士师记 9
1 耶路·巴力的儿子亚比米勒到了示剑见他的众母舅，对他们和他外祖全家的人说：
Nimb’e Sekeme mb’ aman-drolongon-drene’e mb’eo t’i Abimelek’ ana’ Ierobaale, ninday entañe am’ iereo naho amo añ’ anjomban-draen-drene’e iabio, le hoe ty asa’e:
2 “请你们问示剑的众人说，是耶路·巴力的众子七十人都管理你们好呢？还是一人管理你们好呢？你们又要记念我是你们的骨肉。”
Ehe misaontsia an-dravembia’ ze hene’ ondati’ i Sekeme: Ty aia ro soa ama’ areo: he te hifelek’ anahareo o ana’ Ierobaaleo, indaty fitompolo rey, ke hifeleha’ ty raike? Tiahio ka te taolañ’ ama’ nofo’ areo iraho.
3 他的众母舅便将这一切话为他说给示剑人听，示剑人的心就归向亚比米勒。他们说：“他原是我们的弟兄”；
Aa le nitalily aze an-dravembia’ ze hene ondati’ i Sekeme o longon-drene’eo, nanao i hoe zay iaby; le niroñe mb’ am-pañorihañe i Abimeleke ty arofo’ iareo, nanao ty hoe: Rahalahin-tika ‘nio.
4 就从巴力·比利土的庙中取了七十舍客勒银子给亚比米勒；亚比米勒用以雇了些匪徒跟随他。
Aa le nitolora’ iereo drala volafoty fitompolo boak’ añ’anjomba’ i Baale-berite ao, le nañeke ondaty mpibohaboha naho kafoake hañorik’ aze t’i Abimeleke.
5 他往俄弗拉到他父亲的家，将他弟兄、耶路·巴力的众子七十人都杀在一块磐石上；只剩下耶路·巴力的小儿子约坦，因为他躲藏了。
Nimb’ añ’ anjomban-drae’e e Ofrà amy zao re le zinama’e o rahalahi’eo, o ana’ Ierobaaleo, i fitom-polo rey, ambone ty vato eo; fe nietake t’Iotame tsitson’ ana’ Ierobaàle, ie ty honka’e.
6 示剑人和米罗人都一同聚集，往示剑橡树旁的柱子那里，立亚比米勒为王。
Aa le hene nifanontoñe o lahilahi’ i Sekemeo, naho i Bere-milò vaho nimb’eo nañory i Abimeleke ho mpanjaka, marine’ i kile am-batolahy e Sekemey.
7 有人将这事告诉约坦，他就去站在基利心山顶上，向众人大声喊叫说：“示剑人哪，你们要听我的话， 神也就听你们的话。
Aa ie natalily am’ Iotane, le nimbeo re nijohañe ambone vohi-Gerizime ey, naho nipoña-peo nipazake ty hoe: Janjiño iraho ry roandria’ i Sekemeo soa te hijanjiñe anahareo ka t’i Andrianañahare.
8 有一时，树木要膏一树为王，管理他们，就去对橄榄树说：‘请你作我们的王。’
Niavotse mb’eo o hataeo te indraike hañori-panjaka hifehe iareo le hoe iereo amy andranahakey, Feleho zahay.
9 橄榄树回答说：‘我岂肯止住供奉神和尊重人的油，飘摇在众树之上呢？’
Fa hoe ty natoi’ i andranahakey: Hapoko hao i menakoy, izaho iasiañe aman’ Añahare naho ondatio, handenàko hitrezontrezo ambone’ o hatae ila’eo?
10 树木对无花果树说：‘请你来作我们的王。’
Aa le hoe o hataeo amy sakoañey, Antao hifelek’ anay.
11 无花果树回答说：‘我岂肯止住所结甜美的果子，飘摇在众树之上呢？’
Fa hoe i sakoañey am’ iereo, Haforintseko hao ty hamamiko naho o voako soao, handenako hiletraletra ambone’ o hatae’eo?
