路加福音 23
1 众人都起来，把耶稣解到彼拉多面前，
Amalalu, ilia huluane wa: legadole, Yesu E Bailadema hiouginana asi.
2 就告他说：“我们见这人诱惑国民，禁止纳税给凯撒，并说自己是基督，是王。”
Amogawi, ilia da Bailadema Yesu Ea hou amane diwaneya udidi, “Ninia da amo dunu ninia fi ilima ogogolalebe ba: i. Ilia da Hina Sisama su mae ima: ne, E da sia: sa! Amola Hi fawane da Mesaia Hina Bagade E da ogogolewane sia: sa.”
3 彼拉多问耶稣说：“你是犹太人的王吗？”耶稣回答说：“你说的是。”
Bailade da Yesuma amane adole ba: i, “Di da Yu dunu ilia Hina Bagade esalabala?” Yesu E bu adole i, “Di sia: i dagoi.”
4 彼拉多对祭司长和众人说：“我查不出这人有什么罪来。”
Amalalu, gobele salasu hina dunu amola dunu huluane ilima Bailade da amane sia: i, “Amo dunu E medoma: ne fofada: su logo na hamedafa ba: sa.”
5 但他们越发极力地说：“他煽惑百姓，在犹太遍地传道，从加利利起，直到这里了。”
Be amo sia: nababeba: le, ilia bu ha: giwane sia: i, “E da Yudia soge huluane amo ganodini sia: olelebeba: le, dunu huluane gegemusa: dawa: lala. E da degabo Ga: lili sogega Ea hou muni hamonanu, wali guiguda: misi!”
6 彼拉多一听见，就问：“这人是加利利人吗？”
Amo sia: nababeba: le, Bailade amane adole ba: i, “Amo dunu da Ga: lili dunula: ?”
7 既晓得耶稣属希律所管，就把他送到希律那里去。那时希律正在耶路撒冷。
Bailade da Yesu da Ga: lili dunu amo nababeba: le, e da Yesu amo Helodema asunasi. Amo esoga, Helode da Yelusaleme moilai bai bagadega misi esalu.
8 希律看见耶稣，就很欢喜；因为听见过他的事，久已想要见他，并且指望看他行一件神迹，
Helode da Yesu ba: beba: le, hahawane galu. Bai e da musa: Yesu Ea hou nababeba: le, E ba: musa: hanaiwane ouesalu. E da Yesu ema gasa bagade dawa: digima: ne olelesu hamoma: ne hanai galu.
9 于是问他许多的话，耶稣却一言不答。
Amaiba: le e da Yesuma gebewane adole ba: lalu. Be Yesu da dabe hamedafa adole i.
10 祭司长和文士都站着，极力地告他。
Gobele salasu hina dunu amola Sema Olelesu dunu da gadenene lelu, Yesuma halale bagadewane diwaneya udidi.
11 希律和他的兵丁就藐视耶稣，戏弄他，给他穿上华丽衣服，把他送回彼拉多那里去。
Helode amola ea dadi gagui dunu da Yesuma oufesega: ne, Ema habosesele agoane hamosu. Ilia da Yesuma abula ida: iwane ga: sili, bu Bailadema asunasi.
12 从前希律和彼拉多彼此有仇，在那一天就成了朋友。
Amalalu, amogala, Helode amola Bailade, ela bu gousa: le na: iyado hamoi. Musa ela da ha lai galu.
13 彼拉多传齐了祭司长和官府并百姓，
Bailade ea sia: nababeba: le, gobele salasu hina dunu, eno hina dunu amola dunu huluane da gilisi.
14 就对他们说：“你们解这人到我这里，说他是诱惑百姓的。看哪，我也曾将你们告他的事，在你们面前审问他，并没有查出他什么罪来；
Bailade da ilima amane sia: i, “Amo dunu dilia nama oule misi. E da dunu huluane ilima ogogoi, dilia sia: i. Be dilia odagiaba, na da Ea hou huluane hogole ba: i dagoi. Be dilia wadela: i hou hamoi sia: i liligi, na da hamedafa ba: i.
