民数记 32
1 吕便子孙和迦得子孙的牲畜极其众多；他们看见雅谢地和基列地是可牧放牲畜之地，
Liubene fi amola Ga: de fi ilia ohe fofoi da bagohamedafa. Ilia da Ya: isa amola Gilia: de soge da ohe fofomu noga: idafa ba: beba: le,
2 就来见摩西和祭司以利亚撒，并会众的首领，说：
ilia da Mousese, Elia: isa amola Isala: ili ouligisu dunu ilima asili, amane sia: i,
3 “亚大录、底本、雅谢、宁拉、希实本、以利亚利、示班、尼波、比稳，
“Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da amo soge (moilai A: dalode, Daibone, Ya: isa, Nimila, Hesiabone, Ilia: ile, Sibima, Nibou amola Bione) amo huluane fedelai dagoi. Amola ninia ba: loba amo soge da ohe fofomu noga: idafa ba: sa.
4 就是耶和华在以色列会众前面所攻取之地，是可牧放牲畜之地，你仆人也有牲畜”；
5 又说：“我们若在你眼前蒙恩，求你把这地给我们为业，不要领我们过约旦河。”
Amaiba: le, ninia dilima edegesa. Ninia gaguli fima: ne, amo soge ninima ima. Nini da Yodane Hano degele, na: iyadodili amo lale fima: ne mae sia: ma.”
6 摩西对迦得子孙和吕便子孙说：“难道你们的弟兄去打仗，你们竟坐在这里吗？
Mousese da bu adole i, “Dilia fidafa Isala: ili dunu da gegena ahoasea, dilia da guiguda: esalumu da defeala: ?
7 你们为何使以色列人灰心丧胆、不过去进入耶和华所赐给他们的那地呢？
Isala: ili dunu da Yodane Hano degele, soge amo Hina Gode da ilima ilegele i, amo ganodini fimu. Dilia da abuliba: le ili dogoa da: i dioma: ne sia: sala: ?
8 我先前从加低斯·巴尼亚打发你们先祖去窥探那地，他们也是这样行。
Dilia musa: ada ilia agoane hamoi. Na da Ga: idesie Bania amogawi ili Ga: ina: ne soge hogoma: ne, asunasi.
9 他们上以实各谷，去窥探那地回来的时候，使以色列人灰心丧胆，不进入耶和华所赐给他们的地。
Ilia da asili, soge hogolalu, Esiegole Fago amoga doaga: i. Be ilia da buhagili, Isala: ili dunu da soge amo Hina Gode da ilima i, amo ganodini mae masa: ne, ilia dogo ganodini da: i dioma: ne egane sia: i.
10 当日，耶和华的怒气发作，就起誓说：
Amo esoga, Hina Gode da ougi ba: i. E da amane ilegele sia: i,
11 ‘凡从埃及上来、二十岁以外的人断不得看见我对亚伯拉罕、以撒、雅各起誓应许之地，因为他们没有专心跟从我。
‘Na da dafawane ilegele sia: sa. Dunu huluane amo da Idibidi sogega misi amola lalelegesu ode 20 fisiagai amola amo ode idi baligili esala, ilia da soge amo Na da A: ibalaha: me, Aisage amola Ya: igobe ilima ima: ne ilegele sia: i, ilia da amo ganodini hamedafa masunu. Bai ilia da Nama hagai galu.’
12 惟有基尼洗族耶孚尼的儿子迦勒和嫩的儿子约书亚可以看见，因为他们专心跟从我。’
Amo da Isala: ili asigilai dunu huluanedafa. Be Ga: ilebe (Yifane, Ginesaide dunu amo egefe) amola Yosiua (Nane egefe) ela fawane da ganodini masunu. Bai ela fawane da Hina Godema hame hagai galu.
13 耶和华的怒气向以色列人发作，使他们在旷野飘流四十年，等到在耶和华眼前行恶的那一代人都消灭了。
Hina Gode da Isala: ili dunu ilima ougi galu. Ea hamobeba: le, ilia da wadela: i hafoga: i soge amo ganodini ode 40 agoane udigili lalu. Amalalu, dunu huluanedafa da Ema ougima: ne hamoiba: le, ili da bogogia: i dagoi ba: i.
14 谁知，你们起来接续先祖，增添罪人的数目，使耶和华向以色列大发烈怒。
Amola wali dilia da ilia sogebi lai dagoi. Dilia da wadela: i fi gaheabolo amola dilia hame nabasu hou hamomuba: le, Hina Gode da bu Isala: ili fi ilima mihanane ougimu.
