< 马可福音 13 >
1 耶稣从殿里出来的时候,有一个门徒对他说:“夫子,请看,这是何等的石头!何等的殿宇!”
Yesu da Debolo Diasu yolesili, Ea ado ba: su dunu afae da Ema misini, amane sia: i, “Olelesu! Ba: ma! Diasu amola igi ida: iwane goea.”
2 耶稣对他说:“你看见这大殿宇吗?将来在这里没有一块石头留在石头上,不被拆毁了。”
Yesu E bu adole i, “Dafawane! Diasu noga: le ba: ma! Be hobea, amo diasu da mugulubiba: le, igi afae igi eno da: iya ligisi dialebe da hamedafa ba: mu.”
3 耶稣在橄榄山上对圣殿而坐。彼得、雅各、约翰,和安得烈暗暗地问他说:
Debolo Diasu amo na: iyadodili da Olife Goumi dialebe ba: i. Yesu da Olife Goumia esalu. Bida, Ya: mese, Yone, amola A: dalu da wamowane Yesuma misini, amane adole ba: i,
4 “请告诉我们,什么时候有这些事呢?这一切事将成的时候有什么预兆呢?”
“Amo hou da habogala doaga: ma: bela: ? Amo hou doaga: mu gadenesea, ninia da adi dawa: digima: ne olelesu ba: ma: bela: ?”
Yesu da ilima amane sia: i, “Dilia noga: le sosodo aligima! Dunu eno da dilima ogogosa: besa: le dawa: ma: i!
6 将来有好些人冒我的名来,说:‘我是基督’,并且要迷惑许多人。
Dunu bagohame da misini, “Na da Gelesu!” ilia da sia: mu. Dunu eno bagohame da giadofale ilia sia: dafawaneyale dawa: mu.
7 你们听见打仗和打仗的风声,不要惊慌。这些事是必须有的,只是末期还没有到。
Dilia da gegesu amola gegesu fada: i sia: bagohame nabimu. Be mae beda: ma! Amo hou da doaga: mu, be soge wadela: mu eso da asa.
8 民要攻打民,国要攻打国;多处必有地震、饥荒。这都是灾难的起头。
Dunu fi da heda: le, dunu fi enoma bagadewane gegenanumu. Soge eno amola soge eno da ha: bagade ba: mu. Bebeda: nima bagohame amola ba: mu. Goe da osobo bagade se nabasu hou ea muni hamosu agoane ba: mu. Uda da mano lalelegemu gadenesea, fedege agoane, amo se nabasu defele da ba: mu.
9 但你们要谨慎;因为人要把你们交给公会,并且你们在会堂里要受鞭打,又为我的缘故站在诸侯与君王面前,对他们作见证。
Be dilia dawa: ma! Eno dunu da dili fofada: musa: , afugili oule masunu. Ilia da sinagoge diasu ganodini dili famu. Be dilia da Gode Ea Sia: Ida: iwane ilima olelemusa: , ouligisu dunu amola hina bagade dunu ilima fofada: musa: doaga: mu.
Be hidadea, soge wadela: mu eso mae doaga: le, Na fi dunu da olelebeba: le, dunu fifi asi gala huludafa da Gode Ea Sia: Ida: iwane nabimu.
11 人把你们拉去交官的时候,不要预先思虑说什么;到那时候,赐给你们什么话,你们就说什么;因为说话的不是你们,乃是圣灵。
Be ilia da dili afugili, fofada: musa: gagulaligisia, dilia fofada: su dunuma sia: muba: le, mae da: i dioma. Amo esoga, dilia dogo ganodini sia: musa: dawa: sea, sia: ma. Be dilia lafidili sia: sea, amo sia: da dilia sia: hame be Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala amo Hi fawane da dilia lafidili sia: mu.
12 弟兄要把弟兄,父亲要把儿子,送到死地;儿女要起来与父母为敌,害死他们;
Dunu mogili da ilia olalali hohonone, ouligisu dunu medole legema: ne ilima imunu. Eda da ea mano bogoma: ne, hohonone, ouligisu dunuma imunu. Mano ilia wa: legadole, ilia eda amola ame medole legema: ne, hohonone, ouligisu dunuma imunu.
13 并且你们要为我的名被众人恨恶。惟有忍耐到底的,必然得救。”
Dilia da Na hou lalegaguiba: le, dunu huluane da dili higamu. Be nowa da mae yolele, soge wadela: mu eso amoga doaga: sea, e da Gode Ea gaga: su hou ba: mu.
14 “你们看见那行毁坏可憎的,站在不当站的地方(读这经的人须要会意)。那时,在犹太的,应当逃到山上;
Be Wadela: i Bagade liligi, amo sema sogebi ganodini lelebe ba: sea (Idisu dunu! Dilia noga: le dawa: ma!), Yudia soge dunu ilia goumiga doaga: musa: hobeama: ma!
15 在房上的,不要下来,也不要进去拿家里的东西;
Nowa dunu da diasu da: iya gadodili dabuagado esalea, e da ea diasu ganodini ea liligi lamusa: maedafa masa: ma.
Nowa dunu da odagiaba esalea, ea diasuga abula lala bu sinidigili maedafa masa: ma.
