< 箴言 23 >
Ie miambesatse hitrao-pikama ami’ty mpifehe, biribirio ty añatrefa’o eo,
vaho tohoro meso ty tretra’o naho mpanao avetse irehe.
Ko lelalelae’o o raha mafiri’eo, fa mahakama mahatsikapy.
Ko mamokotse vatañe ho mpañaleale, ijihero am-pisafiri’o.
5 你岂要定睛在虚无的钱财上吗? 因钱财必长翅膀,如鹰向天飞去。
Ampihelañe’o fihaino hao ty tsy eo? fa toe mitsene elatse manahake ty vantio ty vara mitiliñe mb’an-dindiñe eñe.
Ko kamae’o ty hàne’ o matitio, ko irie’o o aze mafirio;
7 因为他心怎样思量, 他为人就是怎样。 他虽对你说,请吃,请喝, 他的心却与你相背。
Fa hambañe ami’ty fañereñere’e añ’ova’e ao ty ie: hoe re ama’o; Mikamà naho minoma! fe tsy ama’o ty tro’e.
8 你所吃的那点食物必吐出来; 你所说的甘美言语也必落空。
Hilañe’o i pilipito’e nitsopehe’oy, vaho hianto i fañandriaña’oy.
9 你不要说话给愚昧人听, 因他必藐视你智慧的言语。
Ko misaontsy am-pitsanoña’ ty seretse, fa ho sirikae’e ty hihi’ o enta’oo.
10 不可挪移古时的地界, 也不可侵入孤儿的田地;
Ko avi’o ty nifaritsohañe haehae, vaho ko miaribañe ty tanem-bode-rae,
11 因他们的救赎主大有能力, 他必向你为他们辨屈。
amy te maozatse ty mpijeba’ iareo; hitohaña’e ty ama’o.
Ampiantofo filie-batañe ty arofo’o, vaho volan-kilàla o ravembia’oo.
13 不可不管教孩童; 你用杖打他,他必不至于死。
Ko ahànkañe ami’ty ana’o ty lilo; fa tsy mahavetrake ty lafan-kobaiñe.
14 你要用杖打他, 就可以救他的灵魂免下阴间。 (Sheol )
Ie pisoe’o an-kobaiñe, ho haha’o an tsikeokeok’ ao ty tro’e. (Sheol )
O anako, naho mahihitse ty tro’o, ho ehake ty troko,
vaho hirebeke ty añ’ovako ao naho mahafivolañe ty hiti’e o soñi’oo.
Ko apo’o ho tsikirihen-tro’o ty mpandilatse, fe imaneo lomoñandro ty fañeveñañe am’ Iehovà.
Toe ey ty ho avy, vaho tsy haitoañe ty fisalalà’o.
19 我儿,你当听,当存智慧, 好在正道上引导你的心。
O anako, mitsanoña naho mahihira, vaho avantaño mb’amy lalañey ty tro’o.
Ko mitraok’ amo mpitolom-pitrini-divaio, ndra amo mpamotseke henao;
21 因为好酒贪食的,必致贫穷; 好睡觉的,必穿破烂衣服。
fa songa hivarin-ko rarake ty mahake naho i jike; vaho hisikin-tsirodea ty poie.
22 你要听从生你的父亲; 你母亲老了,也不可藐视她。
Tsendreño ty rae nisamak’ azo, vaho ko injè’o ty rene’o t’ie bey.
23 你当买真理; 就是智慧、训诲,和聪明也都不可卖。
Vilio ty hatò le ko aletake; ikalò hihitse naho anatse vaho hilala.
24 义人的父亲必大得快乐; 人生智慧的儿子,必因他欢喜。
Handia taroba ty rae’ i mahitiy; vaho hifalea’e i ana-dahy karafito nampiareñe’ey.
Ampiehafo ty rae’o naho i rene’o; hampinembanembañ’ i nisamak’ azoy.
26 我儿,要将你的心归我; 你的眼目也要喜悦我的道路。
O anake, atoloro ahiko ty tro’o, le ampifaleo amo satakoo o maso’oo.
Kadaha laleke ty tsimirirañe, vaho vovoñe maifitse ty karapilo.
Mivoñoñe ao re hoe malaso, vaho ampitomboe’e am’ondatio ty hatsivokarañe.
29 谁有祸患?谁有忧愁? 谁有争斗?谁有哀叹? 谁无故受伤?谁眼目红赤?
Ia ty mioremèñe, ia ty mihontoke? Ia ty ampoheke? Ia ty mitoreo? Ia ty vinonotroboke tsy amam-poto’e; Ia ty ama-maso mandofiry?
O mihenekeneke an-divaio, o mitolom-pitsopeke divay linaroo.
31 酒发红,在杯中闪烁, 你不可观看, 虽然下咽舒畅, 终久是咬你如蛇,刺你如毒蛇。
Ko hentea’o ty hamena’ ty divay, ty fimilomilo’e am-pitovy ao, ty falamam-pioriha’e.
Ie am-para’e mitifatse hoe lapetake vaho mihehetse hoe fandrefeala.
Hahaoniñe sahàtse o maso’oo, vaho hivolan-kamengohañe ty ron-doha’o.
Le hanahake ty mitsalalampatse aivo’ i riakey irehe, naho ty mandre ambone’ ty bodan-dain-dakañe eo.
35 你必说:人打我,我却未受伤; 人鞭打我,我竟不觉得。 我几时清醒,我仍去寻酒。
Namofok’ ahy iereo, fe tsy manaintaiñe; linafa’e fe tsy nireiko! Ombia te ho tsekake hipaiako indraike?