耶利米书 44
1 有临到耶利米的话，论及一切住在埃及地的犹大人，就是住在密夺、答比匿、挪弗、巴忒罗境内的犹大人，说：
Hina Gode da nama na da Isala: ili dunu Idibidi soge ganodini esala (Migidole amola Daha: banisi amola Memefisi moilai bai bagade amola Idibidi gagoe (south) soge) ilima sia: ma: ne sia: i.
2 “万军之耶和华—以色列的 神如此说：我所降与耶路撒冷和犹大各城的一切灾祸你们都看见了。那些城邑今日荒凉，无人居住；
Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da ilima amane sia: i, “Dilila: da gugunufinisi amo Na da Yelusaleme amola Yuda moilai huluane amoma iasu, dilia da ba: i dagoi. Ilia da wali mugului dagoi dialebe amola amo ganodini dunu esalebe hame ba: sa.
3 这是因居民所行的恶，去烧香事奉别神，就是他们和你们，并你们列祖所不认识的神，惹我发怒。
Bai amo dunu fi da Na ougima: ne, wadela: le hamoi. Ilia da ogogosu ‘gode’ ilima gobele salasu amola eno ‘gode’ amo dilia amola dilia aowalalia da ilima hamedafa nodone sia: ne gadosu, amo ilia hawa: hamosu hamonanu.
4 我从早起来差遣我的仆人众先知去说，你们切不要行我所厌恶这可憎之事。
Na da Na hawa: hamosu balofede dunu dilima asunasilalu. Amola ilia da dilima amo hou Na da higa: i, amo maedafa hamoma: ne sia: i.
5 他们却不听从，不侧耳而听，不转离恶事，仍向别神烧香。
Be dilia da ilia sia: hame nabi, amola hame dawa: digisu. Dilia wadela: i eno ‘gode’ ilima gobele salasu hou amo yolesimu hame dawa: i.
6 因此，我的怒气和忿怒都倒出来，在犹大城邑中和耶路撒冷的街市上，如火着起，以致都荒废凄凉，正如今日一样。
Amaiba: le, Na ougi bagade Na da Yelusaleme logo amola Yuda moilaiga sogadigi. Na da amo laluga ulagi. Ilia da mugului dagoi ba: i. Dunu da amo beda: iwane fofogadigili ba: i, amola ilia da wali amaiwane diala.
7 现在耶和华—万军之 神、以色列的 神如此说：你们为何作这大恶自害己命，使你们的男人、妇女、婴孩，和吃奶的都从犹大中剪除、不留一人呢？
Amaiba: le, Na, Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da wali dilima adole ba: sa. Dilia da abuliba: le, dilila: wadela: lesima: ne, wadela: i hou hamosala: ? Dilia da dilia dunu amola uda amola mano da dilila: wadela: su lamu hanabela: ? Amasea, dilia dunu afae esalebe hame ba: mu.
8 就是因你们手所做的，在所去寄居的埃及地向别神烧香惹我发怒，使你们被剪除，在天下万国中令人咒诅羞辱。
Dilia da abuliba: le Na ougima: ne, loboga hamoi ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadobela: ? Amola ogogosu ‘gode’ Idibidi soge amoga dilia da esaloma: ne misi amo ganodini gala, ilima gobele salasu hamosala: ? Dilia da dilila: wadela: ma: ne hamosala: ? Dilia da fifi asi gala huluanedafa da dili higamu amola dilia dio amoga gagabusu aligima: ne ilegemu, amo hanabela: ?
9 你们列祖的恶行，犹大列王和他们后妃的恶行，你们自己和你们妻子的恶行，就是在犹大地、耶路撒冷街上所行的，你们都忘了吗？
Dilia, dilia uda, Yuda hina bagade, ilia uda amola dilia aowalalia huluane da Yuda moilai amola Yelusaleme logo amo ganodini, wadela: i hou bagade hamonanu. Amo dilia da gogoleila: ?
10 到如今还没有懊悔，没有惧怕，没有遵行我在你们和你们列祖面前所设立的法度律例。
Be dilia eso huluane amola wali dilia hou gogosiane hame fofonobosu. Dilia da Nama hame nodosu amola sema amo Na da dilima amola dilia aowalalima i, amoma hame fa: no bobogesu.
11 “所以万军之耶和华—以色列的 神如此说：我必向你们变脸降灾，以致剪除犹大众人。
Amaiba: le, Na, Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da dilima ha lale, Yuda fi huluane wadela: lesimu.
