士师记 3
1 耶和华留下这几族，为要试验那不曾知道与迦南争战之事的以色列人，
Amaiba: le, Isala: ili dunu amo da Ga: ina: ne soge ganodini gegesu hame ba: i, amo dunu adoba: ma: ne, Hina Gode da Ga: ina: ne fi mogili gadili hame sefasi.
2 好叫以色列的后代又知道又学习未曾晓得的战事。
E da Isala: ili fi gaheabolo amo da gegesu hame ba: i ilima gegesu hou olelema: ne, amo fi gadili hame sefasi.
3 所留下的就是非利士的五个首领和一切迦南人、西顿人，并住黎巴嫩山的希未人，从巴力·黑们山直到哈马口。
Ga: ina: ne soge fi da soge amoga esalebe ba: i, da haguduga dedei diala. Filisidini moilai bai bagade biyale gala, Ga: ina: ne dunu huluane, Saidonia dunu amola Haifaide dunu (ilia soge alalo da Ba: ile Hemone Goumi asili Ha: ima: de Goumi ahoasu doaga: i. Amo soge da Lebanone Goumi soge)
4 留下这几族，为要试验以色列人，知道他们肯听从耶和华借摩西吩咐他们列祖的诫命不肯。
Hina Gode da amo dunu fi ilia Isala: ili dunu ilima adoba: ma: ne, Isala: ili soge ganodini yolesi. Isala: ili dunu ilia da sema amo Hina Gode da Mousesema i, amola e da ilia aowalali ilima alofele olelei, amo ilia fa: no bobogema: beyale adoba: musa: yolesi.
5 以色列人竟住在迦南人、赫人、亚摩利人、比利洗人、希未人、耶布斯人中间，
Amaiba: le, Isala: ili dunu da dunu fi eno amo Ga: ina: ne, Hidaide, A:moulaide, Belesaide, Haifaide amola Yebiusaide amo gilisili fi galu.
6 娶他们的女儿为妻，将自己的女儿嫁给他们的儿子，并事奉他们的神。
Ilia da gilisili uda lasu hou hamosu amola amo dunu ilia ‘gode’ liligi ilima nodone sia: ne gadosu.
7 以色列人行耶和华眼中看为恶的事，忘记耶和华—他们的 神，去事奉诸巴力和亚舍拉，
Isala: ili dunu da ilia Hina Gode gogolei. Ilia da wadela: le hamosu amola ilia ogogosu ‘gode’ loboga hamoi liligi amo Ba: ile amola Asila, amoma nodone sia: ne gadosu.
8 所以耶和华的怒气向以色列人发作，就把他们交在美索不达米亚王古珊·利萨田的手中。以色列人服事古珊·利萨田八年。
Amaiba: le, Hina Gode da Isala: ili fi ilia hou ba: beba: le, ougi bagade ba: i. E da Gusia: ne Lisada: ime (Mesoubouda: imia hina bagade) ili hasalasima: ne, amo ea logo doasi dagoi. E da Isala: ili dunuma ode godoane amoga hina bagade esalu.
9 以色列人呼求耶和华的时候，耶和华就为他们兴起一位拯救者救他们，就是迦勒兄弟基纳斯的儿子俄陀聂。
Amalalu, Isala: ili dunu da Hina Godema dinanuwane wele sia: beba: le, E da gaga: su dunu ilima asunasi. Amo da Odeniele, Ga: ilebe eya Ginase egefe.
10 耶和华的灵降在他身上，他就作了以色列的士师，出去争战。耶和华将美索不达米亚王古珊·利萨田交在他手中，他便胜了古珊·利萨田。
Hina Gode Ea A: silibu Hadigidafa Gala da ea dogo ganodini aligila sa: ili, e da Isala: ili bisisu dunu hamoi. Odeniele da gegemusa: asili, amola Hina Gode da fidibiba: le, e da Mesoubouda: imia hina bagade amo hasalasili, sefasi.
11 于是国中太平四十年。基纳斯的儿子俄陀聂死了。
Isala: ili soge da ode40amoga, olofosu ba: i dagoi. Amalalu, Odeniele da bogoi.
12 以色列人又行耶和华眼中看为恶的事，耶和华就使摩押王伊矶伦强盛，攻击以色列人。
Isala: ili dunu da bu eno Hina Godema wadela: le hamoi. Amaiba: le, Hina Gode da Moua: be hina bagade ea dio amo Egelone amo fidibiba: le, ea gasa da Isala: ili fi ilia gasa baligi dagoi.
13 伊矶伦招聚亚扪人和亚玛力人，去攻打以色列人，占据棕树城。
Egelone da A: mounaide dunu amola A: malege dunu gilisili, Isala: ili fi hasalasi. Ilia da Yeligou moilai bai bagade (amo ganodini gumudi sala agoai bagohame ba: i) amo suguli lai dagoi.
14 于是以色列人服事摩押王伊矶伦十八年。
Egelone da Isala: ili dunu ilima ode 18amoga ouligisu esalu.
15 以色列人呼求耶和华的时候，耶和华就为他们兴起一位拯救者，就是便雅悯人基拉的儿子以笏；他是左手便利的。以色列人托他送礼物给摩押王伊矶伦。
Amalalu, Isala: ili dunu da dinanuwane, Hina Godema wele sia: beba: le, E da gaga: su dunu eno ilima asunasi. Ea dio amo da Ihade. E da ea lobo fofadi amoga hawa: hamosu. E da Bediamini fi dunu Gila amo egefe. Isala: ili dunu da Ihade, amo Moua: be hina bagade Egelone ema udigili su iasu ima: ne asunasi.
