< 箴言 17 >
1 设筵满屋,大家相争, 不如有块干饼,大家相安。
Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
2 仆人办事聪明,必管辖贻羞之子, 又在众子中同分产业。
Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
4 行恶的,留心听奸诈之言; 说谎的,侧耳听邪恶之语。
Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
5 戏笑穷人的,是辱没造他的主; 幸灾乐祸的,必不免受罚。
Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
8 贿赂在馈送的人眼中看为宝玉, 随处运动都得顺利。
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
9 遮掩人过的,寻求人爱; 屡次挑错的,离间密友。
Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
10 一句责备话深入聪明人的心, 强如责打愚昧人一百下。
Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
11 恶人只寻背叛, 所以必有严厉的使者奉差攻击他。
Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
12 宁可遇见丢崽子的母熊, 不可遇见正行愚妄的愚昧人。
Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
14 纷争的起头如水放开, 所以,在争闹之先必当止息争竞。
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
15 定恶人为义的,定义人为恶的, 这都为耶和华所憎恶。
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
19 喜爱争竞的,是喜爱过犯; 高立家门的,乃自取败坏。
Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
20 心存邪僻的,寻不着好处; 舌弄是非的,陷在祸患中。
Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
21 生愚昧子的,必自愁苦; 愚顽人的父毫无喜乐。
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
28 愚昧人若静默不言也可算为智慧; 闭口不说也可算为聪明。
И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.