士师记 20
1 于是以色列从但到别是巴，以及住基列地的众人都出来，如同一人，聚集在米斯巴耶和华面前。
Isala: ili dunu huluane da Gode ba: ma: ne, Misiba moilaiga gilisi. Ilia da Isala: ili soge huluane amoga misi - gagoe (north) moilai Da: ne asili gagoe (south) moilai bai bagade Biasiba amoga doaga: le, huluane da misi. Eso mabe soge Gilia: de amola amoga ilia da misi.
2 以色列民的首领，就是各支派的军长，都站在 神百姓的会中；拿刀的步兵共有四十万。
Amo Gode Ea fi gilisisu amoga Isala: ili ouligisu dunu huluane da misi. Amola emoga ahoasu dadi gagui dunu 400,000 agoane da gilisi.
3 以色列人上到米斯巴，便雅悯人都听见了。以色列人说：“请你将这件恶事的情由对我们说明。”
Bediamini fi dunu da Isala: ili dunu huluane da Misiba moilaiga gilisi dagoi amo nabi. Isala: ili dunu da amane adole ba: i, “Amo wadela: i hou da habodane hamobela: ?”
4 那利未人，就是被害之妇人的丈夫，回答说：“我和我的妾到了便雅悯的基比亚住宿。
Lifai dunu amo ea gidisedagi uda da medole legei ba: i, amane adole i, “Na gidisedagi uda amola na da Gibia moilai bai bagade Bediamini soge amoga golamusa: asi.
5 基比亚人夜间起来，围了我住的房子，想要杀我，又将我的妾强奸致死。
Gibia dunu da nama doagala: musa: misini, ania diasu sisiga: i. Ilia da na medole legemusa: dawa: i. Be amo hou fisili, ilia da na uda wadela: lesilalu, e medole legei.
6 我就把我妾的尸身切成块子，使人拿着传送以色列得为业的全地，因为基比亚人在以色列中行了凶淫丑恶的事。
Na da ea bogoi da: i hodo lale, dadega: le, amola wa: i afae afae amo Isala: ili fi fagoyale gala ilima iasi. Amo dunu da wadela: idafa hou ninia fi amo ganodini hamoi dagoi.
7 你们以色列人都当筹划商议。”
Dilia huluane guiguda: da Isala: ili dunu. Amo hou hahamoma: ne, ninia da adi hamoma: bela: ?”
8 众民都起来如同一人，说：“我们连一人都不回自己帐棚、自己房屋去。
Dunu huluane da wa: legadole, amane sia: i, “Ninia huluane, abula diasu ganodini esalebe dunu amola diasudafa amo ganodini esalebe, ninia huluane da nini diasuga bu hame masunu.
9 我们向基比亚人必这样行，照所掣的签去攻击他们。
Ninia da agoane hamomu. Ninia da dunu amo Gibiama doagala: musa: ilegema: ne, ado ululuasu hedesu hou hamomu.
10 我们要在以色列各支派中，一百人挑取十人，一千人挑取百人，一万人挑取千人，为民运粮，等大众到了便雅悯的基比亚，就照基比亚人在以色列中所行的丑事征伐他们。”
Ninia dunu fi amo ganodini 1/10 (nabuane fifili afadafa gala) da ha: i manu amo dadi gagui dunuma imunu. Eno dunu huluane da Gibia fi ilima se ima: ne masunu.”
11 于是以色列众人彼此连合如同一人，聚集攻击那城。
Amaiba: le, Isala: ili dunu huluane da gilisili, bai afadafa hamomusa: gilisi. Amo da Gibia ilima doagala: musa: gilisi.
12 以色列众支派打发人去，问便雅悯支派的各家说：“你们中间怎么做了这样的恶事呢？
Isala: ili fi da sia: adola ahoasu dunu amo Bediamini soge huluane amo ganodini asunasi. Ilia da amane adole ba: i, “Amo wadela: idafa hou dilia hamoi, ea bai da adi baila: ?
