< 箴言 13 >
Mudar sin sluša nastavu oca svojega; a potsmjevaè ne sluša ukora.
2 人因口所结的果子,必享美福; 奸诈人必遭强暴。
Od ploda usta svojih svaki æe jesti dobro, a duša nevaljalijeh ljudi nasilje.
Ko èuva usta svoja, èuva svoju dušu; ko razvaljuje usne, propada.
Željna je duša ljenivèeva, ali nema ništa; a duša vrijednijeh ljudi obogatiæe se.
Na lažnu rijeè mrzi pravednik; a bezbožnik se mrazi i sramoti.
6 行为正直的,有公义保守; 犯罪的,被邪恶倾覆。
Pravda èuva onoga koji hodi bezazleno; a bezbožnost obara grješnika.
7 假作富足的,却一无所有; 装作穷乏的,却广有财物。
Ima ko se gradi bogat a nema ništa, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
8 人的资财是他生命的赎价; 穷乏人却听不见威吓的话。
Otkup je za život èovjeku bogatstvo njegovo, a siromah ne sluša prijetnje.
Vidjelo pravednièko svijetli se, a žižak bezbožnièki ugasiæe se.
Od oholosti biva samo svaða, a koji primaju svjet, u njih je mudrost.
11 不劳而得之财必然消耗; 勤劳积蓄的,必见加增。
Blago koje se taštinom teèe umaljava se, a ko sabira rukom, umnožava.
12 所盼望的迟延未得,令人心忧; 所愿意的临到,却是生命树。
Dugo nadanje mori srce, i želja je ispunjena drvo životno.
13 藐视训言的,自取灭亡; 敬畏诫命的,必得善报。
Ko prezire rijeè sam sebi udi; a ko se boji zapovijesti, platiæe mu se.
14 智慧人的法则是生命的泉源, 可以使人离开死亡的网罗。
Nauka je mudroga izvor životni da se saèuva prugala smrtnijeh.
15 美好的聪明使人蒙恩; 奸诈人的道路崎岖难行。
Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonièki hrapav.
16 凡通达人都凭知识行事; 愚昧人张扬自己的愚昧。
Svaki pametan èovjek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.
17 奸恶的使者必陷在祸患里; 忠信的使臣乃医人的良药。
Glasnik bezbožan pada u zlo, a vjeran je poslanik lijek.
18 弃绝管教的,必致贫受辱; 领受责备的,必得尊荣。
Siromaštvo i sramota doæi æe na onoga koji odbacuje nastavu; a ko èuva karanje, proslaviæe se.
19 所欲的成就,心觉甘甜; 远离恶事,为愚昧人所憎恶。
Ispunjena je želja slast duši, a bezumnima je mrsko otstupiti oda zla.
20 与智慧人同行的,必得智慧; 和愚昧人作伴的,必受亏损。
Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se druži s bezumnicima postaje gori.
Grješnike goni zlo, a pravednicima se vraæa dobro.
Dobar èovjek ostavlja našljedstvo sinovima sinova svojih, a grješnikovo imanje èuva se pravedniku.
Izobila hrane ima na njivi siromaškoj, a ima ko propada sa zle uprave.
24 不忍用杖打儿子的,是恨恶他; 疼爱儿子的,随时管教。
Ko žali prut, mrzi na sina svojega; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
Pravednik jede, i sita mu je duša; a trbuh bezbožnicima nema dosta.