16 以笏打了一把两刃的剑，长一肘，带在右腿上衣服里面。
Ihade da gegesu gobihei bagade (ea sedade defei da 50sedamida) fe la: idi amola la: idi mei amo hamone, ea lobodafa afoga ea abula haguduga wamo la: gi dagoi.
17 他将礼物献给摩押王伊矶伦（原来伊矶伦极其肥胖）；
Amalalu, e da su iasu liligi amo Egelonema gaguli asi. Egelone da dunu basului bagade.
18 以笏献完礼物，便将抬礼物的人打发走了，
Ihade da iasu liligi Egelonema ia dagoiba: le, e da dunu amo da su liligi gaguli misi, ilima ilia da ilia moilaiga bu masa: ne sia: i.
19 自己却从靠近吉甲凿石之地回来，说：“王啊，我有一件机密事奏告你。”王说：“回避吧！”于是左右侍立的人都退去了。
Be Ihade hisu da hedofai igi Giliga: le moilai gadenene amoga doaga: le, Egelonema buhagili, ema amane sia: i, “Hina bagade! Na da dima wamolegei sia: sia: mu galebe.” Amaiba: le, hina bagade da ea hawa: hamosu dunuma amane sia: i, “Masa! Ania fawane esalumu.” Amola ilia da huluane gadili asi.
20 以笏来到王面前；王独自一人坐在凉楼上。以笏说：“我奉 神的命报告你一件事。”王就从座位上站起来。
Amalalu, hina bagade hisu da anegagi sesei ea diasu gadodili diala amo ganodini fibi ba: i. Ihade da ema asili, amane sia: i, “Na da Gode Ea sia: dima adomu.” Hina bagade da wa: legadoi.
21 以笏便伸左手，从右腿上拔出剑来，刺入王的肚腹，
Ihade da ea lobo fofadini amoga gobihei bagade amo duga: le gadole, Egelone ea hagomo damana sone,
22 连剑把都刺进去了。剑被肥肉夹住，他没有从王的肚腹拔出来，且穿通了后身。
badofale, gadili asi. Amaiba: le, Egelone ea sefe da bosonagala: le gobihei geda amo dedeboi ba: i. Be gobihei da mae duga: gala: le, medene gasaga gagulaligi dialebe ba: i.
23 以笏就出到游廊，将楼门尽都关锁。
Amalalu, Ihade da gadili asili, diasu logo noga: le ga: sili, fisili asi.
24 以笏出来之后，王的仆人到了，看见楼门关锁，就说：“他必是在楼上大解。”
Egelone hawa: hamosu dunu da misini, logo ga: i dagoi ba: beba: le, hina bagade da fonobahadi diasuga asi dagoi, dawa: i galu.
25 他们等烦了，见仍不开楼门，就拿钥匙开了，不料，他们的主人已死，倒在地上。
Ilia da ouesalu, be hina bagade da logo hedolo hame doasiba: le, ilia da gi lale, logo doasi. Amalalu, ilia hina bagade amo hada: i fa: i amoga diasa: ili, bogoi dialebe ba: i.
26 他们耽延的时候，以笏就逃跑了，经过凿石之地，逃到西伊拉；
Ilia da ouesaloba, Ihade da hobea: i dagoi. E da Giliga: le hedofai igi amo baligili, Sia: ila sogebiga doaga: i.
27 到了，就在以法莲山地吹角。以色列人随着他下了山地，他在前头引路，
E da amogawi Ifala: ime agolo sogega doaga: loba, e da Isala: ili dunu gegemusa: gilisima: ne, dalabede dusu. Amalalu, e da Isala: ili dunu bisili oule asili, ilia da agolo soge fisili, umiga sa: i.
28 对他们说：“你们随我来，因为耶和华已经把你们的仇敌摩押人交在你们手中。”于是他们跟着他下去，把守约旦河的渡口，不容摩押一人过去。
E amane sia: i, “Nama fa: no bobogema. Hina Gode da dilia ha lai dunu amo Moua: be dunu, ili hasalasima: ne hamoi dagoi.” Amaiba: le, ilia da Ihade amoma fa: no bobogele, ilia da hano degesu sogebi (amoga Moua: be dunu da Yodane degemusa: dawa: i) amo lai dagoi. Amalalu, ilia da Moua: be dunu huluane fane legei dagoi. Moua: be dunu afadafa da Yodane Hano hame degei.
29 那时击杀了摩押人约有一万，都是强壮的勇士，没有一人逃脱。
Amo esoha, ilia da Moua: be dadi gagui dunu noga: i amo 10,000 agoane medole legei dagoi. Afae da hame hobea: i.
30 这样，摩押就被以色列人制伏了。国中太平八十年。
Amo esoha, Isala: ili dunu da Moua: be fi ili hasali dagoi. Amalalu, ilia soge ganodini, ilia da ode 80 olofosu fawane ba: i.
31 以笏之后，有亚拿的儿子珊迦，他用赶牛的棍子打死六百非利士人。他也救了以色列人。
Fa: no, bisisu dunu eno Sia: maga (A: ina: de egefe) da Isala: ili dunu ouligisu. E amola da Isala: ili dunu gaga: i. E da Filisidini dunu 600 agoane amo bulamagau masa: ne sesu ifa, amoga fane legei.