15 就是希律也是如此，所以把他送回来。可见他没有做什么该死的事。
Helode amolawane da Ea wadela: i hou hame ba: beba: le, ninima bu asunasi. E da bogoma: ne se dabe iasu lama: ne, hamedafa hamosu.
16 故此，我要责打他，把他释放了。”
Amaiba: le, amo dunu na da fegasuga fama: ne sia: ne, e halegale masa: ne, logo doasimu.”
(Baligisu Lolo Nasu ode huluane amoga, Bailade da hou agoane hamosu. Moilai dunu ilia hanaiba: le, e da se dabe iasu hamosu dunu afadafa ea se dabe iasu diasu logo doasisu.)
18 众人却一齐喊着说：“除掉这个人！释放巴拉巴给我们！”
Be dunu huluane da Bailade ea sia: nababeba: le, gilisili halale sia: i, “Amo dunu bogoma: ne medoma! Bala: base masa: ne, ea se dabe iasu logo doasima! Ninia da Bala: base hanai!”
19 这巴拉巴是因在城里作乱杀人，下在监里的。
(Bala: base da moilai ganodini gegesu hou hamobeba: le amola eno dunu medole legeiba: le, ilia da e se dabe iasu diasu ganodini sali.)
20 彼拉多愿意释放耶稣，就又劝解他们。
Bailade da Yesu udigili masa: ne hanaiba: le, dunu huluanema bu sia: i.
21 无奈他们喊着说：“钉他十字架！钉他十字架！”
Be ilia da mae fisili, halale bagadewane sia: i, “E bulufalegeiga bogoma: ne medoma! Bulufalegeiga medoma!”
22 彼拉多第三次对他们说：“为什么呢？这人做了什么恶事呢？我并没有查出他什么该死的罪来。所以，我要责打他，把他释放了。”
Bailade da sia: osodayale ilima bu sia: i, “Abuliba: le: ? E da adi wadela: i hou hamobela: ? Na da Ea hou ganodini bogoma: ne se dabe iasu lamu hou hamedafa ba: i. Na da amo dunu fane, udigili masa: ne sia: mu da defea.”
23 他们大声催逼彼拉多，求他把耶稣钉在十字架上。他们的声音就得了胜。
Be ilia ha: giwane, Yesu bulufalegeiga medoma: ne bagadewane halale sia: i. Amalalu, Bailade da ilia sia: nabi dagoi.
24 彼拉多这才照他们所求的定案，
Amaiba: le, Bailade da ilia adole ba: su hamoma: ne sia: i.
25 把他们所求的那作乱杀人、下在监里的释放了，把耶稣交给他们，任凭他们的意思行。
Ilia sia: beba: le, dunu amo da gegeiba: le amola eno dunu medole legeiba: le se dabe iasu diasu ganodini sali, amo dunu masa: ne, Bailade da se dabe iasu diasu logo doasi. Be ilia hanaiba: le, e da ea dadi gagui dunu ilima Yesu medole legema: ne sia: i
26 带耶稣去的时候，有一个古利奈人西门，从乡下来；他们就抓住他，把十字架搁在他身上，叫他背着跟随耶稣。
Dadi gagui dunu da Yesu medomusa: hiouginana asi. Asili, Sailini soge dunu ea dio amo Saimone, e da Yelusaleme diasuga doaga: musa: logoga ahoanebe ba: i. Louma dadi gagui dunu ilia da amo dunu gasawane gaguli, ea gidagia Yesu Ea bulufalegei gisasili, Yesuma fa: no bobogema: ne sia: i.
27 有许多百姓跟随耶稣，内中有好些妇女；妇女们为他号咷痛哭。
Dunu bagohame Ea bogobe ba: musa: , fa: no bobogei. Eno uda Ema bagadewane asigiba: le, ilia da Eha digini fa: no bobogei.
28 耶稣转身对她们说：“耶路撒冷的女子，不要为我哭，当为自己和自己的儿女哭。
Be Yesu da beba: le, ilima amane sia: i, “Dilia Yelusaleme uda! Na da bogomuba: le, mae dima! Be dilia amola dilia mano da se bagade nabimuba: le, dima.
