< 箴言 15 >
Одговор благ утишава гнев, а реч прека подиже срдњу.
Језик мудрих људи украшава знање, а уста безумних просипају безумље.
Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре.
Здрав је језик дрво животно, а опачина с њега кршење од ветра.
5 愚妄人藐视父亲的管教; 领受责备的,得着见识。
Луд се руга наставом оца свог; а ко прима укор бива паметан.
У кући праведниковој има много блага; а у дохотку је безбожниковом расап.
Усне мудрих људи сеју знање, а срце безумничко не чини тако.
8 恶人献祭,为耶和华所憎恶; 正直人祈祷,为他所喜悦。
Жртва је безбожничка гад Господу, а молитва праведних угодна Му је.
9 恶人的道路,为耶和华所憎恶; 追求公义的,为他所喜爱。
Гад је Господу пут безбожников; а ко иде за правдом, њега љуби.
10 舍弃正路的,必受严刑; 恨恶责备的,必致死亡。
Карање је зло ономе ко оставља пут; који мрзи на укор, умреће.
11 阴间和灭亡尚在耶和华眼前, 何况世人的心呢? (Sheol )
Пакао је и погибао пред Господом, а камоли срца синова човечијих. (Sheol )
Подсмевач не љуби оног ко га кори, нити иде к мудрима.
Весело срце весели лице, а жалост у срцу обара дух.
Срце разумно тражи знање, а уста безумних људи наслађују се безумљем.
15 困苦人的日子都是愁苦; 心中欢畅的,常享丰筵。
Сви су дани невољникови зли; а ко је веселог срца, на гозби је једнако.
16 少有财宝,敬畏耶和华, 强如多有财宝,烦乱不安。
Боље је мало са страхом Господњим него велико благо с немиром.
Боље је јело од зеља где је љубав него од вола угојена где је мржња.
Човек гневљив замеће распру; а ко је спор на гнев, утишава свађу.
19 懒惰人的道像荆棘的篱笆; 正直人的路是平坦的大道。
Пут је лењога као ограда од трња, а стаза је праведних насута.
Мудар је син радост оцу, а човек безуман презире матер своју.
Безумље је радост безумнику, а разуман човек ходи право.
Намере се расипају кад нема савета, а тврдо стоје где је много саветника.
Радује се човек одговором уста својих, и реч у време како је добра!
24 智慧人从生命的道上升, 使他远离在下的阴间。 (Sheol )
Пут к животу иде горе разумноме да се сачува од пакла одоздо. (Sheol )
25 耶和华必拆毁骄傲人的家, 却要立定寡妇的地界。
Господ раскопава кућу поноситима, а међу удовици утврђује.
Мрске су Господу мисли зле, а беседе чистих миле су.
27 贪恋财利的,扰害己家; 恨恶贿赂的,必得存活。
Лакомац затире своју кућу, а ко мрзи на поклоне жив ће бити.
28 义人的心,思量如何回答; 恶人的口吐出恶言。
Срце праведниково премишља шта ће говорити, а уста безбожничка ригају зло.
Далеко је Господ од безбожних, а молитву праведних чује.
Вид очни весели срце, добар глас гоји кости.
Ухо које слуша карање животно наставаће међу мудрима.
32 弃绝管教的,轻看自己的生命; 听从责备的,却得智慧。
Ко одбацује наставу, не мари за душу своју; а ко слуша карање, бива разуман.
33 敬畏耶和华是智慧的训诲; 尊荣以前,必有谦卑。
Страх је Господњи настава к мудрости, и пре славе иде смерност.