12 那定意进入埃及地、在那里寄居的，就是所剩下的犹大人，我必使他们尽都灭绝，必在埃及地仆倒，必因刀剑饥荒灭绝；从最小的到至大的都必遭刀剑饥荒而死，以致令人辱骂、惊骇、咒诅、羞辱。
Amola Yuda fi dunu hame bogoi esalebe, ilia da Idibidi sogega masunu hanai. Ilia huluane wadela: lesima: ne, Na da logo doasimu. Ilia huluane, fonobahadi amola bagade, da Idibidi soge ganodini gegesu o ha: i bagade amoga bogogia: mu. Dunu eno da amo hou beda: iwane fofogadigili ba: mu. Ilia da Yuda fi dunu higamu amola ilia dio amoga gagabusu aligima: ne ilegemu.
13 我怎样用刀剑、饥荒、瘟疫刑罚耶路撒冷，也必照样刑罚那些住在埃及地的犹大人；
Na da Yelusaleme fi ilima gegesu amola ha: i bagade amola olosu amoga se iasu. Amo defele, Na da Yuda fi Idibidi sogega esala, ilima se imunu.
14 甚至那进入埃及地寄居的，就是所剩下的犹大人，都不得逃脱，也不得存留归回犹大地。他们心中甚想归回居住之地；除了逃脱的以外，一个都不能归回。”
Yuda fi dunu esalebe amo da Idibidi sogega esaloma: ne misi, huluanedafa da bogogia: mu. Ilia da Yuda sogega buhagima: ne hanai. Be dunu afae da hame buhagimu. Be mugululi asi dunu bagahamedafa da buhagimu.”
15 那些住在埃及地巴忒罗知道自己妻子向别神烧香的，与旁边站立的众妇女，聚集成群，回答耶利米说：
Amalalu, dunu huluane (ilia uda da eno ogogosu ‘gode’ ilima gobele salasu hamosu, amo ilia dawa: i) amola uda huluane amogawi lelu, amola Isala: ili fi dunu Idibidi gagoe (south) soge ganodini esalu, dunu gilisisu bagade, da nama amane sia: i,
16 “论到你奉耶和华的名向我们所说的话，我们必不听从。
“Ninia da dia sia: amo di da Hina Gode Ea Dioba: le ninima sia: i, amo hame nabimu.
17 我们定要成就我们口中所出的一切话，向天后烧香、浇奠祭，按着我们与我们列祖、君王、首领在犹大的城邑中和耶路撒冷的街市上素常所行的一样；因为那时我们吃饱饭、享福乐，并不见灾祸。
Ninia da ninia musa: sia: i defele hamomu. Ninia da ninia uda ‘gode’ (hebene hina bagade Uda) ema gobele salasu hamomu. Ninia aowalalia, ninia hina bagade amola ninia ouligisu dunu da Yuda moilai amola Yelusaleme logo amo ganodini, ema nodoma: ne, waini hano iasu sogadigisu. Amo defele ninia da hamomu. Amo esoga ninia da bagade gaguiwane, hame ha: i amola bidi hamosu hame ba: i.
18 自从我们停止向天后烧香、浇奠祭，我们倒缺乏一切，又因刀剑饥荒灭绝。”
Be ninia da Hebene hina bagade Uda ema gobele salasu amola waini hano sogadigisu hou amo yolesiba: le, ninia wali hame gaguiwane ba: sa, amola ninia fi dunu da gegesu amola ha: i bagade amoga bogogia: lala.”
19 妇女说：“我们向天后烧香、浇奠祭，做天后像的饼供奉她，向她浇奠祭，是外乎我们的丈夫吗？”
Amola uda ilia amane sia: i, “Ninia da agi ga: gi (Hebene hina bagade Uda ea ba: su agoane) gobele, amola ema gobele salasu amola waini hano iasu sogadigisu amo hamobeba: le, ninia lagoalali da ninia hamobe hahawane ba: su.”
20 耶利米对一切那样回答他的男人妇女说：
Amalalu, na da dunu amola uda huluane amo da nama agoane bu adole i, ilima amane sia: i,
21 “你们与你们列祖、君王、首领，并国内的百姓，在犹大城邑中和耶路撒冷街市上所烧的香，耶和华岂不记念，心中岂不思想吗？
“Dilia adi dawa: bela: ? Gobele salasu hou amo dilia amola dilia aowalalia, amola dilia hina bagade dunu amola dilia ouligisu dunu amola soge dunu huluane da Yuda moilai amola Yelusaleme logo amo ganodini iasu, amo Hina Gode da hame ba: bela: ? E da amo gogoleila: ? Hame mabu!