29 因为日子要到，人必说：‘不生育的，和未曾怀胎的，未曾乳养婴孩的，有福了！’
Bai eso misunu amoga ilia da amane sia: mu, ‘Aligime uda da hahawane gala. Ilia hagomo ganodini mano da hame fibiba: le amola dudubu da ilia dodo maga: me hame maiba: le, ilia da hahawane gala!
30 那时，人要向大山说： 倒在我们身上！ 向小山说： 遮盖我们！
Amo esoga ilia goumi amoma sia: mu, ‘Mugululi, nini banena sa: ima!’ Ilia da agologa, ‘Nini dedeboma!’ sia: mu.
31 “这些事既行在有汁水的树上，那枯干的树将来怎么样呢？”
Wali Na da esalebeba: le ifa da gahe agoane ba: sa. Amo hou ilia wali Nama hamobeba: le, Na da guiguda: hame esalea, ifa da bioi ba: sea, ilia da adi hamoma: bela: ?”
32 又有两个犯人，和耶稣一同带来处死。
Ilia da eno wadela: i hou hamosu se dabe lai dunu aduna, ela amola Yesu gilisili fuga: musa: oule asi.
33 到了一个地方，名叫“髑髅地”，就在那里把耶稣钉在十字架上，又钉了两个犯人：一个在左边，一个在右边。
Amalalu, ilia sogebi ea dio amo “Dialuma Gasa,” amoga doaga: loba, ilia da Yesu bulufalegeiga dabagala: i. Wadela: i hou hamosu dunu aduna amolawane, ilia gilisili eno bulufalegeiga dabagala: i. Afae da ea lobodafadili, eno da ea lobo fofadidili dabagala: i.
34 当下耶稣说：“父啊！赦免他们；因为他们所做的，他们不晓得。”兵丁就拈阄分他的衣服。
Yesu E amane sia: i, “Ada! Dia ilia hou gogolema: ne olofoma! Bai ilia hamobe ilia da mae dawa: iwane hamosa!” Louma dadi gagui dunu, ilia da Yesu Ea abula lamusa: , ululuasu.
35 百姓站在那里观看。官府也嗤笑他，说：“他救了别人；他若是基督， 神所拣选的，可以救自己吧！”
Dunu huluane da ba: musa: lelu. Be Yu ouligisu dunu ilia Yesuma habosesele oufesega: su. Ilia amane habosesele sia: i, “E da dunu eno mae bogoma: ne gaga: i. E da dafawane Gode Ea ilegei Mesaia esalea, defea, Hina: mae bogoma: ne, Hisu gaga: mu da defea!”
36 兵丁也戏弄他，上前拿醋送给他喝，
Dadi gagui dunu ili amola Yesuma oufesega: ne, Ema misini, Ea moma: ne, wadela: i waini hano dili i.
37 说：“你若是犹太人的王，可以救自己吧！”
Ilia amane sia: i, “Di da Yu dunu fi amoga Hina Bagade esalea, defea, Dia mae bogoma: ne Disu gaga: ma.”
38 在耶稣以上有一个牌子写着：“这是犹太人的王。”
Yesu Ea dialuma dabuagado meloa dedei gosagisi ba: i. Amoga sia: dedei da, “Yu dunu fi ilia Hina Bagade da goea.”
39 那同钉的两个犯人有一个讥笑他，说：“你不是基督吗？可以救自己和我们吧！”
Wadela: i hou hamosu dunu aduna gilisili eno bulufalegeiga dabagala: i, afadafa da Yesuma lasogole sia: i, “Di da Mesaiala: ? Di amola ani Dia gaga: ma!”
40 那一个就应声责备他，说：“你既是一样受刑的，还不怕 神吗？
Be eno wadela: i hou hamosu dunu da ea sama ema gagabole agoane sia: i, “Dia da Godema hame beda: bela: ? Ani da bogoma: ne se dabe iasu Yesu defelewane lai dagoi.
41 我们是应该的，因我们所受的与我们所做的相称，但这个人没有做过一件不好的事。”
Be ania se dabe iasu lamu da defea. Ania wadela: i hou hamoiba: le dabe laha. Be amo Dunu da wadela: i hou hamedafa hamosu.”