Amo eso ganodini, uda da abula agui galea, amola uda ilia mano dodo nanebe, ilia da se bagade nabimu.
Dilia hobeale masunu eso da anegagi esoga mae ba: ma: ne, Godema sia: ne gadoma.
19 因为在那些日子必有灾难,自从 神创造万物直到如今,并没有这样的灾难,后来也必没有。
Amo eso ganodini se nabasu bagadedafa ba: mu. Gode osobo bagade hahamone, fa: no se nabasu eno huluane, amo eso da baligimu. Amola gowane eso da bu hame ba: mu.
20 若不是主减少那日子,凡有血气的,总没有一个得救的;只是为主的选民,他将那日子减少了。
Be Gode da amo se nabasu eso hame hedofamu ganiaba, dunu huluane da bogogia: la: loba. Be Gode Ea ilegei dunuma asigiba: le, E da amo eso hedofamu.
21 那时若有人对你们说:‘看哪,基督在这里’,或说:‘基督在那里’,你们不要信!
Amo esoga, eno dunu da dilima amane sia: mu, `Ba: ma! Gelesu da goea’ o `E da goegawi esala!’ Amo sia: mae nabima.
22 因为假基督、假先知将要起来,显神迹奇事,倘若能行,就把选民迷惑了。
Ogogosu Mesaia dunu amola ogogosu balofede dunu da heda: le, gasa bagade musa: hame ba: su hou hamomu. Amaiba: le, Gode Ea ilegei dunu da amo wadela: i dunuma gadenenewane fa: no bobogemusa: dawa: mu.
23 你们要谨慎。看哪,凡事我都预先告诉你们了。”
Be dilia sosodo aligima! Bai Na da wali amo hou mae doaga: iwane dilima fa: no misunu hou huluane olelei dagoi.
24 “在那些日子,那灾难以后, 日头要变黑了, 月亮也不放光,
Amo esoga, se nabasu eso fa: no agoane, eso ea hadigi da afadenene bu gasi agoane ba: mu. Oubi amola da hame hadigimu.
Gasumuni huluane da muga sa: ili, mu ganodini liligi huluane da bagadewane ugugumu.
26 那时,他们要看见人子有大能力、大荣耀,驾云降临。
Amasea, osobo bagade dunu huludafa da Dunu Egefe hadigi amola gasa bagade hamoi, mumobi ganodini manebe ba: mu.
27 他要差遣天使,把他的选民,从四方,从地极直到天边,都招聚了来。”
Amasea, E da Ea a: igele dunu ili asunasili ga (north), ga (south), guma: goe amola gusugoe osobo bagade ea dibiga eno dibiga amoga hogole ba: loba, ilia da Gode Ea ilegei dunu huluane lidimu.
28 “你们可以从无花果树学个比方:当树枝发嫩长叶的时候,你们就知道夏天近了。
Figi ifa fedege olelesu sia: dawa: ma. Maga: me heda: le, lubi lasea, esoi bagade da gadenesa galebe dilia dawa:
29 这样,你们几时看见这些事成就,也该知道人子近了,正在门口了。
Amaiba: le, dilia da Na olelei liligi ba: sea, ilegei eso da gadenesa galebe dawa: ma. E da logo holeiga doaga: i dagoi, amo dawa: ma.
30 我实在告诉你们,这世代还没有过去,这些事都要成就。
Na dilima dafawane sia: sa! Waha esalebe dunu mogili da mae bogole, amo hou huluane ba: mu.
Muagado amola osobo bagade da mugululi, hamedafa ba: mu. Be na sia: da mae mugululi, dialalalumu.
32 “但那日子,那时辰,没有人知道,连天上的使者也不知道,子也不知道,惟有父知道。
Be dunu huluane da Na bu misunu ilegei eso hame dawa: A:igele dunu amola Na da hame dawa: Ada Gode Hi fawane dawa:
33 你们要谨慎,警醒祈祷,因为你们不晓得那日期几时来到。
Be sosodo aligima amola ha: esaloma! Bai eso ilegei dilia hame dawa: beba: le!
34 这事正如一个人离开本家,寄居外邦,把权柄交给仆人,分派各人当做的工,又吩咐看门的警醒。
Amo misunu liligi da dunu e badilia ga sogega masunu agoane. Ea diasu yolesimuba: le, e da ea hawa: hamosu dunuma ea diasu noga: le ouligima: ne amola ea hawa: hamoma: ne sia: sa. Diasu logo ouligisu dunuma, logo noga: le ouligima: ne e da sia: sa.
35 所以,你们要警醒;因为你们不知道家主什么时候来,或晚上,或半夜,或鸡叫,或早晨;
Amaiba: le dilia dawa: ma: i! Diasu hina ea bu misunu ilegei olelei amo dilia hame dawa: Amabela: ? Daeya, gasimogoa, gagala ga: be galu, hahabe o habogala doaga: ma: bela: ?
E doaga: le, dilia golai dialebe ba: sa: besa: le, dawa: ma: i!
Na dilima sia: i, amowane na da osobo bagade dunu huluanema sia: sa. Sosodo aligima!”