< 箴言 25 >

1 以下也是所罗门的箴言,是犹大王希西家的人所誊录的。
Tovo’ ty razan-tsaontsi’ i Selomò iretiañe, o nitsikombean-droandria’ i Kez’kia, mpanjaka’ Iehodao.
2 将事隐秘乃 神的荣耀; 将事察清乃君王的荣耀。
Engen’Añahare ty mampikafi-draha, naho volonahe’ o mpanjakao ty mañotsohotso.
3 天之高,地之厚, 君王之心也测不透。
Ty haabo’ i likerañey, ty halale’ ty tane toy, izay ty hasaro-pitsikarahañe ty arofom-panjaka.
4 除去银子的渣滓就有银子出来, 银匠能以做器皿。
Afaho amo volafotio ty taim-pira’e, le ho amam-panefea’e finga ty mpanefe;
5 除去王面前的恶人, 国位就靠公义坚立。
asitaho añatrefa’ i mpanjakay o tsereheñeo, le hijadoñe an-kavantañañe ty fiambesa’e.
6 不要在王面前妄自尊大; 不要在大人的位上站立。
Ko mañonjom-bata añatrefa’ i mpanjakay, ndra mijohañe an-toe’ o aman-kasiñeo;
7 宁可有人说:请你上来, 强如在你觐见的王子面前叫你退下。
Hàmake te anoeñe ama’o ty hoe: Miheova mb’aolo atoa, ta t’ie hareke añatrefa’ o roandriañe niisam-pihaino’oo,
8 不要冒失出去与人争竞, 免得至终被他羞辱, 你就不知道怎样行了。
ko malisa hanese sisy; fa inoñe ty hanoe’o ampara’e, t’ie ampisalara’ indatiy?
9 你与邻舍争讼, 要与他一人辩论, 不可泄漏人的密事,
Mifandahara hey am’indatiy le ko borahe’o ty tsikenta’ ondaty;
10 恐怕听见的人骂你, 你的臭名就难以脱离。
tsy mone hinje’e te mahajanjiñe, vaho tsy ho modo ty halolo-lahi’o.
11 一句话说得合宜, 就如金苹果在银网子里。
Hoe raketa volamena niravaheñe volafoty ty saontsy soa mañeva.
12 智慧人的劝戒,在顺从的人耳中, 好像金耳环和精金的妆饰。
Hoe bange volamena naho ravake volamena ki’e, ty endake an-kihitse an-dravembia mahafijanjiñe.
13 忠信的使者叫差他的人心里舒畅, 就如在收割时有冰雪的凉气。
Hambañe ami’ty hanintsim-panala am-bolam-binta ty ìrake lili-po amo mpañirak’ azeo; ie ampanintsiñe’e ty arofo’ o talè’eo.
14 空夸赠送礼物的, 好像无雨的风云。
Hoe rahoñe miharo tioke tsy amañ’orañe ty misenge ravoravo tsy atolo’e.
15 恒常忍耐可以劝动君王; 柔和的舌头能折断骨头。
Mete handreketse ty mpifehe ty fahaliñisañe, naho mahafipoza-taolañe ty fisaontsy malea.
16 你得了蜜吗?只可吃够而已, 恐怕你过饱就呕吐出来。
Ihe tendreke tantele, mikama ze mahaeneñe, kera habodàja’o te mitipak’ eratse.
17 你的脚要少进邻舍的家, 恐怕他厌烦你,恨恶你。
Soa re te tsy siak’ añ’akiban-drañe’o ao o fandia’oo, tsy mone ho etsak’ azo, vaho ho heje’e.
18 作假见证陷害邻舍的, 就是大槌,是利刀,是快箭。
Hoe kobaiñe, naho fibara, vaho ana-pale masioñe ty manara-bande ama’ ondaty.
19 患难时倚靠不忠诚的人, 好像破坏的牙,错骨缝的脚。
Hoe nife folake ndra fandia mikoletra ty fiatoañe ami’ty mpamañahy an-tsam-poheke.
20 对伤心的人唱歌, 就如冷天脱衣服, 又如硷上倒醋。
Hoe mañafa-tsaroñe añ’andro manintsy, ndra ty vinegra nalaro sokay ty mibeko ami’ty milendèñe.
21 你的仇敌若饿了,就给他饭吃; 若渴了,就给他水喝;
Ie saliko ty rafelahi’o, anjotso mahakama; ie taliñiereñe, fahano rano;
22 因为,你这样行就是把炭火堆在他的头上; 耶和华也必赏赐你。
zay ty hamotria’o foroha mirekake añ’ambone’e eo, vaho hanambe azo t’Iehovà.
23 北风生雨, 谗谤人的舌头也生怒容。
Minday orañe ty tiok’ avaratse, naho minday laharañe miloroloro ty lela manao tsikony.
24 宁可住在房顶的角上, 不在宽阔的房屋与争吵的妇人同住。
Hàmake himoneñe añ’ilan-tampenak’ ao, ta te añ’anjomba mitraoke aman-drakemba mpitrabike.
25 有好消息从远方来, 就如拿凉水给口渴的人喝。
Hoe rano manintsy ami’ty maran-drano, ty talily soa boak’an-tsietoitàne añe.
26 义人在恶人面前退缩, 好像趟浑之泉,弄浊之井。
Hoe rano manganahana nileoren-ditsake, naho vovoñe nitivaeñe, ty vantañe miheve ty lo-tsereke.
27 吃蜜过多是不好的; 考究自己的荣耀也是可厌的。
Tsy mahasoa te mikama tantele maro, vaho tsy enge’o t’ie mandrenge vatañe.
28 人不制伏自己的心, 好像毁坏的城邑没有墙垣。
Hoe ty fiboroboñafañe an-drova tsy aman-kijoly, t’indaty tsy maha-lie-batañe

< 箴言 25 >