< 约伯记 16 >
2 这样的话我听了许多; 你们安慰人,反叫人愁烦。
Slušao sam mnogo takih stvari; svi ste dosadni tješioci.
Hoæe li biti kraj praznijem rijeèima? ili šta te tjera da tako odgovaraš?
4 我也能说你们那样的话; 你们若处在我的境遇, 我也会联络言语攻击你们, 又能向你们摇头。
I ja bih mogao govoriti kao vi, da ste na mom mjestu, gomilati na vas rijeèi i mahati glavom na vas,
Mogao bih vas hrabriti ustima svojim, i micanje usana mojih olakšalo bi bol vaš.
6 我虽说话,忧愁仍不得消解; 我虽停住不说,忧愁就离开我吗?
Ako govorim, neæe odahnuti bol moj; ako li prestanem, hoæe li otiæi od mene?
A sada me je umorio; opustošio si sav zbor moj.
8 又抓住我,作见证攻击我; 我身体的枯瘦也当面见证我的不是。
Navukao si na me mrštine za svjedoèanstvo; i moja mrša podiže se na me, i svjedoèi mi u oèi.
9 主发怒撕裂我,逼迫我, 向我切齿; 我的敌人怒目看我。
Gnjev njegov rastrže me, nenavidi me, škrguæe zubima na me, postavši mi neprijatelj sijeva oèima svojima na me.
10 他们向我开口, 打我的脸羞辱我, 聚会攻击我。
Razvaljuju na me usta svoja, sramotno me biju po obrazima, skupljaju se na me.
11 神把我交给不敬虔的人, 把我扔到恶人的手中。
Predao me je Bog nepravedniku, i u ruke bezbožnicima bacio me.
12 我素来安逸,他折断我, 掐住我的颈项,把我摔碎, 又立我为他的箭靶子。
Bijah miran i zatr me, i uhvativši me za vrat smrska me i metnu me sebi za biljegu.
13 他的弓箭手四面围绕我; 他破裂我的肺腑,并不留情, 把我的胆倾倒在地上,
Opkoliše me njegovi strijelci, cijepa mi bubrege nemilice, prosipa na zemlju žuè moju.
Zadaje mi rane na rane, i udara na me kao junak.
Sašio sam kostrijet po koži svojoj, i uvaljao sam u prah slavu svoju.
Lice je moje podbulo od plaèa, na vjeðama je mojim smrtni sjen;
Premda nema nepravde u rukama mojim, i molitva je moja èista.
Zemljo, ne krij krvi što sam prolio, i neka nema mjesta vikanju mojemu.
I sada eto na nebu je svjedok moj, svjedok je moj na visini.
Prijatelji se moji podruguju mnom; oko moje roni suze Bogu.
O da bi se èovjek mogao pravdati s Bogom, kao sin èovjeèiji s prijateljem svojim!
Jer godine izbrojene navršuju se, i polazim putem odakle se neæu vratiti.