箴言 19
1 行为纯正的贫穷人 胜过乖谬愚妄的富足人。
Di da hame gaguiwane be moloidafa esalumu da defea. Be di da gagaoui ogogosu dunu agoai ba: mu da defea hame.
2 心无知识的，乃为不善； 脚步急快的，难免犯罪。
Di da dawa: su hame galea, be hahawane mae dawa: le momabo hamomusa: dawa: sea, amo da defea hame galebe. Amane hamosea, di da se nabimu.
3 人的愚昧倾败他的道； 他的心也抱怨耶和华。
Dunu mogili da hi hanai hou hamobeba: le, wadela: lesi dagoi ba: sa. Amasea, ilia da udigili, “Hina Gode da na wadela: lesi dagoi,” amane sia: sa.
4 财物使朋友增多； 但穷人朋友远离。
Dunu bagohame ilia bagade gagui dunu ilima dogolegemusa: dawa: Be hame gagui dunu da dogolegei bagahame fawane gala, amola ilia dogolegei da ili hedolo yolesisa.
5 作假见证的，必不免受罚； 吐出谎言的，终不能逃脱。
Dia fofada: nana amo ganodini ogogosea, di da se iasu ba: mu. Amola hobeamu logo hame ba: mu.
6 好施散的，有多人求他的恩情； 爱送礼的，人都为他的朋友。
Dunu huluane da mimogoa dunu amo ilia nodoi ba: ma: ne hamosa. Amola dunu huluane da dunu amo da ilima hahawane dogolegele iaha, amo dunuma dogolegemusa: dawa:
7 贫穷人，弟兄都恨他； 何况他的朋友，更远离他！ 他用言语追随，他们却走了。
Dunu huluane amola ea sosogo fi da hame gagui dunu amo hame dogolegesa. E da dogolegei dunu hogoi helele, hamedafa ba: sa.
8 得着智慧的，爱惜生命； 保守聪明的，必得好处。
Dina: di fidima! Dawa: su hou hogoi helema! Amasea, dia dawa: lai amo mae gogolema. Amasea, di da bagade gaguiwane ba: mu.
9 作假见证的，不免受罚； 吐出谎言的，也必灭亡。
Nowa da fofada: su ganodini ogogosea, e da se iasu amoga hobeale masunu logo hame ba: mu. E da se iasu dafawanedafa ba: mu
10 愚昧人宴乐度日是不合宜的； 何况仆人管辖王子呢？
Gagaoui dunu da liligi noga: idafa gaguli esalumu da defea hame. Amola udigili hawa: hamosu dunu da hina bagade ilia mano amoma hinawane esalumu da defea hame.
11 人有见识就不轻易发怒； 宽恕人的过失便是自己的荣耀。
Dawa: su dunu da ea mihanasea hedolo hedofasu dawa: Dunu da dima wadela: le hamosea, amo mae dawa: le, gogolema: ne olofomu da noga: idafa.
12 王的忿怒好像狮子吼叫； 他的恩典却如草上的甘露。
Hina bagade ea ougi hou da laione wa: me ea gesenesu bagade agoane, be ea hahawane fidisu hou da gibu noga: le dabe agoai ba: sa.
13 愚昧的儿子是父亲的祸患； 妻子的争吵如雨连连滴漏。
Gagaoui mano da ea eda bagadewane gugunufinisimu. Amola gesa: gesa: i uda ea hou da hano dadadibi agoai gala.
14 房屋钱财是祖宗所遗留的； 惟有贤慧的妻是耶和华所赐的。
Dunu da diasu amola muni amo ea sosogo ilima nana labe dawa: Be Hina Gode Hifawane da uda amo da dawa: su noga: idafa gala, ema imunusa: dawa:
15 懒惰使人沉睡； 懈怠的人必受饥饿。
Di da hihi dabuli hou hanai galea, defea, udigili hihiwane esalu golabada. Be di da ha: i bagade ba: mu.
16 谨守诫命的，保全生命； 轻忽己路的，必致死亡。
Gode Ea sema nabawane hamosea, di da fifi asi sedagimu. Be Gode Ea sema amo dia higasea, di da hedolo bogomu.
17 怜悯贫穷的，就是借给耶和华； 他的善行，耶和华必偿还。
Di da hame gagui dunu ilima iasea, amo da Hina Gode Ema fa: no bu lamusa: iasu defele agoai gala. Amola Hina Gode da dia iasu defele dima dabe imunu.
18 趁有指望，管教你的儿子； 你的心不可任他死亡。
Dia mano ilia manohadi esoga dawa: lamusa: dawa: beba: le, ilima dawa: ma: ne se iasu ima. Hame amasea, di da ilisu ilila: wadela: lesima: ne fidisa.
19 暴怒的人必受刑罚； 你若救他，必须再救。
Hedolo mi hanasu dunu amo e da ea hamoi defele se nabimu da defea. Amaiwane dunu mae gaga: ma. Di da eso enoga amo hou bu hamosa: besa: le, mae gaga: ma.
20 你要听劝教，受训诲， 使你终久有智慧。
Di da fada: i sia: noga: le nabasea amola bu noga: le dawa: ma: ne hanai galea, di da fa: no bagade dawa: su dunu agoane esalumu.
21 人心多有计谋； 惟有耶和华的筹算才能立定。
Dunu da ilia hanai liligi hamomusa: ilegesa. Be Gode Ea hanaiga dawa: i amo fawane hamoi dagoi ba: mu.
22 施行仁慈的，令人爱慕； 穷人强如说谎言的。
Uasu hou da gogosiasu agoai gala. Hame gagui dunu ilia hou da ogogosu dunu ilia hou baligisa.
23 敬畏耶和华的，得着生命； 他必恒久知足，不遭祸患。
Di da Hina Godema nabasu hou hamosea, esalusu sedade ba: mu. Amola di da gaga: le hahawane esalumu.
24 懒惰人放手在盘子里， 就是向口撤回，他也不肯。
Dunu mogili da baligili hihi dabuliba: le, ilia ha: i manu loboga lale manu higasa.
25 鞭打亵慢人，愚蒙人必长见识； 责备明哲人，他就明白知识。
Gasa fi hame dawa: su dunu ilima dawa: ma: ne se imunu da defea. Amasea, dawa: su hame dunu ilia da houdafa dawa: mu. Di da bagade dawa: su galea, dunu eno da dima dawa: ma: ne olelesea, di da dawa: lamu.
26 虐待父亲、撵出母亲的， 是贻羞致辱之子。
Nowa da edama giadofale hamosea o ea ame ea diasuga mae esaloma: ne sefasisia, amo da wadela: le gugunufinisisu dunu.
27 我儿，不可听了教训 而又偏离知识的言语。
Nagofe! Di da dawa: lamusa: hogolalu yolesea, di da dia musa: dawa: lai amola bu gogolemu.
28 匪徒作见证戏笑公平； 恶人的口吞下罪孽。
Giadofabe ba: su dunu da eno dunuma se imunusa: dawa: sea, moloidafa fofada: su hou da wadela: lesi dagoi ba: sa. Wadela: i hamosu dunu ilia da wadela: i hou hamomu bagade hanai gala.
29 刑罚是为亵慢人预备的； 鞭打是为愚昧人的背预备的。
Gasa fi gagaoui dunu da se nabima: ne fasu dafawane ba: mu.