12 树木对葡萄树说：‘请你来作我们的王。’
Le hoe o hatae’eo amy vahey, Antao hamelek’ anay?
13 葡萄树回答说：‘我岂肯止住使神和人喜乐的新酒，飘摇在众树之上呢？’
Le hoe i vahey am’ iereo, Hadoko hao o divaikoo, i mahafale an’ Andrianañahare naho ondatioy, handenako hionjoñe ambone’ o hataeo?
14 众树对荆棘说：‘请你来作我们的王。’
Le hoe o hataeo amy roipitekey, Antao hifelek’ anay.
15 荆棘回答说：‘你们若诚诚实实地膏我为王，就要投在我的荫下；不然，愿火从荆棘里出来，烧灭黎巴嫩的香柏树。’
Le hoe ty roipitek’ amo hataeo, Naho horiza’ areo ho mpanjaka’ areo iraho, le mb’etoa mirimboña añ’aloko etoa; fa naho tsie, le ee te hiakatse amy roipitekey ty afo hamorototo o mendorave’ i Lebanoneo.
16 “现在你们立亚比米勒为王，若按诚实正直善待耶路·巴力和他的全家，这就是酬他的劳。
Aa naho an-kahitiañe naho havantañañe ty nanoe’ areo mpanjaka t’i Abimeleke naho nanoe’ areo soa t’Ierobaale naho i anjomba’ey vaho nanoe’ areo mañevam-pità’e—
17 从前我父冒死为你们争战，救了你们脱离米甸人的手。
kanao nialy ho anahareo ty raeko, ie nitifa-by mae te nirombahe’e am-pità’ i Midiane—
18 你们如今起来攻击我的父家，将他众子七十人杀在一块磐石上，又立他婢女所生的儿子亚比米勒为示剑人的王；他原是你们的弟兄。
ie nitroatse añ’ anjomban-draeko anindroany nanjamañe o ana’eo, i fitompolo rey ambone’ i vatoy, vaho nanoe’ areo mpanjaka amo roandria’ i Sekemeo t’i Abimelek’ ana’ i mpitoro’e ampelay, amy t’ie rahalahi’ areo—
19 你们如今若按诚实正直待耶路·巴力和他的家，就可因亚比米勒得欢乐，他也可因你们得欢乐；
aa naho toe nanoe’ areo ty hatò naho ty havañonañe am’ Ierobbaale naho amy anjomba’ey anindroany, le mirebeha amy Abimeleke vaho ee t’ie ty hiankahak’ ama’ areo ka.
20 不然，愿火从亚比米勒发出，烧灭示剑人和米罗众人，又愿火从示剑人和米罗人中出来，烧灭亚比米勒。”
Aa naho tsie, le ee te hiakatse amy Abimeleke ty afo hamorototo o roandria’ i Sekemeo naho i Bete-milòo; vaho hiboak’ amo roandria’ i Sekemeo naho i Bete-milòo ty afo hampangotomomoke i Abimeleke.
21 约坦因怕他弟兄亚比米勒，就逃跑，来到比珥，住在那里。
Nitriban-day amy zao t’Iotane, nibotitsike mb’e Beere añe le nimoneñe ao ty amy fihembaña’e i Abimeleke rahalahi’ey.
22 亚比米勒管理以色列人三年。
Aa ie nifelek’ Israele telo taoñe t’i Abimeleke,
23 神使恶魔降在亚比米勒和示剑人中间，示剑人就以诡诈待亚比米勒。
le nahitrin’ Añahare fañahy raty ty añivo’ i Abimeleke naho o roandria’ i Sekemeo, vaho namitak’ ate i Abimeleke o roandria’ i Sekemeo,
24 这是要叫耶路·巴力七十个儿子所受的残害归与他们的哥哥亚比米勒，又叫那流他们血的罪归与帮助他杀弟兄的示剑人。
soa te ho tondroke i heloke nanoeñe amy ana-dahy fitompolo’ Ierobaaley, te hapok’ amy Abimeleke rahalahi’ iareo ty lio’ i vinono’e rey, vaho amo roandria’ i Sekeme nampaozatse o fità’eo hañohofa’e loza amo rahalahi’eoo.
