< 约伯记 31 >
Vjeru uèinih sa oèima svojim, pa kako bih pogledao na djevojku?
2 从至上的 神所得之分, 从至高全能者所得之业是什么呢?
Jer kakav je dio od Boga ozgo? i kakvo našljedstvo od svemoguæega s visine?
Nije li pogibao nevaljalome i èudo onima koji èine bezakonje?
Ne vidi li on putove moje, i sve korake moje ne broji li?
Ako hodih s lažju ili ako pohitje noga moja na prijevaru,
6 我若被公道的天平称度, 使 神可以知道我的纯正;)
Neka me izmjeri na mjerilima pravijem, i neka Bog pozna dobrotu moju.
7 我的脚步若偏离正路, 我的心若随着我的眼目, 若有玷污粘在我手上;
Ako su koraci moji zašli s puta, i ako je za oèima mojim pošlo srce moje, i za ruke moje prionulo štogod,
Neka ja sijem a drugi jede, i neka se iskorijene izdanci moji.
9 我若受迷惑,向妇人起淫念, 在邻舍的门外蹲伏,
Ako se zanijelo srce moje za kojom ženom, i ako sam vrebao na vratima bližnjega svojega,
Neka drugomu melje žena moja, i neka se drugi nad njom povijaju.
Jer je to grdilo i bezakonje za sudije.
12 这本是火焚烧,直到毁灭, 必拔除我所有的家产。
Jer bi to bio oganj koji bi proždirao do uništenja, i svu bi moju ljetinu iskorijenio.
13 我的仆婢与我争辩的时候, 我若藐视不听他们的情节;
Ako nijesam htio doæi na sud sa slugom svojim ili sa sluškinjom svojom, kad bi se tužili na mene;
14 神兴起,我怎样行呢? 他察问,我怎样回答呢?
Jer šta bih èinio kad bi se Bog podigao, i kad bi potražio, šta bih mu odgovorio?
15 造我在腹中的,不也是造他吗? 将他与我抟在腹中的岂不是一位吗?
Koji je mene stvorio u utrobi, nije li stvorio i njega? nije li nas on isti sazdao u materici?
16 我若不容贫寒人得其所愿, 或叫寡妇眼中失望,
Ako sam odbio siromasima želju njihovu, i oèi udovici zamutio,
17 或独自吃我一点食物, 孤儿没有与我同吃; (
I ako sam zalogaj svoj sam jeo a nije ga jela i sirota,
18 从幼年时孤儿与我同长,好像父子一样; 我从出母腹就扶助寡妇。)
Jer je od mladosti moje rasla sa mnom kao kod oca, i od utrobe matere svoje vodao sam je;
Ako sam gledao koga gdje gine nemajuæi haljine, i siromaha gdje se nema èim pokriti,
Ako me nijesu blagosiljala bedra njegova što se runom ovaca mojih utoplio,
Ako sam izmahnuo rukom na sirotu, kad vidjeh na vratima pomoæ svoju,
22 情愿我的肩头从缺盆骨脱落, 我的膀臂从羊矢骨折断。
Neka mi ispadne rame iz pleæa, i ruka moja neka se otkine od zgloba.
23 因 神降的灾祸使我恐惧; 因他的威严,我不能妄为。
Jer sam se bojao pogibli od Boga, kojega velièanstvu ne bih odolio.
24 我若以黄金为指望, 对精金说:你是我的倚靠;
Ako sam polagao na zlato nadanje svoje, ili èistome zlatu govorio: uzdanico moja!
Ako sam se veselio što mi je imanje veliko i što mnogo steèe ruka moja,
Ako sam gledao na sunce, kad sjaje, i na mjesec, kad ponosito hodi,
I srce se moje potajno prevarilo i ruku moju poljubila usta moja,
28 这也是审判官当罚的罪孽, 又是我背弃在上的 神。
I to bi bilo bezakonje za sudije, jer bih se odrekao Boga ozgo;
29 我若见恨我的遭报就欢喜, 见他遭灾便高兴; (
Ako sam se radovao nesreæi nenavidnika svojega, i ako sam zaigrao kad ga je zlo zadesilo,
Jer ne dadoh jeziku svojemu da griješi tražeæi dušu njegovu s proklinjanjem;
31 若我帐棚的人未尝说, 谁不以主人的食物吃饱呢? (
Ako ne govorahu domašnji moji: ko bi nam dao mesa njegova? ne možemo se ni najesti;
32 从来我没有容客旅在街上住宿, 却开门迎接行路的人;)
Stranac nije noæivao na polju; vrata svoja otvorao sam putniku;
Ako sam kao što èine ljudi tajio prijestupe svoje i krio svoje bezakonje u svojim njedrima,
34 因惧怕大众, 又因宗族藐视我使我惊恐, 以致闭口无言,杜门不出;
Ako sam i mogao plašiti veliko mnoštvo, ipak od najmanjega u domu bijaše me strah; zato muèah i ne odlažah od vrata.
35 惟愿有一位肯听我! (看哪,在这里有我所划的押, 愿全能者回答我!)
O da bih imao koga da me sasluša! Gle, želja je moja da mi svemoguæi odgovori i suparnik moj da mi napiše knjigu.
36 愿那敌我者所写的状词在我这里! 我必带在肩上,又绑在头上为冠冕。
Nosio bih je na ramenu svom, vezao bih je sebi kao vijenac,
37 我必向他述说我脚步的数目, 必如君王进到他面前。
Broj koraka svojih kazao bih mu, kao knez pristupio bih k njemu.
38 我若夺取田地,这地向我喊冤, 犁沟一同哭泣;
Ako je na me vikala moja zemlja, i brazde njezine plakale,
Ako sam jeo roda njezina bez novaca i dosaðivao duši gospodara njezinijeh,
40 愿这地长蒺藜代替麦子, 长恶草代替大麦。 约伯的话说完了。
Mjesto pšenice neka mi raða trnje, i mjesto jeèma kukolj. Svršiše se rijeèi Jovove.