42 就说：“耶稣啊，你得国降临的时候，求你记念我！”
Amalalu, e da Yesuma amane sia: i, “Yesu! Dia Hinadafa Hou lai dagoiba: le bu masea, Dia na mae gogolema!”
43 耶稣对他说：“我实在告诉你，今日你要同我在乐园里了。”
Yesu da ema bu adole i, “Na dima dafawane ilegele sia: sa. Wali eso, ani da gilisili Ba: ladaise soge ganodini ba: mu.”
44 那时约有午正，遍地都黑暗了，直到申初，
Esomogoa, eso ea hadigi fisili, soge huluane amo ganodini gasi bagade ba: i. Baloga (3 p.m.) amogalu bu hadigi ba: i.
45 日头变黑了；殿里的幔子从当中裂为两半。
Afafasu abula bagade Debolo Diasu ganodini gaga: i dialu, hisu gadelale, fada: ne fasi ba: i.
46 耶稣大声喊着说：“父啊！我将我的灵魂交在你手里。”说了这话，气就断了。
Yesu da ha: giwane wele sia: i, “Ada! Na da Na a: silibu Dia lobo da: iya ligisisa!” Amane wele sia: nanu, E da bogoi.
47 百夫长看见所成的事，就归荣耀与 神，说：“这真是个义人！”
Louma dadi gagui hina dunu, amo hou huluane ba: beba: le, Godema nodone sia: i, “Dafawane! Amo dunu da moloidafa dunu esalu!”
48 聚集观看的众人见了这所成的事都捶着胸回去了。
Dunu bagohame Yesu Ea bogosu ba: musa: misi. Yesu da bogoi dagoi ba: loba, ilia moilaiga se nabawane, ilila: bida: gi lulufigilalu buhagi.
49 还有一切与耶稣熟识的人，和从加利利跟着他来的妇女们，都远远地站着看这些事。
Yesu Ea na: iyado dunu amola uda huluane (Yesu da Ga: lili soge fisibiba: le, ilia Yesuma fa: no bobogei) amo da fonobahadi sedagawane lelu, Ea bogobe asigiwane ba: i.
50 有一个人名叫约瑟，是个议士，为人善良公义；
Amo esoha, dunu ida: iwane, moloidafa dunu esalu, ea dio amo Yousefe. E da A: limadia moilai dunu, amola e da Yu ouligisu Gasolo dunu esalu.
51 众人所谋所为，他并没有附从。他本是犹太、亚利马太城里素常盼望 神国的人。
Amo dunu da Gode Ea Hinadafa Hou doaga: ma: ne, dafawaneyale dawa: iwane ouesalu. Eno Yu ouligisu dunu da Yesu medomusa: ilegebeba: le, e da amo hou higabeba: le hame fuligala: i.
52 这人去见彼拉多，求耶稣的身体，
E da Bailadema misini, Yesu Ea da: i hodo lamusa: adole ba: i.
53 就取下来，用细麻布裹好，安放在石头凿成的坟墓里；那里头从来没有葬过人。
Amalalu, e da Yesu Ea da: i hodo bulufalegeiga duga: le, gududili ligisili, ahea: iai abula amoga sosone, gele gelabo dogoi (musa: bogoi da hame salasu) amo ganodini ligisi.
54 那日是预备日，安息日也快到了。
Amo eso da Falaida: i eso. Sa: bade eso da aya doga: mu gadenei ba: i.
55 那些从加利利和耶稣同来的妇女跟在后面，看见了坟墓和他的身体怎样安放。
Uda amo da Ga: lili soge fisili, Yesuma fa: no bobogei, ilia da Yousefe sigi asili, gele gelabo dogoi amoga Yesu Ea da: i hodo ligisibi ba: i.
56 她们就回去，预备了香料香膏。她们在安息日，便遵着诫命安息了。
Amalalu, ilia da diasuga buhagili, Yesu Ea da: i hodo da: iya legemusa: , gabusiga: manoma hahamoi. Ilia da Gode Ea Sema dawa: beba: le, Sa: bade eso amoga helefi.