25 示剑人在山顶上设埋伏，等候亚比米勒。凡从他们那里经过的人，他们就抢夺。有人将这事告诉亚比米勒。
Ie amy zao, nirahe’ o roandria’ i Sekemeo ty hamandroñe aze an-kaboa’ o vohitseo, le fonga nikamere’ iareo ze niary marine’ iareo, vaho natalily amy Abimeleke.
26 以别的儿子迦勒和他的弟兄来到示剑，示剑人都信靠他。
Nivotrake eo t’i Gaale ana’ i Ebede rekets’ o longo’eo nomb’e Sekeme mb’eo; vaho niantofa’ o roandria’ i Sekemeo.
27 示剑人出城到田间去，摘下葡萄，踹酒，设摆筵宴，进他们神的庙中吃喝，咒诅亚比米勒。
Aa le niavotse mb’ an-tetek’ añe iereo, le natonto’ iareo ze an-tanem-bahe ao, naho linialia’ iareo o voalobokeo naho nanao sabadidake, le nimoak’ añ’ anjomban’ drahare’ iareo ao naho nikama naho ninoñe, vaho namatse i Abimeleke.
28 以别的儿子迦勒说：“亚比米勒是谁？示剑是谁？使我们服事他呢？他不是耶路·巴力的儿子吗？他的帮手不是西布勒吗？你们可以服事示剑的父亲哈抹的后裔。我们为何服事亚比米勒呢？
Le hoe t’i Gaale ana’ i Ebede: Ia ze o Abimeleke zao? le akore te itika nte-Sekeme ro mitoroñe aze? Tsy ana’ Ierobaale hao re, naho i Zebole ty sorotà’e? Toroño o mpiamy Kamore rae’ i Sekemeo, fa ino ty itoroñan-tikañ’ aze?
29 惟愿这民归我的手下，我就除掉亚比米勒。”迦勒又对亚比米勒说：“增添你的军兵出来吧。”
Aa naho tambanen-tañako ondaty retoañe, le ho nafahako t’i Abimeleke. Le hoe re amy Abimeleke, Tovoño o lahin-defo’oo vaho miakara.
30 邑宰西布勒听见以别的儿子迦勒的话，就发怒，
Ie jinanji’ i Zebole, mpifehe’ i rovay i enta’ i Gaaley le niforoforo ty haviñera’e;
31 悄悄地打发人去见亚比米勒，说：“以别的儿子迦勒和他的弟兄到了示剑，煽惑城中的民攻击你。
vaho nampihitrife’e ampamañahiañe amy Abimeleke, ty hoe: Ingo nivotrake e Sekeme ao t’i Gaale ana’ i Ebede, rekets’ o longo’eo le nihafatrare’ iareo i rovay hifotets’ azo.
32 现在你和跟随你的人今夜起来，在田间埋伏。
Ie amy zao miongaha halen-drehe naho o mpiama’oo vaho vandroño an-kivok’ ao.
33 到早晨太阳一出，你就起来闯城。迦勒和跟随他的人出来攻击你的时候，你便向他们见机而做。”
Ie maraindray naho manjirik’ andro le mañaleñaleña vaho tameo i rovay; aa ie miakatse hifanehak’ ama’ areo rekets’ o lahindefo’eo, le ano’ am’ iereo ze mete.
34 于是，亚比米勒和跟随他的众人夜间起来，分作四队，埋伏等候示剑人。
Aa le niongak’ amy haleñey t’i Abimeleke rekets’ ondaty iaby ama’eo namandroñe i Sekeme am-pirai-lia efatse.
