约伯记 9
1 约伯回答说：
А Јов одговори и рече:
2 我真知道是这样； 但人在 神面前怎能成为义呢？
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 若愿意与他争辩， 千中之一也不能回答。
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 他心里有智慧，且大有能力。 谁向 神刚硬而得亨通呢？
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 他发怒，把山翻倒挪移， 山并不知觉。
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 他使地震动，离其本位， 地的柱子就摇撼。
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 他吩咐日头不出来，就不出来， 又封闭众星。
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 他独自铺张苍天， 步行在海浪之上。
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 他造北斗、参星、昴星， 并南方的密宫；
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 他行大事，不可测度， 行奇事，不可胜数。
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 他从我旁边经过，我却不看见； 他在我面前行走，我倒不知觉。
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 他夺取，谁能阻挡？ 谁敢问他：你做什么？
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 神必不收回他的怒气； 扶助拉哈伯的，屈身在他以下。
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 既是这样，我怎敢回答他， 怎敢选择言语与他辩论呢？
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 我虽有义，也不回答他， 只要向那审判我的恳求。
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 我若呼吁，他应允我； 我仍不信他真听我的声音。
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 他用暴风折断我， 无故地加增我的损伤。
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 我就是喘一口气，他都不容， 倒使我满心苦恼。
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 若论力量，他真有能力！ 若论审判，他说谁能将我传来呢？
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 我虽有义，自己的口要定我为有罪； 我虽完全，我口必显我为弯曲。
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 我本完全，不顾自己； 我厌恶我的性命。
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 善恶无分，都是一样； 所以我说，完全人和恶人，他都灭绝。
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 若忽然遭杀害之祸， 他必戏笑无辜的人遇难。
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 世界交在恶人手中； 蒙蔽世界审判官的脸， 若不是他，是谁呢？
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 我的日子比跑信的更快， 急速过去，不见福乐。
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 我的日子过去如快船， 如急落抓食的鹰。
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 我若说：我要忘记我的哀情， 除去我的愁容，心中畅快；
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 我因愁苦而惧怕， 知道你必不以我为无辜。
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 我必被你定为有罪， 我何必徒然劳苦呢？
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 我若用雪水洗身， 用硷洁净我的手，
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 你还要扔我在坑里， 我的衣服都憎恶我。
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 他本不像我是人，使我可以回答他， 又使我们可以同听审判。
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 我们中间没有听讼的人 可以向我们两造按手。
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 愿他把杖离开我， 不使惊惶威吓我。
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 我就说话，也不惧怕他， 现在我却不是那样。
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
