耶利米书 2
1 耶和华的话临到我说：
Hina Gode da nama amane sia: i,
2 “你去向耶路撒冷人的耳中喊叫说，耶和华如此说： 你幼年的恩爱， 婚姻的爱情， 你怎样在旷野， 在未曾耕种之地跟随我， 我都记得。
“Amo sia: Yelusaleme esalebe dunu huluane ilima olelema, ‘Dia manohadi eso amoga Nama mae fisili noga: le fa: no bobogelalu. Na da fedege agoane di uda lai agoane laloba, di da Nama bagade asigisu. Dia da wadela: i hafoga: i soge, soge amo da ha: i manu hame bugi soge, amo ganodini Nama noga: le fa: no bobogesu. Amo hou Na bu dawa: lala.
3 那时以色列归耶和华为圣， 作为土产初熟的果子； 凡吞吃它的必算为有罪， 灾祸必临到他们。 这是耶和华说的。
Isala: ili fi! Dili da Na: fawane galu. Dilia da Na dogolegei sema fi galu. Nowa dunu da dilima se iasu, amo Na da wadela: su amola se iasu ilima iasi. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi.” Isala: ili Fi ilia Aowalalia ilia Wadela: i Hou
4 雅各家、以色列家的各族啊，你们当听耶和华的话。
Dilia! Ya: igobe egaga fi dunu! Isala: ili fi dilia! Hina Gode Ea sia: nabima!
5 耶和华如此说： 你们的列祖见我有什么不义， 竟远离我，随从虚无的神， 自己成为虚妄的呢？
Hina Gode da amane sia: sa, “Dilia aowalalia da Nama adi wadela: i hou diwane udidibala: ? Ilia da abuliba: le Nama baligi fa: bela? Ilia da hamedei loboga hamoi ‘gode’ agoaila ilima nodone sia: ne gadobeba: le, bu ilia hou amola da hamedei ba: i dagoi.
6 他们也不说： 那领我们从埃及地上来， 引导我们经过旷野， 沙漠有深坑之地， 和干旱死荫、无人经过、 无人居住之地的耶和华在哪里呢？
Na da ili gaga: le, Idibidi sogega fisili masa: ne, ga asunasi! Ilia da hahawane masa: ne, Na da ili bisili, wadela: i hafoga: i soge (amo ganodini da gibu hame, gasi dunasi bagade amola dunu hamedafa esala) amo baligima: ne oule asi. Be ilia da Nama hame asigi galu.
7 我领你们进入肥美之地， 使你们得吃其中的果子和美物； 但你们进入的时候就玷污我的地， 使我的产业成为可憎的。
Na da ili nasegagi soge noga: idafa, ilia da amo ea ha: i manu amola liligi noga: idafa hahawane lama: ne, amoma oule misi. Be amo mae dawa: le, ilia da Na soge wadela: lesi. Ilia da soge Na ilima i, amo wadela: lesi.
8 祭司都不说，耶和华在哪里呢？ 传讲律法的都不认识我。 官长违背我； 先知借巴力说预言， 随从无益的神。
Ilia gobele salasu dunu da “Hina Gode da habila: ?” hame adole ba: i. Na gobele salasu dunu, ilia da Na hamedafa dawa: i. Na fi ouligisu dunu da Nama odoga: i dagoi. Balofede dunu da Ba: iele ea dioba: le ilegele sia: i, amola hamedei loboga hamoi ‘gode’ agoaila ilima nodone sia: ne gadoi.
9 耶和华说：我因此必与你们争辩， 也必与你们的子孙争辩。
Amaiba: le, Na, Hina Gode, da Na fi ilima bu fofada: mu. Na da iligaga fi ilima fofada: mu.
10 你们且过到基提海岛去察看， 打发人往基达去留心查考， 看曾有这样的事没有。
Guma: dini Saibalase oga amoga masa! Amola dunu eno gusudili Gida sogega asunasima. Amasea, noga: le ba: ma! Amo hou defele da musa: hamedafa ba: i.
11 岂有一国换了他的神吗？ 其实这不是神！ 但我的百姓将他们的荣耀换了那无益的神。
Fifi asi gala eno da ilia ogogosu ‘gode’ hame afadenesu. Be Na fi da Na fisili, eno ogogosu ‘gode’ liligi lai. Na da ilia Godedafa amola Na da ili fidibiba: le, eno fifi asi gala da ilima nodoi. Be ilia da Na fisili, ogogosu ‘gode’ amo da ili fidimusa: hame dawa: , ilima fa: no bobogei.
12 诸天哪，要因此惊奇， 极其恐慌，甚为凄凉！ 这是耶和华说的。
Amaiba: le, Na da mu amoma amane sia: sa ‘Fofogadigima! Dia beda: iba: le amola fofogadigiba: le, yaguguma.
13 因为我的百姓做了两件恶事， 就是离弃我这活水的泉源， 为自己凿出池子， 是破裂不能存水的池子。
Bai Na fi dunu da wadela: i hou aduna hamoi dagoi. Na da gaheabolo hano bubuga: su defele gala. Be ilia da Na hihini, Nama baligi fa: i. Amola ilia da igi magufu amoga hano si dogoi. Be amo hano si da goudaiba: le, hano da amo ganodini dialumu da hamedei ba: sa.”