35 以别的儿子迦勒出去，站在城门口。亚比米勒和跟随他的人从埋伏之处起来。
Ie niavotse naho nijohañe am-pimoaha’ i lalambeiy t’i Gaale ana’i Ebede, le nilonadonàke boak’ am-piampirañe ao t’i Abimeleke rekets’ o mpiama’e iabio;
36 迦勒看见那些人，就对西布勒说：“看哪，有人从山顶上下来了。”西布勒说：“你看见山的影子，以为是人。”
aa ie niisa’ i Gaale ondaty iabio, le hoe re amy Zebole; Heheke ondaty mizotso boak’ an-kaboa’ o vohitseoo. Le hoe ty Zebole ama’e: Mahaoniñe o talinjo’ i vohitseio irehe manahake t’ie ondaty.
37 迦勒又说：“看哪，有人从高处下来，又有一队从米恶尼尼橡树的路上而来。”
Nindrae’ i Gaale i saontsi’ey ami’ty hoe: Hehe ondaty mizotso añivon-tane mb’ etoañeo, naho ty lia’e raike miary e Elone-meonenime mb’etoa.
38 西布勒对他说：“你曾说，亚比米勒是谁，叫我们服事他？你所夸的口在哪里呢？这不是你所藐视的民吗？你现在出去，与他们交战吧！”
Aa hoe t’i Zebole ama’e: Aia henaneo ty vava’o nanao ty hoe: Ia ze o Abimeleke zao hitoroñan-tika aze? Tsy ondaty heje’oo hao o ehoeke eio? Mizotsoa arè hialia’o.
39 于是迦勒率领示剑人出去，与亚比米勒交战。
Aa le nionjomb’eo aolo’ ondati’ i Sekemeo t’i Gaale nifandrapak’ amy Abimeleke.
40 亚比米勒追赶迦勒；迦勒在他面前逃跑，有许多受伤仆倒的，直到城门。
Hinorìda’ i Abimeleke, le nitriban-day aolo’e mb’eo, vaho maro ty fere nitsingoritritse, pak’ am-pimoahañe an-dalambey eo.
41 亚比米勒住在亚鲁玛。西布勒赶出迦勒和他弟兄，不准他们住在示剑。
Aa le nimoneñe e Aromà ao t’i Abimeleke; vaho rinoa’ i Zebole t’i Gaale naho o longo’eo, tsy hitoboke e Sekeme ao.
42 次日，民出到田间，有人告诉亚比米勒；
Ie amy loak’ àndroy le niakatse mb’ an-kivoke mb’eo ondatio; naho natalily amy Abimeleke.
43 他就把他的人分作三队，埋伏在田间，看见示剑人从城里出来，就起来击杀他们。
Aa le nendese’e ondatio naho zinara’e ho firimboñan-telo, naho niampitse an-kivok’ ao; ie rendre’e te ingo niakatse i rovay ondatio; le nilonadonake mb’am’ iereo vaho binaibai’e.
44 亚比米勒和跟随他的一队向前闯去，站在城门口；那两队直闯到田间，击杀了众人。
Nañitrike mb’eo amy zao t’i Abimeleke naho o mpiama’eo naho nijohañe an-dalambey eo; le niambotraha’ ty mpirai-lia’e roe ka ondaty an-kivok’ ao vaho nanjamañe.
45 亚比米勒整天攻打城，将城夺取，杀了其中的居民，将城拆毁，撒上了盐。
Aa le naha lomoñ’ andro ty nialia’ i Abimelek’ amy rovay; naho rinambe’e i rovay naho binaibai’e ondatio; naho dinemodemo’e i rovay vaho nandraraha’e sira.
46 示剑楼的人听见了，就躲入巴力·比利土庙的卫所。
Ie jinanji’ ondaty am-pitalakesañ’ abo’ i Sekemeo, le niziliha’ iareo ty fipalirañe an-trañon-drahare’ i Berite ao.
