< 箴言 10 >

1 所罗门的箴言: 智慧之子使父亲欢乐; 愚昧之子叫母亲担忧。
Salomo mmebusɛm: Ɔba nyansafo ma nʼagya ani gye, na ɔba kwasea brɛ ne na awerɛhow.
2 不义之财毫无益处; 惟有公义能救人脱离死亡。
Ɔkwan bɔne so ahonya nni bo, nanso trenee gye onipa fi owu mu.
3 耶和华不使义人受饥饿; 恶人所欲的,他必推开。
Awurade remma ɔkɔm nne ɔtreneeni na omumɔyɛfo de, ɔka nʼadepa gu.
4 手懒的,要受贫穷; 手勤的,却要富足。
Nsa a ɛnyɛ adwuma ma onipa di hia, nanso nsiyɛfo nsa de ahonya ba.
5 夏天聚敛的,是智慧之子; 收割时沉睡的,是贻羞之子。
Nea ɔboaboa nnɔbae ano wɔ ahuhurubere no yɛ ɔba nyansafo na nea ɔda wɔ twabere mu no yɛ ɔba nimguaseni.
6 福祉临到义人的头; 强暴蒙蔽恶人的口。
Atreneefo hyɛ nhyira kyɛw na akakabensɛm ayɛ omumɔyɛfo anom ma.
7 义人的纪念被称赞; 恶人的名字必朽烂。
Ɔtreneeni nkae yɛ nhyira, na omumɔyɛfo din bɛporɔw.
8 心中智慧的,必受命令; 口里愚妄的,必致倾倒。
Koma mu nyansafo tie ɔhyɛ nsɛm, na ɔkwasea kasafo hwe ase.
9 行正直路的,步步安稳; 走弯曲道的,必致败露。
Ɔnokwafo nantew dwoodwoo, na nea ɔfa akwan kɔntɔnkye so no ho bɛda adi.
10 以眼传神的,使人忧患; 口里愚妄的,必致倾倒。
Nea ɔde nitan bu nʼani no de ɔhaw ba, na ɔkwasea kasafo hwe ase.
11 义人的口是生命的泉源; 强暴蒙蔽恶人的口。
Ɔtreneeni anom yɛ nkwa asuti, na akakabensɛm ayɛ omumɔyɛfo anom ma.
12 恨能挑启争端; 爱能遮掩一切过错。
Ɔtan kanyan mpaapaemu, nanso ɔdɔ kata mfomso nyinaa so.
13 明哲人嘴里有智慧; 无知人背上受刑杖。
Wohu nyansa wɔ nhumufo anom, na abaa fata nea onni adwene akyi.
14 智慧人积存知识; 愚妄人的口速致败坏。
Anyansafo kora nimdeɛ, nanso ɔkwasea ano frɛfrɛ ɔsɛe.
15 富户的财物是他的坚城; 穷人的贫乏是他的败坏。
Adefo ahonya yɛ wɔn kuropɔn a wɔabɔ ho ban, nanso ahiafo hia yɛ wɔn asehwe.
16 义人的勤劳致生; 恶人的进项致死。
Atreneefo akatua de nkwa brɛ wɔn, na nea amumɔyɛfo nya no de asotwe brɛ wɔn.
17 谨守训诲的,乃在生命的道上; 违弃责备的,便失迷了路。
Nea otie ntetew pa no kyerɛ nkwa kwan, na nea ɔpo nteɛso no di afoforo anim yera kwan.
18 隐藏怨恨的,有说谎的嘴; 口出谗谤的,是愚妄的人。
Nea ɔkata nitan so no yɛ ɔtorofo, na nea odi nseku no yɛ ɔkwasea.
19 多言多语难免有过; 禁止嘴唇是有智慧。
Mfomso mpa ɔkasa bebree mu, na nea ɔkora ne tɛkrɛma no yɛ onyansafo.
20 义人的舌乃似高银; 恶人的心所值无几。
Ɔtreneeni tɛkrɛma yɛ dwetɛ ankasa nanso omumɔyɛfo koma nni bo.
21 义人的口教养多人; 愚昧人因无知而死亡。
Atreneefo ano ma bebree aduan, na atemmu a nkwaseafo nni nti wowuwu.
22 耶和华所赐的福使人富足, 并不加上忧虑。
Awurade nhyira de ahonya ba, na ɔmfa ɔbrɛ mmata ne nya ho.
23 愚妄人以行恶为戏耍; 明哲人却以智慧为乐。
Bɔneyɛ yɛ anigyede ma ɔkwasea, nanso nea ɔwɔ nimdeɛ anigye wɔ nyansa mu.
24 恶人所怕的,必临到他; 义人所愿的,必蒙应允。
Nea amumɔyɛfo suro no bɛba wɔn so; na nea atreneefo pɛ no, wɔde bɛma wɔn.
25 暴风一过,恶人归于无有; 义人的根基却是永久。
Sɛ ahum no betwa mu a, amumɔyɛfo yera, nanso atreneefo gyina hɔ pintinn afebɔɔ.
26 懒惰人叫差他的人 如醋倒牙,如烟薰目。
Sɛnea nsa keka ɛse, na wusiw kɔ aniwa no, saa ara na ɔkwadwofo yɛ ma wɔn a wɔsoma no.
27 敬畏耶和华使人日子加多; 但恶人的年岁必被减少。
Awurade suro ma nkwa tenten, nanso wotwa amumɔyɛfo nkwa so.
28 义人的盼望必得喜乐; 恶人的指望必致灭没。
Atreneefo anidaso de ahotɔ ba, nanso amumɔyɛfo anidaso nkosi hwee.
29 耶和华的道是正直人的保障, 却成了作孽人的败坏。
Awurade kwan yɛ guankɔbea ma ɔtreneeni, nanso ɛyɛ ɔsɛe ma wɔn a wɔyɛ bɔne.
30 义人永不挪移; 恶人不得住在地上。
Wɔrentɔre atreneefo ase da, nanso amumɔyɛfo renka asase no so.
31 义人的口滋生智慧; 乖谬的舌必被割断。
Nyansa fi ɔtreneeni anom ba nanso tɛkrɛma a ɛdaadaa no, wobetwa akyene.
32 义人的嘴能令人喜悦; 恶人的口说乖谬的话。
Ɔtreneeni ano nim ade a ɛfata na omumɔyɛfo ano nim nea ɛyɛ nnaadaasɛm nko ara.

< 箴言 10 >