民数记 20
1 正月间，以色列全会众到了寻的旷野，就住在加低斯。米利暗死在那里，就葬在那里。
Oubi age ganodini, Isala: ili fi dunu huluane da wadela: i hafoga: i soge amo Sini amoga doaga: le, Ga: idesie sogebi amoga fi dialu. Amogawi, Milia: me da bogole, ilia da ea da: i uli dogone sali.
2 会众没有水喝，就聚集攻击摩西、亚伦。
Ilia fisisu sogebi amoga hano hame dialebe ba: i. Amaiba: le, Isala: ili dunu da Mousese amola Elane elama gegedole,
3 百姓向摩西争闹说：“我们的弟兄曾死在耶和华面前，我们恨不得与他们同死。
egane sia: i “Ninia da ninia fi Isala: ili dunu eno defele, Hina Gode Ea Abula Diasu midadi bogomu da defea galu.
4 你们为何把耶和华的会众领到这旷野、使我们和牲畜都死在这里呢？
Di da abuliba: le nini amo wadela: i hafoga: i sogega oule misibala: ? Dia da nini amola ninia ohe fi guiguda: bogoma: ne, goeguda: oule misibala: ?
5 你们为何逼着我们出埃及、领我们到这坏地方呢？这地方不好撒种，也没有无花果树、葡萄树、石榴树，又没有水喝。”
Amo soge da wadela: idafa. Ha: i manu heda: mu da hamedei. Gagoma da hame - figi fage da hame - waini fage da hame - ‘bomegala: nede’ fage da hame. Hano amola da hame gala. Di abuliba: le nini Idibidi sogega fisili masa: ne, guiguda: oule misibala: ?”
6 摩西、亚伦离开会众，到会幕门口，俯伏在地；耶和华的荣光向他们显现。
Mousese amola Elane da Isala: ili dunu ilia gilisisu fisili, Abula Diasu ea holeiga lelu. Ela da beguduli osoboga mi bugila sa: i. Amalalu, Hina Gode Ea esalebe dawa: loma: ne sinenemegi hadigi da misini, ela da amo ba: i.
7 耶和华晓谕摩西说：
Hina Gode da Mousesema amane sia: i,
8 “你拿着杖去，和你的哥哥亚伦招聚会众，在他们眼前吩咐磐石发出水来，水就从磐石流出，给会众和他们的牲畜喝。”
“Galiamo amo da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili midadi diala, amo lale, di, Elane amo Isala: ili dunu gilisima: ne sia: ma. Amasea, ilia huluane ba: ma: ne, amo igi amoma sia: ma. Amasea, hano da amodili musa: gala: mu. Di da agoane hamosea, hano amo da gele musa: gala: le, dunu huluane amola ilia ohe da amo moma: ma.”
9 于是摩西照耶和华所吩咐的，从耶和华面前取了杖去。
Mousese da Hina Gode Ea sia: i defele, asili, galiamo lai.
10 摩西、亚伦就招聚会众到磐石前。摩西说：“你们这些背叛的人听我说：我为你们使水从这磐石中流出来吗？”
E amola Elane da Isala: ili fi dunu huluane amo gele midadi gilisi. Amola, Mousese da amane sia: i, “Dilia odoga: su dunu! Nabima! Ania da dili hano moma: ne amo gele fana: dula: ?”
11 摩西举手，用杖击打磐石两下，就有许多水流出来，会众和他们的牲畜都喝了。
Amalalu, Mousese da galiamo gaguia gadole, gele adunawane fai dagoi. Hano musa: su bagade musa: gala: le amola dunu huluane amola ohe da hano amo maiba: le sadi.
12 耶和华对摩西、亚伦说：“因为你们不信我，不在以色列人眼前尊我为圣，所以你们必不得领这会众进我所赐给他们的地去。”
Be Hina Gode da Mousese amola Elane elama amane gagabuli sia: i, “Alia da Isala: ili dunu amo soge Na da ilima ima: ne ilegele sia: i amoga hame oule masunu. Bai alia dafawaneyale dawa: su hou da gasa hame amola alia da Na hadigi gasa hou amo Isala: ili dunu ba: ma: ne, hame olelei.”
13 这水名叫米利巴水，是因以色列人向耶和华争闹，耶和华就在他们面前显为圣。
Amo hou da Meliba sogebi (dawa: loma: ne da ‘egasu’) amoga ba: i. Amogawi Isala: ili dunu da Hina Godema egai amola E da ilima Ea hadigi hou olelei.