47 有人告诉亚比米勒说：“示剑楼的人都聚在一处。”
Natalily amy Abimeleke te fa vory iaby ty mpiaolo’ i fitalakesañ’ abo’ i Sekemey.
48 亚比米勒和跟随他的人就都上撒们山。亚比米勒手拿斧子，砍下一根树枝，扛在肩上，对跟随他的人说：“你们看我所行的，也当赶紧照样行。”
Le niañambone’ ty vohi-Tsalmone amy zao t’i Abimeleke, ie naho ze hene mpiama’e; nandrambe fekoñe t’i Abimeleke naho binira’e ty ran-katae raike le rinambe’e naho nasampe’e an-tsoro’e eo vaho nanao ty hoe am’ondatio: I nirendre’ areo nanoekoy, masikà, ano ka.
49 众人就各砍一枝，跟随亚比米勒，把树枝堆在卫所的四围，放火烧了卫所，以致示剑楼的人都死了，男女约有一千。
Aa le songa nibira hatae ondatio naho nañorike i Abimeleke naho napo’ iareo añ’ ila’ i fitalakesañ’aboy vaho narehe’ iareo añ’ afo i anjomba nitañe iareoy; le fonga nihomake o am-pitalakesa’ i Sekemeo, va’e lahilahy naho ampela arivo.
50 亚比米勒到提备斯，向提备斯安营，就攻取了那城。
Nomb’e Tebetse mb’eo t’i Abimeleke naho nitobe eo le naname i Tebetse vaho rinambe’e.
51 城中有一座坚固的楼；城里的众人，无论男女，都逃进楼去，关上门，上了楼顶。
Fe añivo’ i rovay ty fitalakesañ’ abo fatratse; le fonga nivoratsake mb’eo ondaty naho rakembao, toe ze tan-drova ao; sinikada’ iareo am-boho’ iareo i lalañey vaho nanganike mb’an-digiligi’ i fitalakesañ’aboy ey.
52 亚比米勒到了楼前攻打，挨近楼门，要用火焚烧。
Le nimb’ amy fitalakesañ’ aboy mb’eo t’i Abimeleke; aa ie pok’ an-dalambei’e eo hanodots’ aze añ’afo,
53 有一个妇人把一块上磨石抛在亚比米勒的头上，打破了他的脑骨。
le navokovoko’ ty rakemba añambone’e ey ty vato fandisañ’ ambone, namoy ty haran-doha’e.
54 他就急忙喊叫拿他兵器的少年人，对他说：“拔出你的刀来，杀了我吧！免得人议论我说，他为一个妇人所杀。”于是少年人把他刺透，他就死了。
Tinoka’e amy zao i ajalahy mpitàm-pikalan-defo’ey, le nanoa’e ty hoe: Tsoaho o fibara’oo le vonò iraho tsy mone hatao t’ie vinonon-drakemba; aa le tinombo’ i ajalahiy vaho nikoromake.
55 以色列人见亚比米勒死了，便各回自己的地方去了。
Ie nirendre’ o ana’ Israeleo te mate t’i Abimeleke, le nimpoly songa mb’ an-toe’e mb’eo.
56 这样， 神报应亚比米勒向他父亲所行的恶，就是杀了弟兄七十个人的恶。
Izay ty namalean’ Añahare ty halò-tsere’ i Abimeleke, i nanoa’e aman-drae’ey, ie namono i fonga rahalahi’e fitompolo rey;
57 示剑人的一切恶， 神也都报应在他们头上；耶路·巴力的儿子约坦的咒诅归到他们身上了。
naho nondrohan’ Añahare añ’ambone’ o nte-Sekemeo ka ty haloloa’ iareo; vaho toly am’ iereo ty fatse nanoa’ Iotame ana’ Ierobaale.
