< 箴言 25 >
1 以下也是所罗门的箴言,是犹大王希西家的人所誊录的。
Tovo’ ty razan-tsaontsi’ i Selomò iretiañe, o nitsikombean-droandria’ i Kez’kia, mpanjaka’ Iehodao.
2 将事隐秘乃 神的荣耀; 将事察清乃君王的荣耀。
Engen’Añahare ty mampikafi-draha, naho volonahe’ o mpanjakao ty mañotsohotso.
Ty haabo’ i likerañey, ty halale’ ty tane toy, izay ty hasaro-pitsikarahañe ty arofom-panjaka.
4 除去银子的渣滓就有银子出来, 银匠能以做器皿。
Afaho amo volafotio ty taim-pira’e, le ho amam-panefea’e finga ty mpanefe;
asitaho añatrefa’ i mpanjakay o tsereheñeo, le hijadoñe an-kavantañañe ty fiambesa’e.
6 不要在王面前妄自尊大; 不要在大人的位上站立。
Ko mañonjom-bata añatrefa’ i mpanjakay, ndra mijohañe an-toe’ o aman-kasiñeo;
7 宁可有人说:请你上来, 强如在你觐见的王子面前叫你退下。
Hàmake te anoeñe ama’o ty hoe: Miheova mb’aolo atoa, ta t’ie hareke añatrefa’ o roandriañe niisam-pihaino’oo,
8 不要冒失出去与人争竞, 免得至终被他羞辱, 你就不知道怎样行了。
ko malisa hanese sisy; fa inoñe ty hanoe’o ampara’e, t’ie ampisalara’ indatiy?
9 你与邻舍争讼, 要与他一人辩论, 不可泄漏人的密事,
Mifandahara hey am’indatiy le ko borahe’o ty tsikenta’ ondaty;
tsy mone hinje’e te mahajanjiñe, vaho tsy ho modo ty halolo-lahi’o.
Hoe raketa volamena niravaheñe volafoty ty saontsy soa mañeva.
12 智慧人的劝戒,在顺从的人耳中, 好像金耳环和精金的妆饰。
Hoe bange volamena naho ravake volamena ki’e, ty endake an-kihitse an-dravembia mahafijanjiñe.
13 忠信的使者叫差他的人心里舒畅, 就如在收割时有冰雪的凉气。
Hambañe ami’ty hanintsim-panala am-bolam-binta ty ìrake lili-po amo mpañirak’ azeo; ie ampanintsiñe’e ty arofo’ o talè’eo.
Hoe rahoñe miharo tioke tsy amañ’orañe ty misenge ravoravo tsy atolo’e.
15 恒常忍耐可以劝动君王; 柔和的舌头能折断骨头。
Mete handreketse ty mpifehe ty fahaliñisañe, naho mahafipoza-taolañe ty fisaontsy malea.
16 你得了蜜吗?只可吃够而已, 恐怕你过饱就呕吐出来。
Ihe tendreke tantele, mikama ze mahaeneñe, kera habodàja’o te mitipak’ eratse.
17 你的脚要少进邻舍的家, 恐怕他厌烦你,恨恶你。
Soa re te tsy siak’ añ’akiban-drañe’o ao o fandia’oo, tsy mone ho etsak’ azo, vaho ho heje’e.
18 作假见证陷害邻舍的, 就是大槌,是利刀,是快箭。
Hoe kobaiñe, naho fibara, vaho ana-pale masioñe ty manara-bande ama’ ondaty.
19 患难时倚靠不忠诚的人, 好像破坏的牙,错骨缝的脚。
Hoe nife folake ndra fandia mikoletra ty fiatoañe ami’ty mpamañahy an-tsam-poheke.
20 对伤心的人唱歌, 就如冷天脱衣服, 又如硷上倒醋。
Hoe mañafa-tsaroñe añ’andro manintsy, ndra ty vinegra nalaro sokay ty mibeko ami’ty milendèñe.
21 你的仇敌若饿了,就给他饭吃; 若渴了,就给他水喝;
Ie saliko ty rafelahi’o, anjotso mahakama; ie taliñiereñe, fahano rano;
22 因为,你这样行就是把炭火堆在他的头上; 耶和华也必赏赐你。
zay ty hamotria’o foroha mirekake añ’ambone’e eo, vaho hanambe azo t’Iehovà.
Minday orañe ty tiok’ avaratse, naho minday laharañe miloroloro ty lela manao tsikony.
24 宁可住在房顶的角上, 不在宽阔的房屋与争吵的妇人同住。
Hàmake himoneñe añ’ilan-tampenak’ ao, ta te añ’anjomba mitraoke aman-drakemba mpitrabike.
25 有好消息从远方来, 就如拿凉水给口渴的人喝。
Hoe rano manintsy ami’ty maran-drano, ty talily soa boak’an-tsietoitàne añe.
26 义人在恶人面前退缩, 好像趟浑之泉,弄浊之井。
Hoe rano manganahana nileoren-ditsake, naho vovoñe nitivaeñe, ty vantañe miheve ty lo-tsereke.
27 吃蜜过多是不好的; 考究自己的荣耀也是可厌的。
Tsy mahasoa te mikama tantele maro, vaho tsy enge’o t’ie mandrenge vatañe.
28 人不制伏自己的心, 好像毁坏的城邑没有墙垣。
Hoe ty fiboroboñafañe an-drova tsy aman-kijoly, t’indaty tsy maha-lie-batañe