13 现在你们要将基比亚的那些匪徒交出来，我们好治死他们，从以色列中除掉这恶。”便雅悯人却不肯听从他们弟兄以色列人的话。
Wali amo Gibia wadela: i hamosu dunu ninima ima. Ninia da amo dunu medole legele, amo wadela: i hou amo Isala: ili fi ganodini gala fadegale fasimu.” Be Bediamini dunu da Isala: ili fi eno ilia sia: hame nabi.
14 便雅悯人从他们的各城里出来，聚集到了基比亚，要与以色列人打仗。
Be Bediamini moilai huluane amoga ilia da misini, Gibia moilaiga Isala: ili fi eno, amoga gegemusa: doaga: i dagoi.
15 那时便雅悯人从各城里点出拿刀的，共有二万六千；另外还有基比亚人点出七百精兵。
16 在众军之中有拣选的七百精兵，都是左手便利的，能用机弦甩石打人，毫发不差。
Amo esohaga, ilia moilai bai bagadega ilia da dadi gagui 26,000 agoane amo misa: ne wele sia: i. Amola Gibia esalebe dunu da dadi gagui dunu amo da ilia lobo fofadi amoga gegesu, amo 700 agoane gilisi. Ilia da ga: muga: dadi amoga ilia dialuma hinabo afae amo igiga gala: loba, hamedafa giadofasu.
17 便雅悯人之外，点出以色列人拿刀的，共有四十万，都是战士。
Isala: ili fi oda da dadi gagui 400,000 agoane gilisi.
18 以色列人就起来，到伯特利去求问 神说：“我们中间谁当首先上去与便雅悯人争战呢？”耶和华说：“犹大当先上去。”
Isala: ili dunu da Godema sia: ne gadosu sogebi amo Bedele amoga asili, Hina Godema amane adole ba: i, “Adi fi da Bediamini fi hidadea doagala: ma: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Yuda fi!”
19 以色列人早晨起来，对着基比亚安营。
Amaiba: le, Isala: ili dunu da hahabe asili, Gibia moilai gadenene ilia hawa: i fisu hamone esalu.
20 以色列人出来，要与便雅悯人打仗，就在基比亚前摆阵。
Ilia Bediamini dadi gagui doagala: musa: asili, Gibia moilai da ilia midadi ba: i.
21 便雅悯人就从基比亚出来，当日杀死以色列人二万二千。
Bediamini dadi gagui da Gibia amoga misini, doagala: le, amo esoga 22,000 Isala: ili dadi gagui dunu medole legei.
22 以色列人彼此奋勇，仍在头一日摆阵的地方又摆阵。
23 未摆阵之先，以色列人上去，在耶和华面前哭号，直到晚上，求问耶和华说：“我们再去与我们弟兄便雅悯人打仗可以不可以？”耶和华说：“可以上去攻击他们。”
Amalalu, Isala: ili dunu da sia: ne gadosu sogebi amoga asili, Hina Gode ba: ma: ne bagadewane dinanu, asili, daeya doaga: i. Ilia da Hina Godema amane adole ba: i, “Ninia bu eno ninia olalali Bediamini dunu ilima doagala: ma: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Ama!” Amaiba: le, Isala: ili dadi gagui da ilia dogo denesi ba: i. Ilia da Gibia moilaiga asili, ilia dadi gagui aya agoane Bediamini dunuma gegemusa: lelu.
24 第二日，以色列人就上前攻击便雅悯人。
Ilia da enowane Bediamini dunuma doagala: musa: mogodigili asi.
25 便雅悯人也在这日从基比亚出来，与以色列人接战，又杀死他们一万八千，都是拿刀的。
Be musa: gegei defele, Bediamini dunu da Gibia fisili, ilima doagala: le, Isala: ili dadi gagui 18,000 (ili da noga: le gegema: ne olelei) amo medole lelegei dagoi ba: i.
26 以色列众人就上到伯特利，坐在耶和华面前哭号，当日禁食直到晚上；又在耶和华面前献燔祭和平安祭。
Amalalu, Isala: ili dunu huluane da Bedele moilaiga didiga: musa: asi. Ilia Hina Gode ba: ma: ne ha: i mae nawane esaloba, daeya gamai. Ilia Hina Godema Hahawane Gilisili Olofole Iasu gobele salasu hamoi amola gobele salasu ohe oda gogo gobele sali.
