< 箴言 23 >

1 你若与官长坐席, 要留意在你面前的是谁。
Ie miambesatse hitrao-pikama ami’ty mpifehe, biribirio ty añatrefa’o eo,
2 你若是贪食的, 就当拿刀放在喉咙上。
vaho tohoro meso ty tretra’o naho mpanao avetse irehe.
3 不可贪恋他的美食, 因为是哄人的食物。
Ko lelalelae’o o raha mafiri’eo, fa mahakama mahatsikapy.
4 不要劳碌求富, 休仗自己的聪明。
Ko mamokotse vatañe ho mpañaleale, ijihero am-pisafiri’o.
5 你岂要定睛在虚无的钱财上吗? 因钱财必长翅膀,如鹰向天飞去。
Ampihelañe’o fihaino hao ty tsy eo? fa toe mitsene elatse manahake ty vantio ty vara mitiliñe mb’an-dindiñe eñe.
6 不要吃恶眼人的饭, 也不要贪他的美味;
Ko kamae’o ty hàne’ o matitio, ko irie’o o aze mafirio;
7 因为他心怎样思量, 他为人就是怎样。 他虽对你说,请吃,请喝, 他的心却与你相背。
Fa hambañe ami’ty fañereñere’e añ’ova’e ao ty ie: hoe re ama’o; Mikamà naho minoma! fe tsy ama’o ty tro’e.
8 你所吃的那点食物必吐出来; 你所说的甘美言语也必落空。
Hilañe’o i pilipito’e nitsopehe’oy, vaho hianto i fañandriaña’oy.
9 你不要说话给愚昧人听, 因他必藐视你智慧的言语。
Ko misaontsy am-pitsa­noña’ ty seretse, fa ho sirikae’e ty hihi’ o enta’oo.
10 不可挪移古时的地界, 也不可侵入孤儿的田地;
Ko avi’o ty nifaritsohañe haehae, vaho ko miaribañe ty tanem-bode-rae,
11 因他们的救赎主大有能力, 他必向你为他们辨屈。
amy te maozatse ty mpijeba’ iareo; hitohaña’e ty ama’o.
12 你要留心领受训诲, 侧耳听从知识的言语。
Ampiantofo filie-batañe ty arofo’o, vaho volan-kilàla o ravembia’oo.
13 不可不管教孩童; 你用杖打他,他必不至于死。
Ko ahànkañe ami’ty ana’o ty lilo; fa tsy mahavetrake ty lafan-kobaiñe.
14 你要用杖打他, 就可以救他的灵魂免下阴间。 (Sheol h7585)
Ie pisoe’o an-kobaiñe, ho haha’o an tsikeokeok’ ao ty tro’e. (Sheol h7585)
15 我儿,你心若存智慧, 我的心也甚欢喜。
O anako, naho mahihitse ty tro’o, ho ehake ty troko,
16 你的嘴若说正直话, 我的心肠也必快乐。
vaho hirebeke ty añ’ovako ao naho mahafivolañe ty hiti’e o soñi’oo.
17 你心中不要嫉妒罪人, 只要终日敬畏耶和华;
Ko apo’o ho tsikirihen-tro’o ty mpandilatse, fe imaneo lomoñandro ty fañeveñañe am’ Iehovà.
18 因为至终必有善报, 你的指望也不致断绝。
Toe ey ty ho avy, vaho tsy haitoañe ty fisalalà’o.
19 我儿,你当听,当存智慧, 好在正道上引导你的心。
O anako, mitsanoña naho mahihira, vaho avantaño mb’amy lalañey ty tro’o.
20 好饮酒的,好吃肉的, 不要与他们来往;
Ko mitraok’ amo mpitolom-pitrini-divaio, ndra amo mpamotseke henao;
21 因为好酒贪食的,必致贫穷; 好睡觉的,必穿破烂衣服。
fa songa hivarin-ko rarake ty mahake naho i jike; vaho hisikin-tsirodea ty poie.
22 你要听从生你的父亲; 你母亲老了,也不可藐视她。
Tsendreño ty rae nisamak’ azo, vaho ko injè’o ty rene’o t’ie bey.
23 你当买真理; 就是智慧、训诲,和聪明也都不可卖。
Vilio ty hatò le ko aletake; ikalò hihitse naho anatse vaho hilala.
24 义人的父亲必大得快乐; 人生智慧的儿子,必因他欢喜。
Handia taroba ty rae’ i mahitiy; vaho hifalea’e i ana-dahy karafito nampiareñe’ey.
25 你要使父母欢喜, 使生你的快乐。
Ampiehafo ty rae’o naho i rene’o; hampinembanembañ’ i nisamak’ azoy.
26 我儿,要将你的心归我; 你的眼目也要喜悦我的道路。
O anake, atoloro ahiko ty tro’o, le ampifaleo amo satakoo o maso’oo.
27 妓女是深坑; 外女是窄阱。
Kadaha laleke ty tsimirirañe, vaho vovoñe maifitse ty karapilo.
28 她埋伏好像强盗; 她使人中多有奸诈的。
Mivoñoñe ao re hoe malaso, vaho ampitomboe’e am’ondatio ty hatsivokarañe.
29 谁有祸患?谁有忧愁? 谁有争斗?谁有哀叹? 谁无故受伤?谁眼目红赤?
Ia ty mioremèñe, ia ty mihontoke? Ia ty ampoheke? Ia ty mitoreo? Ia ty vinonotroboke tsy amam-poto’e; Ia ty ama-maso mandofiry?
30 就是那流连饮酒、 常去寻找调和酒的人。
O mihenekeneke an-divaio, o mitolom-pitsopeke divay linaroo.
31 酒发红,在杯中闪烁, 你不可观看, 虽然下咽舒畅, 终久是咬你如蛇,刺你如毒蛇。
Ko hentea’o ty hamena’ ty divay, ty fimilomilo’e am-pitovy ao, ty falamam-pioriha’e.
Ie am-para’e mitifatse hoe lapetake vaho mihehetse hoe fandrefeala.
33 你眼必看见异怪的事; 你心必发出乖谬的话。
Hahaoniñe sahàtse o maso’oo, vaho hivolan-kamengohañe ty ron-doha’o.
34 你必像躺在海中, 或像卧在桅杆上。
Le hanahake ty mitsalalampatse aivo’ i riakey irehe, naho ty mandre ambone’ ty bodan-dain-dakañe eo.
35 你必说:人打我,我却未受伤; 人鞭打我,我竟不觉得。 我几时清醒,我仍去寻酒。
Namofok’ ahy iereo, fe tsy manaintaiñe; linafa’e fe tsy nireiko! Ombia te ho tsekake hipaiako indraike?

< 箴言 23 >