15 你们若退后不跟从他，他还要把以色列人撇在旷野，便是你们使这众民灭亡。”
Dilia Liubene amola Ga: de fi dunu da wali Ema fa: no bobogemu higasea, E da bu Isala: ili dunu huluane wadela: i hafoga: i soge ganodini udigili laloma: ne yolesimu. Amola ilia da gugunufinisi dagoi ba: mu. Bai dilia hamobeba: le.”
16 两支派的人挨近摩西，说：“我们要在这里为牲畜垒圈，为妇人孩子造城。
Liubene amola Ga: de dunu da Mousesema misini, amane sia: i, “Ninia bisili ninia sibi gaga: ma: ne, gelega gagoma: ne amola ninia sosogo fi esaloma: ne osobo dogomusa: , logo doasima.
17 我们自己要带兵器行在以色列人的前头，好把他们领到他们的地方；但我们的妇人孩子，因这地居民的缘故，要住在坚固的城内。
Amasea, ninia da ninia Isala: ili fi eno ilima gilisili gegemusa: masunu. Ninia da ilia doagala: su amo bisili masunu amola mae fisili, ilia da ilia sogedafa amo lale fi dagosea fawane buhagimu. Be ninia da amo gegemusa: ahoasea, ninia uda amola mano da goeguda: gagili sali moilai amo ganodini esalumu. Ilia amogawi fi dunu amoga hahawane gaga: i dagoi ba: mu.
18 我们不回家，直等到以色列人各承受自己的产业。
Ninia da ninia diasudafa amoguda: hedolo hame buhagimu. Be Isala: ili dunu oda ilia huluane da ilima ilegei soge amo lai dagobeba: le fawane buhagimu.
19 我们不和他们在约旦河那边一带之地同受产业，因为我们的产业是坐落在约旦河东边这里。”
Ilia da Yodane Hano na: iyadodili soge lasea, ninia da hame lamu. Bai ninia da Yodane Hano eso midadi heda: su gusudili lai dagoi.”
20 摩西对他们说：“你们若这样行，在耶和华面前带着兵器出去打仗，
Mousese da bu adole i, “Dilia adomusa: fawane hanai galea, guiguda: Hina Gode ba: ma: ne, dilia gegena masusa: momagema!
21 所有带兵器的人都要在耶和华面前过约旦河，等他赶出他的仇敌，
Dilia gegesu dunu huluane da Yodane Hano degemu. Amasea, Hina Gode da ili ouligimu. Ilia da ilia ha lai amo doagala: le, amola Hina Gode da ili hasalili,
22 那地被耶和华制伏了，然后你们可以回来，向耶和华和以色列才为无罪，这地也必在耶和华面前归你们为业。
ilia soge huluane lale gagamu. Amalalu, dilia buhagimu da defea. Bai dilia da dia Hina Godema amola dilia Isala: ili fi hamoma: ne ilegei amo hamoi dagoi ba: mu. Amasea, Hina Gode da amo soge Yodane Hano eso midadi heda: su gusudili gala, da dilia sogedafa sia: mu.
23 倘若你们不这样行，就得罪耶和华，要知道你们的罪必追上你们。
Be na da dilima sisasu olelesa. Dilia da dilia hamomusa: sia: i ilegei amo giadofale hamosea, dilia Hina Godema wadela: le hamoi dagoi ba: mu. Sia: noga: le dawa: ma! Dilia wadela: i hou hamosea, Hina Godema wamolegemu da hamedei ba: mu.
24 如今你们口中所出的，只管去行，为你们的妇人孩子造城，为你们的羊群垒圈。”
Amaiba: le, dilia moilai dogoma amola sibi gagoi hamoma. Be dilia hamomusa: ilegele sia: i, amo noga: le hamoma.”
25 迦得子孙和吕便子孙对摩西说：“仆人要照我主所吩咐的去行。
Ga: de amola Liubene fi dunu da Mousesema amane sia: i, “Hina! Ninia da dia hamoma: ne sia: i defele hamomu.
26 我们的妻子、孩子、羊群，和所有的牲畜都要留在基列的各城。
Ninia uda, mano, bulamagau amola sibi da Gilia: de soge moilai goeguda: esaloma: mu.