27 那时， 神的约柜在那里；亚伦的孙子、以利亚撒的儿子非尼哈侍立在约柜前。以色列人问耶和华说：“我们当再出去与我们弟兄便雅悯人打仗呢？还是罢兵呢？”耶和华说：“你们当上去，因为明日我必将他们交在你们手中。”
Gode Ea Gousa: su Sema Gagili da amo esoga Bedele sogebi galu. Finia: se (Ilia: isa ea egefe amola Elane ea aowa) da Gode Ea Gousa: su Sema Gagili ouligisu. Isala: ili dunu da Hina Godema bu adole ba: i, “Ninia da ninia olalali Bediamini dunu ilima bu gegemusa: masa: bela: ? O ninia fisima: bela: ?” Hina Gode da bu adole i, “Gegema! Aya Na da fidimuba: le, dilia da ili hasalimu.”
29 以色列人在基比亚的四围设下伏兵。
Amaiba: le, Isala: ili dunu da dadi gagui dunu Gibia moilaiga sisiga: le, wamoaligima: ne asunasi.
30 第三日，以色列人又上去攻击便雅悯人，在基比亚前摆阵，与前两次一样。
Amalalu, eso osodaga, ilia musa: hou defele, ilia da Bediamini dunuma doagala: musa: asili, Gibia ea midadi dada: lei.
31 便雅悯人也出来迎敌，就被引诱离城；在田间两条路上，一通伯特利，一通基比亚，像前两次，动手杀死以色列人约有三十个。
Bediamini dunu da gegemusa: , moilai gadili asili, Isala: ili dunu sefasimusa: fa: no bobogei. Musa: agoane ilia da umi soge Bedele ahoasu amola Gibia ahoasu la: ididili amo ganodini Isala: ili dunu muni medole legelalu. Ilia da Isala: ili dadi gagui30agoane medole legei.
32 便雅悯人说：“他们仍旧败在我们面前。”但以色列人说：“我们不如逃跑，引诱他们离开城到路上来。”
Bediamini dunu ilisu amane sia: i, “Defea! Ninia da musa: agoane, Isala: ili dunu hasali.” Be Isala: ili dunu da ili gadili, logoga oule asili, musa: medole legemusa: dawa: i galu.
33 以色列众人都起来，在巴力·他玛摆阵，以色列的伏兵从马利·迦巴埋伏的地方冲上前去。
Amaiba: le, Isala: ili dadi gagui gilisisudafa da hobeale, bu Ba: ile Da: ima sogega bu gilisi. Amalalu, Isala: ili dunu amo da Gibia sisiga: i, da ilia wamoaligisu gele sogebi ganodini galu amo fisili, Gibia amoma doagala: musa: hehenai.
34 有以色列人中的一万精兵，来到基比亚前接战，势派甚是凶猛；便雅悯人却不知道灾祸临近了。
Amo dunu idi da 10,000. Ilia da Isala: ili fi amo ganodini dadi gagui noga: iwane ilegei. Ilia da Gibia doagala: i amola gegesu da gasa bagade ba: i. Bediamini dunu da fofogadigi. Ilia gugunufinisisu eso da doaga: i dagoi ilia hame dawa: i galu.
35 耶和华使以色列人杀败便雅悯人。那日，以色列人杀死便雅悯人二万五千一百，都是拿刀的。
Amo esoha, Hina Gode da fidibiba: le, Isala: ili dunu da Bediamini dadi gagui dunu ili hasalasi. Ilia da dunu 25,100 agoane medole legei dagoi.
36 于是便雅悯人知道自己败了。先是以色列人；因为靠着在基比亚前所设的伏兵，就在便雅悯人面前诈败。
Amola Bediamini dunu da dafai dagoi, ilisu dawa: i. Isala: ili dadi gagui gilisisu bagade da Bediamini dunu amoba: le hobea: i. Bai ilia dawa: i da dunu ilia da Gibia sisiga: le wamoaligimusa: asunasi, amo da ili fidimusa: ilia dawa: i.
