约伯记 23

1 约伯回答说：

А Јов одговори и рече:

2 如今我的哀告还算为悖逆； 我的责罚比我的唉哼还重。

Још је тужњава моја одмет? А невоља је моја тежа од уздаха мојих.

3 惟愿我能知道在哪里可以寻见 神， 能到他的台前，

О, кад бих знао како бих нашао Бога! Да отидем до престола Његовог,

4 我就在他面前将我的案件陈明， 满口辩白。

Да разложим пред Њим парбу своју, и уста своја напуним разлога,

5 我必知道他回答我的言语， 明白他向我所说的话。

Да знам шта би ми одговорио, и разумем шта би ми рекао.

6 他岂用大能与我争辩吗？ 必不这样！他必理会我。

Би ли се према великој својој сили прео са мном? Не; него би ми помогао.

7 在他那里正直人可以与他辩论； 这样，我必永远脱离那审判我的。

Онде би се праведан човек могао правдати с Њим, и ослободио бих се за свагда од свог судије.

8 只是，我往前行，他不在那里， 往后退，也不能见他。

Гле, ако пођем напред, нема Га; ако ли натраг, не находим Га;

9 他在左边行事，我却不能看见， 在右边隐藏，我也不能见他。

Ако на лево ради, не видим Га; ако на десно, заклонио се, не могу Га видети.

10 然而他知道我所行的路； 他试炼我之后，我必如精金。

Али Он зна пут мој; кад ме окуша, изаћи ћу као злато.

11 我脚追随他的步履； 我谨守他的道，并不偏离。

По стопама је Његовим ступала нога моја; пута Његова држао сам се, и не зађох.

12 他嘴唇的命令，我未曾背弃； 我看重他口中的言语，过于我需用的饮食。

Од заповести уста Његових нисам одступао; чувао сам речи уста Његових више него свој ужитак.

13 只是他心志已定，谁能使他转意呢？ 他心里所愿的，就行出来。

Али кад Он шта науми, ко ће Га одвратити? Шта душа Његова зажели, оно чини.

14 他向我所定的，就必做成； 这类的事他还有许多。

И извршиће шта је наумио за ме; и тога има у Њега много.

15 所以我在他面前惊惶； 我思念这事便惧怕他。

Зато сам се уплашио од Њега; и кад то мислим, страх ме је од Њега.

16 神使我丧胆； 全能者使我惊惶。

Бог је растопио срце моје, Свемогући ме је уплашио.

17 我的恐惧不是因为黑暗， 也不是因为幽暗蒙蔽我的脸。

Што не погибох пре мрака? И што не сакри мрак испред мене?