民数记 32
1 吕便子孙和迦得子孙的牲畜极其众多；他们看见雅谢地和基列地是可牧放牲畜之地，
Jo-Reuben gi jo-Gad, mane nigi kweth mag rombe kod dhok, noneno ni piny Jazer kod piny Gilead ne nigi lek maber mar pidho jamni.
2 就来见摩西和祭司以利亚撒，并会众的首领，说：
Omiyo negibiro ir Musa gi Eliazar jadolo kod jotend oganda mar jo-Israel, mi giwachonegi niya,
3 “亚大录、底本、雅谢、宁拉、希实本、以利亚利、示班、尼波、比稳，
Piny motingʼo Ataroth, Dibon, Jazer, Nimra, Heshbon, Eleale, Sebam, Nebo kod Beon
4 就是耶和华在以色列会众前面所攻取之地，是可牧放牲畜之地，你仆人也有牲畜”；
ma Jehova Nyasaye osekawo ka oganda mar jo-Israel neno en piny man-gi lek maber mar pidho jamni kendo ungʼeyo ni wan jotichu wan jopidh jamni.
5 又说：“我们若在你眼前蒙恩，求你把这地给我们为业，不要领我们过约旦河。”
Negiwachonegi niya, “Ka uyie kodwa, to miwauru pinyni wasumbiniu obed marwa mondo kik wakadh wadhi loka Jordan.”
6 摩西对迦得子孙和吕便子孙说：“难道你们的弟兄去打仗，你们竟坐在这里吗？
Musa nowacho ne jo-Gad kod jo-Reuben niya, “Bende jou nyalo dhi e lweny ka un to udongʼ ka?
7 你们为何使以色列人灰心丧胆、不过去进入耶和华所赐给他们的那地呢？
Angʼo momiyo unego chuny jo-Israel mondo kik dhi e piny ma Jehova Nyasaye osemiyogi?
8 我先前从加低斯·巴尼亚打发你们先祖去窥探那地，他们也是这样行。
Ma e gima kwereu notimo kane aorogi kane wan Kadesh Barnea mondo gidhi ginon pinyno.
9 他们上以实各谷，去窥探那地回来的时候，使以色列人灰心丧胆，不进入耶和华所赐给他们的地。
Kane gisechopo e Holo mar Eshkol mi giringo pinyno, negimiyo chuny jo-Israel onyosore mar dhi e piny mane Jehova Nyasaye osemiyogi.
10 当日，耶和华的怒气发作，就起誓说：
Negitugo mirimb Jehova Nyasaye chiengʼno mi nokwongʼore kama:
11 ‘凡从埃及上来、二十岁以外的人断不得看见我对亚伯拉罕、以撒、雅各起誓应许之地，因为他们没有专心跟从我。
‘Nikech ok giseluwa gi chunygi duto, onge kata ngʼato achiel ma ja-higa piero ariyo kadhi nyime mane oa Misri mabiro neno piny mane asingora ka akwongʼora ne Ibrahim, Isaka kod Jakobo;
12 惟有基尼洗族耶孚尼的儿子迦勒和嫩的儿子约书亚可以看见，因为他们专心跟从我。’
onge ngʼato angʼata kuomgi manone pinyno makmana Kaleb wuod Jefune ma ja-Kenizi kod Joshua wuod Nun, nimar negiluwo bangʼ Jehova Nyasaye gi chunygi duto.’
13 耶和华的怒气向以色列人发作，使他们在旷野飘流四十年，等到在耶和华眼前行恶的那一代人都消灭了。
Jehova Nyasaye nokecho gi jo-Israel kendo nomiyo giwuotho alanda e thim kuom higni piero angʼwen, nyaka ogandani duto mane otimo marach e nyim Jehova Nyasaye notho.
14 谁知，你们起来接续先祖，增添罪人的数目，使耶和华向以色列大发烈怒。
“Un koth jorichogi, koro ubiro ira, kuchungʼ kar kwereu kendo umiyo mirimb Jehova Nyasaye medore kuom Israel.
15 你们若退后不跟从他，他还要把以色列人撇在旷野，便是你们使这众民灭亡。”
Ka uweyo luwo Jehova Nyasaye, to obiro jwangʼo ogandani duto e thim kendo un ema ubiro miyo jogi rum.”
16 两支派的人挨近摩西，说：“我们要在这里为牲畜垒圈，为妇人孩子造城。
Bangʼ kinde matin negidwogo ir Musa mi giwachone niya, “Dwaher gero dipo ne jambwa kod mier madongo mondo mondwa kod nyithindwa odagie.
17 我们自己要带兵器行在以色列人的前头，好把他们领到他们的地方；但我们的妇人孩子，因这地居民的缘故，要住在坚固的城内。
To kata kamano waikore mar manore gi gige lweny kendo dhi gi jo-Israel wetewa e piny mane osingnegi. To mokwongo nyaka wager ne mondwa gi nyithindwa mier madongo mochiel motegno mondo ogengʼ-gi kuom wasigu.
18 我们不回家，直等到以色列人各承受自己的产业。
Ok wanaduogi e miechwa nyaka wane ni jo-Israel duto oseyudo pinyno kaka pok margi.
19 我们不和他们在约旦河那边一带之地同受产业，因为我们的产业是坐落在约旦河东边这里。”
Wan ok wanadwar mondo opognwa piny kodgi loka machielo mar aora Jordan nimar osepognwa lopwa yo wuok chiengʼ mar Jordan lokani.”