37 伏兵急忙闯进基比亚，用刀杀死全城的人。
Amo dunu da ilia wamoaligisu fisili, hedolowane Gibia moilaiga hehenai. Ilia da dunu huluane amo moilai ganodini esalu, medole legei dagoi.
38 以色列人预先同伏兵约定在城内放火，以烟气上腾为号。
Isala: ili dadi gagui gilisisu bagade amola wamoaligisu dunu da musa: gilisili sia: daloba, dawa: ma: ne hahamosu agoane hahamoi. Ilia da lalu mobi mogomogoi agoane bagade Gibia amoga heda: lebe ba: beba: le,
39 以色列人临退阵的时候，便雅悯人动手杀死以色列人，约有三十个，就说：“他们仍像前次被我们杀败了。”
Isala: ili dadi gagui da Bediamini dunu ilima hobealalu, ilia da sinidigimu sia: i. Amo hou da doaga: loba, Bediamini dunu da Isala: ili dunu 30 agoane medole legei dagoi ba: i. Bediamini dunu da amane sia: i, “Defea! Ninia da musa: agoane defele Isala: ili dunuma bu hasali dagoi.”
40 当烟气如柱从城中上腾的时候，便雅悯人回头观看，见全城的烟气冲天。
Amalalu, dawa: ma: ne hahamosu amo lalu mobi mogomogoi agoane amo Gibia amoga heda: lebe ba: i. Bediamini dunu da beba: le, fofogadigili, moilai huluane laluga nenanebe ba: i.
41 以色列人又转身回来，便雅悯人就甚惊惶，因为看见灾祸临到自己了。
Amalalu, Isala: ili dadi gagui da sinidigi. Bediamini dunu da bagadewane beda: i. Ilia da dafai dagoi, ilisu da dawa: i galu.
42 他们在以色列人面前转身往旷野逃跑；以色列人在后面追杀。那从各城里出来的，也都夹攻杀灭他们。
Ilia da Isala: ili dunu amoba: le hobea: i. Be ilia da sani amo ganodini agoane ba: i. Ba: i da Isala: ili dunu amo Gibia moilaiga gadili ahoanebe da ilia la: idi amo doagala: i. Amalalu, ilia da Bediamini dunu wadela: lesi dagoi.
43 以色列人围绕便雅悯人，追赶他们，在他们歇脚之处、对着日出之地的基比亚践踏他们。
Isala: ili dunu da Bediamini dunu amo sani ganodini gagui galu. Ilia da mae fisili medole legelalu, amo dunu sefasili, sogebi amo Gibia ea eso mabadi la: ididili gala amoga doaga: i.
44 便雅悯人死了的有一万八千，都是勇士。
Isala: ili dunu da Bediamini dadi gagui noga: iwane amo 18,000 agoane medole legei.
45 其余的人转身向旷野逃跑，往临门磐去。以色列人在道路上杀了他们五千人，如拾取遗穗一样，追到基顿又杀了他们二千人。
Bediamini dunu hame bogoi amo da hobeale, umi soge amo Limone Gele gadenene amoga hobea: i. Be Isala: ili da ilima doagala: le, 5,000 eno logoga medole legei. Ilia da bu sefasili, Ga: idoume sogebi amoga doaga: le, 2,000 eno medole legei.
46 那日便雅悯死了的共有二万五千人，都是拿刀的勇士。
Amo esoga, Isala: ili dunu da Bediamini dadi gagui dunu noga: iwane, huluane 25,000 agoane medole legei.
47 只剩下六百人，转身向旷野逃跑，到了临门磐，就在那里住了四个月。
Be dunu 600 agoane da hobeale, Limone Gele soge amoga asili, Isala: ili dunu da ili hame medole legei. Amo sogega, ilia da oubi biyaduyale gala esalu.
48 以色列人又转到便雅悯地，将各城的人和牲畜，并一切所遇见的，都用刀杀尽，又放火烧了一切城邑。
Isala: ili dunu da sinidigili, Bediamini fi dunu eno huluane medole legei. Ilia da dunu, uda, mano amola ohe fi huluane medole lelegei dagoi. Ilia da moilai huluane amo soge ganodini dialu amo laluga ulagisi.
