壮狮。
Hihi dabuli dunu da abuliba: le ea diasu fisili, soge hame ahoabela: ? E da laione wa: me, ea gasonasa: besa: le hame ahoasa: bela: ?
14 门在枢纽转动， 懒惰人在床上也是如此。
Hihi dabuli dunu da ea diaheda: su fafai amo da: iya dedenegisa diala. Ea golabe hou da logo ga: su doagale, ga: sili, doagale ga: sibi agoai gala.
15 懒惰人放手在盘子里， 就是向口撤回也以为劳乏。
Dunu mogili da hihi dabuliba: le, ilia ha: i manu loboga lale manu higasa.
16 懒惰人看自己比七个善于应对的人更有智慧。
Hihi dabuli dunu da ea dawa: su hou da molole dawa: su dunu fesuale gala, amo ilia hou hi dawa: su hou amo baligiyale hi dawa: sa.
17 过路被事激动，管理不干己的争竞， 好像人揪住狗耳。
Sia: ga gegesu amo da dia liligi hame, amoga gilisisia, da logoga ahoana, wa: me gega gagubi defele ba: sa.
18 人欺凌邻舍，却说： 我岂不是戏耍吗？ 他就像疯狂的人抛掷火把、利箭， 与杀人的兵器。
Nowa dunu da eno dunuma ogogole sia: sea, amola fa: no amo ogogoi da ousa sia: fawane sia: sa, amo dunu da doula ahoasu dunu amo da dunu medoma: ne gala: su liligi gaguli lalebe agoai.
20 火缺了柴就必熄灭； 无人传舌，争竞便止息。
Lalu habei hamedesea, lalu da usisa. Amola baligiduli sia: su hame galea, sia: ga gegesu hame ba: mu.
21 好争竞的人煽惑争端， 就如余火加炭，火上加柴一样。
Genosu amola lalu daba: galea, lalu da nesa. Mosolasu hamosu dunu da sia: ga gegesu wili gala: sa.
22 传舌人的言语，如同美食， 深入人的心腹。
Dunu bagohame da baligidi sia: sia: dasu bagade hana: iba: le, hahawane nodone da: gisa.
23 火热的嘴，奸恶的心， 好像银渣包的瓦器。
Obebenama: ne ogogosu sia: da noga: i dabuagado ela: mei wadela: i osoboga hamoi ofodo amo damana ulasi agoai ba: sa.
24 怨恨人的，用嘴粉饰， 心里却藏着诡诈；
Dabua obenane hawa: hamosu dunu da dunu enoma higasa. Be e da eno dunuma dabua hahaiyafuli sia: beba: le, ea higasu hou wamolegesa.
25 他用甜言蜜语，你不可信他， 因为他心中有七样可憎恶的。
Ea sia: da noga: i naba, be amo dafawaneyale mae dawa: ma. Bai ea dogo da dunu enoma mihanai hou, amoga nabai gala.
26 他虽用诡诈遮掩自己的怨恨， 他的邪恶必在会中显露。
E da ea higasu asigi dawa: su wamolegemusa: dawa: Be dunu huluane da ea wadela: i hou hamobe ba: sea, ea houdafa ilia dawa: mu.
27 挖陷坑的，自己必掉在其中； 滚石头的，石头必反滚在他身上。
Dunu da eno dunu sa: ima: ne sanisia, ilila: saniga ilila: sa: imu. Dunu ili banenesima: ne osobo agele sala, bu ilila: da amoga banenesi dagoi ba: mu.
28 虚谎的舌恨他所压伤的人； 谄媚的口败坏人的事。
Nowa dunu da eno dunuma higasea, e da amo dunu wadela: lesima: ne ogogole sia: sa. Obenama: ne ogogosu sia: da eno dunu wadela: lesisa.