14 摩西从加低斯差遣使者去见以东王，说：“你的弟兄以色列人这样说：‘我们所遭遇的一切艰难，
Mousese da Ga: idesie sogega sia: ne iasu dunu Idome hina bagade ema asunasi. Ilia da amane sia: i, “Amo sia: ne iasu da dia ‘fi dunu’, Isala: ili fi dunu amoga misi. Ninia se nabasu di dawa:
15 就是我们的列祖下到埃及，我们在埃及久住；埃及人恶待我们的列祖和我们，
Ninia aowalali dunu da Idibidi sogega asili, amogawi ode bagohame esalu. Idibidi dunu da ninia aowalali amola nini se nabima: ne ninima hamosu.
16 我们哀求耶和华的时候，他听了我们的声音，差遣使者把我们从埃及领出来。这事你都知道。如今，我们在你边界上的城加低斯。
Amola ninia da Hina Godema Ea nini fidima: ne dini wesu. E da ninia wei amo nabi. E da a: igele dunu asunasili, amo da nini Idibidi sogega fisili masa: ne gadili oule asi. Wali ninia da Ga: idesie sogebi dia soge alalo amoga esala.
17 求你容我们从你的地经过。我们不走田间和葡萄园，也不喝井里的水，只走大道，不偏左右，直到过了你的境界。’”
Ninia da dia sogedili baligili masunu hanai galebe. Dia ninima logo doasima. Ninia amola ninia ohe da logoba: le fawane masunu. Ninia da dia ifabi amola waini sagai amo ganodini hame masunu amola dia hano nasu amoga hame manu. Ninia da logoba: le fawane, dia sogedili baligimu.”
18 以东王说：“你不可从我的地经过，免得我带刀出去攻击你。”
Be Idome dunu da bu adole i, “Dilia da hamedafa ninia sogedili masunu. Dilia da amane hamosea, ninia da gadili mogodigili, dilima doagala: mu.”
19 以色列人说：“我们要走大道上去；我们和牲畜若喝你的水，必给你价值。不求别的，只求你容我们步行过去。”
Isala: ili dunu da amane sia: i, “Ninia da logo bagade amoga fawane masunu. Amola ninia o ninia ohe da dilia hano nasea, ninia da amo dabe dilima imunu. Ninia da logodili fodoma: ne fasimusa: fawane sia: sa.”
20 以东王说：“你们不可经过！”就率领许多人出来，要用强硬的手攻击以色列人。
Be Idome dunu da bu adole i, “Hame mabu!” Amalalu, ilia da dadi gagui dunu bagohame gilisili, gadili mogodigili asili, Isala: ili dunu doagala: musa: asi.
21 这样，以东王不肯容以色列人从他的境界过去。于是他们转去，离开他。
Idome dunu da Isala: ili dunu ilia sogega fadoma: ne masunu logo ga: iba: le, ilia da sinidigili, logo enoga asi.
22 以色列全会众从加低斯起行，到了何珥山。
Isala: ili fi dunu huluane da Ga: idesie fisili, Ho Goumiga doaga: i.
23 耶和华在附近以东边界的何珥山上晓谕摩西、亚伦说：
Ho Goumi da Idome soge alalo gadenene gala. Amogawi, Hina Gode da Mousese amola Elane elama amane sia: i,
24 “亚伦要归到他列祖那里。他必不得入我所赐给以色列人的地；因为在米利巴水，你们违背了我的命。
“Elane da soge amo Na da Isala: ili fi ilima imunu ilegei, amoga e da amo soge ganodini hame masunu. E da bogomu. Bai alia da Meliba sogega Na sia: i amo lelei.
25 你带亚伦和他的儿子以利亚撒上何珥山，
Elane amola egefe Elia: isa amo Ho Goumiba: le heda: ma: ne oule masa.
26 把亚伦的圣衣脱下来，给他的儿子以利亚撒穿上；亚伦必死在那里，归他列祖。”
Amogawi, Elane ea gobele salasu abula gisa: le, Elia: isa ema gasisalasima.”
27 摩西就照耶和华所吩咐的行。三人当着会众的眼前上了何珥山。
Mousese da Hina Gode Ea hamoma: ne sia: i defele hamoi dagoi. Ilia da Isala: ili dunu huluane ba: ma: ne, Ho Goumiba: le heda: i.
28 摩西把亚伦的圣衣脱下来，给他的儿子以利亚撒穿上，亚伦就死在山顶那里。于是摩西和以利亚撒下了山。
Amogawi, Mousese da Elane ea gobele salasu abula gisa: le, bu Elia: isa ema gasisali. Amogawi, Ho Goumi da: iya dabuagado, Elane da bogoi dagoi. Amalalu, Mousese amola Elia: isa da bu gudu sa: i.
29 全会众，就是以色列全家，见亚伦已经死了，便都为亚伦哀哭了三十天。
Isala: ili dunu huluane da Elane ea bogoi nababeba: le, eso30amoga, e dawa: ha heawini didigia: lalu.