20 摩西对他们说：“你们若这样行，在耶和华面前带着兵器出去打仗，
Eka Musa nowachonegi niya, “Ka utimo kamano ma umanoru gi gige lweny e nyim Jehova Nyasaye,
21 所有带兵器的人都要在耶和华面前过约旦河，等他赶出他的仇敌，
kendo ka un duto unudhi ka utingʼo gige lweny loka Jordan e nyim Jehova Nyasaye mi ubed kuno nyaka chop Jehova Nyasaye riemb wasike duto e nyime,
22 那地被耶和华制伏了，然后你们可以回来，向耶和华和以色列才为无罪，这地也必在耶和华面前归你们为业。
ka uloyo pinyno e nyim Jehova Nyasaye, eka unuduogi kendo unubedi maonge ketho e nyim Jehova Nyasaye gi Israel. Kendo pinyni biro bedo pok maru e nyim Jehova Nyasaye.
23 倘若你们不这样行，就得罪耶和华，要知道你们的罪必追上你们。
“To ka ok utimo kamano, to ubiro timo richo e nyim Jehova Nyasaye; kendo bed ka ungʼeyo ni richou nofwenyre e lela.
24 如今你们口中所出的，只管去行，为你们的妇人孩子造城，为你们的羊群垒圈。”
Geruru mier madongo ne mondu gi nyithindu, kod dipo ne jambu, kendo nyaka utim kaka usesingoru.”
25 迦得子孙和吕便子孙对摩西说：“仆人要照我主所吩咐的去行。
Jo-Gad kod jo-Reuben nowacho ne Musa niya, “Wan jotichni, wabiro timo gima ruodhwa osechikowa.
26 我们的妻子、孩子、羊群，和所有的牲畜都要留在基列的各城。
Nyithindwa kod mondewa, rombwa kod dhowa biro dongʼ e miech Gilead ka.
27 但你的仆人，凡带兵器的，都要照我主所说的话，在耶和华面前过去打仗。”
To wan jotichni, ngʼato ka ngʼata ma jalweny biro ngʼado loka Jordan mondo oked e nyim Jehova Nyasaye mana kaka ruodhwa osechiko.”
28 于是，摩西为他们嘱咐祭司以利亚撒和嫩的儿子约书亚，并以色列众支派的族长，说：
Omiyo Musa nomiyogi chik ka oorogi ir Eliazar jadolo, kod Joshua wuod Nun kaachiel gi jotend dhout Israel.
29 “迦得子孙和吕便子孙，凡带兵器在耶和华面前去打仗的，若与你们一同过约旦河，那地被你们制伏了，你们就要把基列地给他们为业。
Nowachonegi niya, “Ka jo-Gad kod jo-Reuben noidh kaachiel kodu Jordan e nyim Jehova Nyasaye, ka ngʼato ka ngʼato omanore mar kedo, to bangʼ ka useloyo piny, to unumigi piny Gilead kaka pok margi.
30 倘若他们不带兵器和你们一同过去，就要在迦南地你们中间得产业。”
To ka ok giidho kaachiel kodu ka gimanore gi gige lweny, to nyaka gikaw pok mag-gi kaachiel kodu Kanaan.”
31 迦得子孙和吕便子孙回答说：“耶和华怎样吩咐仆人，仆人就怎样行。
Jo-Gad kod jo-Reuben nodwoko niya, “Jotichni biro timo kaka Jehova Nyasaye osewacho.
32 我们要带兵器，在耶和华面前过去，进入迦南地，只是约旦河这边、我们所得为业之地仍归我们。”
Wabiro ngʼado ka wadhi loka Kanaan e nyim Jehova Nyasaye ka wamanore gi gige lweny, to pok ma wabiro yudo biro bedo loka koni mar Jordan.”
33 摩西将亚摩利王西宏的国和巴珊王噩的国，连那地和周围的城邑，都给了迦得子孙和吕便子孙，并约瑟的儿子玛拿西半个支派。
Eka Musa nomiyo jo-Gad, jo-Reuben kod nus mar dhood Manase wuod Josef pinyruodh Sihon ma ruodh jo-Amor kod pinyruodh Og ma ruodh Bashan; pinyno duto kaachiel gi miechgi kod gwenge molworogi.
34 迦得子孙建造底本、亚他录、亚罗珥、
Jo-Gad nogero mier madongo motegno kaka Dibon, Ataroth, Aroer,
35 亚他录·朔反、雅谢、约比哈、
Atroth Shofan, Jazer, Jogbeha,
36 伯·宁拉、伯·哈兰，都是坚固城。他们又垒羊圈。
Beth Nimra kod Beth Haran, kendo negigero dipo ne jambgi.
37 吕便子孙建造希实本、以利亚利、基列亭、
Joka Reuben nogero Heshbon, Eleale kod Kiriathaim,
38 尼波、巴力·免、西比玛（尼波、巴力·免，名字是改了的），又给他们所建造的城另起别名。
kaachiel gi Nebo kod Baal Meon (nyingegi noduog oloki achien) kod Sibma. Mier madongo mane gigero negimiyo nying mamoko.
39 玛拿西的儿子玛吉，他的子孙往基列去，占了那地，赶出那里的亚摩利人。
Nyikwa Makir wuod Manase nodhi Gilead, moloyo dalano mi giriembo jo-Amor mane oyudo odak kanyo.
40 摩西将基列赐给玛拿西的儿子玛吉，他子孙就住在那里。
Omiyo Musa nochiwo Gilead e lwet jo-Makir, ma nyikwa Manase, kendo negidak kanyo.
41 玛拿西的子孙睚珥去占了基列的村庄，就称这些村庄为哈倭特·睚珥。
Jair ma nyakwar Manase nodhi mokawo mier madongo mane ni kanyo, kendo nochako kanyo ni Havoth Jair.
42 挪巴去占了基纳和基纳的乡村，就按自己的名称基纳为挪巴。
Noba nomonjo Kenath kod mier molwore kendo nochake nyinge owuon miluongo ni Noba.
