箴言 17
1 设筵满屋，大家相争， 不如有块干饼，大家相安。
Pi bon se yon mòso pen sèch ak lapè pase yon kay ak gwo manje nan konfli.
2 仆人办事聪明，必管辖贻羞之子， 又在众子中同分产业。
Yon sèvitè ki aji avèk sajès va renye sou yon fis ki aji ak wont; li va pataje eritaj la pami frè yo.
3 鼎为炼银，炉为炼金； 惟有耶和华熬炼人心。
Po rafine se pou ajan, e founo se pou lò; men SENYÈ a ap sonde tout kè.
4 行恶的，留心听奸诈之言； 说谎的，侧耳听邪恶之语。
Yon malfektè koute lèv mechan yo; yon mantè prete atansyon a yon lang kap detwi.
5 戏笑穷人的，是辱没造他的主； 幸灾乐祸的，必不免受罚。
Sila ki moke malere a moke Kreyatè li; sila ki rejwi nan malè a, p ap soti san pinisyon.
6 子孙为老人的冠冕； 父亲是儿女的荣耀。
Pitit a pitit se kouwòn a granmoun, e glwa a fis yo se papa yo.
7 愚顽人说美言本不相宜， 何况君王说谎话呢？
Bèl diskou pa byen koresponn ak yon moun ki ensanse, bokou mwens lèv kap manti sou yon prens.
8 贿赂在馈送的人眼中看为宝玉， 随处运动都得顺利。
Vèse kòb anba tab se tankou wanga pou mèt li; nenpòt kote li vire, li byen reyisi.
9 遮掩人过的，寻求人爱； 屡次挑错的，离间密友。
Sila ki kouvri yon transgresyon, chache lanmou; men sila ki repete yon koze, separe bon zanmi yo.
10 一句责备话深入聪明人的心， 强如责打愚昧人一百下。
Yon repwòch antre pi fon nan moun bon konprann nan pase anpil kou sou yon moun ensanse.
11 恶人只寻背叛， 所以必有严厉的使者奉差攻击他。
Yon nonm rebèl se mal l ap chache; konsa, yon mesaje byen sovaj va voye kont li.
12 宁可遇见丢崽子的母熊， 不可遇见正行愚妄的愚昧人。
Pito yon nonm rankontre yon lous fewòs ki separe de pitit li, pase yon moun ensanse nan mitan foli li.
13 以恶报善的， 祸患必不离他的家。
Pou sila ki remèt mal pou byen an, mal la p ap janm kite lakay li.
14 纷争的起头如水放开， 所以，在争闹之先必当止息争竞。
Kòmansman a konfli se tankou pete gwo baryè dlo; konsa, kite kont la avan l kòmanse.
15 定恶人为义的，定义人为恶的， 这都为耶和华所憎恶。
Sila ki bay rezon a mechan an, ni sila ki kondane moun dwat la; tou de abominab a SENYÈ a.
16 愚昧人既无聪明， 为何手拿价银买智慧呢？
Poukisa gen kòb nan men moun ensanse a pou l achte sajès, konsi, li pa konprann anyen?
17 朋友乃时常亲爱， 弟兄为患难而生。
Yon zanmi renmen tout tan; yon frè fèt pou move tan.
18 在邻舍面前击掌作保 乃是无知的人。
Yon nonm ki manke konprann sèvi garanti, e devni responsab nan prezans a vwazen li.
19 喜爱争竞的，是喜爱过犯； 高立家门的，乃自取败坏。
Sila ki renmen vyole lalwa a renmen konfli; sila ki awogan an, chache gwo dega.
20 心存邪僻的，寻不着好处； 舌弄是非的，陷在祸患中。
Sila ki gen panse kwochi a, pa jwenn anyen ki bon, e sila ki pèvès nan pawòl li yo tonbe nan mal.
21 生愚昧子的，必自愁苦； 愚顽人的父毫无喜乐。
Sila ki fè pitit ki san konprann nan, fè l nan tristès; e papa a yon moun ensanse pa gen kè kontan.
22 喜乐的心乃是良药； 忧伤的灵使骨枯干。
Yon kè kontan se bon remèd; men yon lespri brize seche tout zo.
23 恶人暗中受贿赂， 为要颠倒判断。
Yon nonm mechan an resevwa kòb anba tab an sekrè; pou l tòde chemen lajistis.
24 明哲人眼前有智慧； 愚昧人眼望地极。
Sajès se devan fas a sila ki gen bon konprann nan; men zye a moun ensanse yo chache jis rive nan tout pwent latè.
25 愚昧子使父亲愁烦， 使母亲忧苦。
Yon fis ki san konprann se yon tèt chaje a papa l, ak gwo chagren a sila ki te pòte li a.
26 刑罚义人为不善； 责打君子为不义。
Anplis, li pa bon pou pini moun dwat la, ni pou frape prens yo akoz entegrite yo.
27 寡少言语的，有知识； 性情温良的，有聪明。
Sila ki kenbe pawòl li, gen konesans; e sila ki gen lespri kalm nan se yon nonm ak bon konprann.
28 愚昧人若静默不言也可算为智慧； 闭口不说也可算为聪明。
Menm yon moun ensanse, lè l rete an silans, konsidere kon saj; lè l fèmen lèv li, li parèt rezonab.