22 耶和华因你们所作的恶、所行可憎的事，不能再容忍，所以你们的地荒凉，令人惊骇咒诅，无人居住，正如今日一样。
Wali eso dilia soge da wadela: lesi dagoi diala. Dunu eno da amo beda: iwane fofogadigili ba: sa, amola soge ea dio amoga ilia da gagabusu aligima: ne ilegesa. Bai Hina Gode da dilia wadela: i hou hamobe amo bu ba: mu higasu.
23 你们烧香，得罪耶和华，没有听从他的话，没有遵行他的律法、条例、法度，所以你们遭遇这灾祸，正如今日一样。”
Dilia da ba: sa! Wali se nabasu amola gugunufinisisu da dilima doaga: i dagoi. Bai dilia da eno ogogosu ‘gode’ ilima gobele salasu hou hamosu amola Hina Godema wadela: le hamoi. Dilia da Ea hamoma: ne sia: i huluane amoma hame fa: no bobogesu.”
24 耶利米又对众民和众妇女说：“你们在埃及地的一切犹大人当听耶和华的话。
25 万军之耶和华—以色列的 神如此说：你们和你们的妻都口中说、手里做，说：‘我们定要偿还所许的愿，向天后烧香、浇奠祭。’现在你们只管坚定所许的愿而偿还吧！
Na da dunu huluane olelei (amola uda ilima baligili olelei), amo Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili fi ilia Gode, da Yuda fi Idibidi soge ganodini esala ilima amane sia: sa, “Dilia amola dilia uda da ‘hebene hina bagade Uda’ ema sia: dafawane ilegei. Dilia da ema gobele salimu amola waini hano iasu sogadigima: ne dafawane ilegesu, amola amo ilegesu dilia da dafawane hamoi. Defea! Dilia ilegesu mae yolesima! Hamoma!
26 所以你们住在埃及地的一切犹大人当听耶和华的话。耶和华说：我指着我的大名起誓，在埃及全地，我的名不再被犹大一个人的口称呼说：‘我指着主—永生的耶和华起誓。’
Be wali, Na, Hina Gode, da Na Dio Bagadedafa amoga dilia Isala: ili dunu Idibidi soge ganodini esala dilima dafawane sia: ilegei dagoi. Amo nabima! Na da dilia logo ga: i dagoi. Dilia da bu ‘na da Ouligisudafa Hina Gode Esala amo Ea Dioba: le sia: ilegesa’ amo bu hamedafa sia: mu.
27 我向他们留意降祸不降福；在埃及地的一切犹大人必因刀剑、饥荒所灭，直到灭尽。
Dilia huluane hame gaguiwane, wadela: lesima: ne, Na da logo doasimu. Dilia huluane da gegesu o olosu amoga bogogia: mu. Dunu afae esalebe hame ba: mu.
28 脱离刀剑、从埃及地归回犹大地的人数很少；那进入埃及地要在那里寄居的，就是所剩下的犹大人，必知道是谁的话立得住，是我的话呢？是他们的话呢？
Be afae afae da mae bogole, Idibidi fisili, Yuda sogega buhagimu. Amasea, dunu hame bogoi esalebe, ilia da Na sia: da dafawane amola ilia sia: da ogogosu, amo dawa: digimu.
29 耶和华说：我在这地方刑罚你们，必有预兆，使你们知道我降祸与你们的话必要立得住。
Na, Hina Gode, da Na sia: i liligi (amo soge ganodini Na da dilima se imunu amola wadela: su iasimu) dilia dafawane dawa: ma: ne, Na da dawa: digima: ne olelesu dilima imunu.
30 耶和华如此说：我必将埃及王法老合弗拉交在他仇敌和寻索其命的人手中，像我将犹大王西底家交在他仇敌和寻索其命的巴比伦王尼布甲尼撒手中一样。”
Amo da Na Yuda hina bagade Sedegaia amo ea ha lai, Ba: bilone hina bagade Nebiuga: denese (e da Sedegaia medole legemu hanai) ema i - amo defele Na da Idibidi hina bagade Hofala ea ha lai dunu (ilia e medole legemu hanai) ilima imunu.”