27 但你的仆人，凡带兵器的，都要照我主所说的话，在耶和华面前过去打仗。”
Be ninia huluane da Hina Godema fa: no bobogele gegemusa: momageiwane esala. Ninia da dia sia: i defele, Yodane Hano degele, gegena masunu.”
28 于是，摩西为他们嘱咐祭司以利亚撒和嫩的儿子约书亚，并以色列众支派的族长，说：
Amaiba: le, Mousese da Elia: isa, Yosiua amola eno Isala: ili ouligisu dunu ilima amane hamoma: ne sia: i,
29 “迦得子孙和吕便子孙，凡带兵器在耶和华面前去打仗的，若与你们一同过约旦河，那地被你们制伏了，你们就要把基列地给他们为业。
“Ga: de amola Liubene fi dunu da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: sea, amola gegemusa: Yodane Hano degesea, amola ilia da dili fidisia, amola Ga: ina: ne soge fi hasalasea, Gilia: de soge amo ilia gagulaligima: ne ilima ima.
30 倘若他们不带兵器和你们一同过去，就要在迦南地你们中间得产业。”
Be ilia da dili gilisili gegemusa: Yodane Hano hame degesea, defea, ilia da dili defele Ga: ina: ne soge ganodini ilima ilegei soge mogi amo lamu.”
31 迦得子孙和吕便子孙回答说：“耶和华怎样吩咐仆人，仆人就怎样行。
Ga: de amola Liubene fi dunu da bu adole i, “Hina! Ninia da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i amo defele hamomu.
32 我们要带兵器，在耶和华面前过去，进入迦南地，只是约旦河这边、我们所得为业之地仍归我们。”
Ninia da guiguda: Yodane Hano eso midadi heda: su gusudili soge amo gagulaligima: ne, Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i amo fa: no bobogele, Yodane Hano degele, Ga: ina: ne soge fi dunuma gegemusa: masunu.”
33 摩西将亚摩利王西宏的国和巴珊王噩的国，连那地和周围的城邑，都给了迦得子孙和吕便子孙，并约瑟的儿子玛拿西半个支派。
Amaiba: le, Mousese da Ga: de amola Liubene fi amola Ma: na: se fi dogoa mogi la: idili, ilima A: moulaide hina bagade Saihone amola Ba: isia: ne hina bagade Oge amo ela soge huluane ilima ilegele i. E da amo soge ea moilai huluane amola soge amoga sisiga: le diala, amo huluane ilima i.
34 迦得子孙建造底本、亚他录、亚罗珥、
Ga: de fi dunu da musa: gagili sali moilai mugului (amo Daibone, A:dalode, Aloua, A:dalodi Sioufa: ne, Ya: isa, Yogebiha, Bede Nimila, amola Bede Ha: ila: ne) amo huluane bu hiougi.
35 亚他录·朔反、雅谢、约比哈、
36 伯·宁拉、伯·哈兰，都是坚固城。他们又垒羊圈。
37 吕便子孙建造希实本、以利亚利、基列亭、
Liubene fi dunu da moilai amo Hesiabone, Ilia: ile, Giliada: ime, Nibou, Ba: ile Mione amola Sibima bu gagui. Ilia da moilai huluane amo ilia bu gagui amoma dio gaheabolo asuli.
38 尼波、巴力·免、西比玛（尼波、巴力·免，名字是改了的），又给他们所建造的城另起别名。
39 玛拿西的儿子玛吉，他的子孙往基列去，占了那地，赶出那里的亚摩利人。
Ma: ige (Ma: na: se egefe) amo ea fi da Gilia: de soge doagala: le, golili sa: ili, gesowale lai. Ilia da A: moulaide dunu amogawi esalu amo gadili sefasi.
40 摩西将基列赐给玛拿西的儿子玛吉，他子孙就住在那里。
Amaiba: le, Mousese da Gilia: de soge amo Ma: ige fi ilima i. Amola ilia da amogawi esalu.
41 玛拿西的子孙睚珥去占了基列的村庄，就称这些村庄为哈倭特·睚珥。
Ya: ie (Ma: na: se fi dunu) da moilai mogili doagala: le lai. E da amo moilai amoma ‘Ya: ie ea Moilai’ dio asuli.
42 挪巴去占了基纳和基纳的乡村，就按自己的名称基纳为挪巴。
Nouba da Gina: de moilai bai bagade amola moilai huluane amoga sisiga: le dialu, amo doagala: le gesowale lai. E da Gina: de moilai amoma hina: dio Nouba amo asuli.