14 以色列是仆人吗？ 是家中生的奴仆吗？ 为何成为掠物呢？
Isala: ili fi da udigili hawa: hamosu fi hame. Ilia da udigili hawa: hamosu hamoma: ne, hame lalelegei. Amaiba: le, abuliba: le ilia ha lai dunu da ili awele gugunufisala: ?
15 少壮狮子向他咆哮，大声吼叫， 使他的地荒凉； 城邑也都焚烧，无人居住。
Ilia da Isala: ili fi ilima laione wa: me defele husa. Isala: ili ea ha lai da Isala: ili soge wadela: lesili, hafoga: i dunu hame esalebe soge amo defele hamoi dagoi. Isala: ili moilai huluane da wadela: lesi dagoi dialebe, amola amo ganodini, dunu da hame esalebe.
16 挪弗人和答比匿人也打破你的头顶。
Dafawane! Memefisi dunu amola Dabinisi dunu da Isala: ili ea dialuma goudai dagoi.
17 这事临到你身上，不是你自招的吗？ 不是因耶和华—你 神引你行路的时候， 你离弃他吗？
Isala: ili! Disu da amo se nabasu hamoi dagoi. Na da dia Hina Godedafa amola Na da di logoga hahawane oule ahoanebe ba: i. Be di da Na yolesi dagoi.
18 现今你为何在埃及路上要喝西曷的水呢？ 你为何在亚述路上要喝大河的水呢？
Di da Idibidi sogega asili, Naile Hano amoga nasea, adi bidi ba: ma: bela: ? O Asilia sogega asili, Iufala: idisi Hano amoga nasea, adi bidi ba: ma: bela: ?
19 你自己的恶必惩治你； 你背道的事必责备你。 由此可知可见，你离弃耶和华—你的 神， 不存敬畏我的心， 乃为恶事，为苦事。 这是主—万军之耶和华说的。
Di da Nama baligi fa: beba: le, wadela: i bagade hamoi dagoi. Amo hou da fedege agoane dima fofada: ne, se imunu. Dia da dawa: mu. Na da dia Hina Gode, amola di da Na fisibiba: le, wadela: i bagade hamoi. Na, Ouligisudafa Hina Gode Bagadedafa da sia: i dagoi.”
20 我在古时折断你的轭，解开你的绳索。 你说：我必不事奉耶和华； 因为你在各高冈上、各青翠树下屈身行淫。
Ouligisudafa Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili! Di da musa: hemonega Na Hinadafa Hou higasu. Di da Na sia: nabimu higasu, amola Nama nodone sia: ne gadomu higasu. Be dia da goumi huluane amo da: iya amola golofoyei ifa huluane amo hagudu, dia da ogogosu wadela: i uda lasu hou ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadosu.
21 然而，我栽你是上等的葡萄树， 全然是真种子； 你怎么向我变为外邦葡萄树的坏枝子呢？
Na da fedege agoane di waini efe hawa: ida: iwane agoane bugi. Be di da wadela: le heda: le, wali hamedei dasai waini efe agoane ba: sa.
22 你虽用硷、多用肥皂洗濯， 你罪孽的痕迹仍然在我面前显出。 这是主耶和华说的。
Di da nigima: agoane ba: sa. Amola di da gasa bagade safo amoga dia nigima: doga: i ganiaba, Na da dia nigima: amaiwane dialebe ba: la: loba.
23 你怎能说： 我没有玷污、没有随从众巴力？ 你看你谷中的路，就知道你所行的如何。 你是快行的独峰驼，狂奔乱走。
Dia da dia hou hame wadela: lesi amola Ba: ielema hame nodone sia: ne gadosu sia: sa. Be amo da ogogosa. Ba: ma! Di da fago ganodini, wadela: i hou bagade hamosu. Di da sigua ga: mele aseme amo da hafoga: i sogega gawali hogomusa: hehenasu agoane gala. (Gode da fedege agoane, Isala: ili fi dunu huluane da dunu afae agoane sia: sa.)
24 你是野驴，惯在旷野， 欲心发动就吸风； 起性的时候谁能使它转去呢？ 凡寻找它的必不致疲乏； 在它的月分必能寻见。
E da gawali hanaiba: le, nowa da e ouligima: bela: ? Gawali da ema doaga: musa: dawa: sea, e da logo doasi dagoi hahawane ba: sa. Amo esoha, amo aseme da gawali ema doaga: mu bagade hanai gala.
25 我说：你不要使脚上无鞋， 喉咙干渴。 你倒说：这是枉然。 我喜爱别神，我必随从他们。
Isala: ili! Amo hou yolema! Di da ‘gode’ eno ilima hehenane fa: no bobogebeba: le, dia emo da wadela: sa amola dia da: gisu da hafoga: i. Be di da amane sia: sa, “Hame! Na da sinidigimu hamedei ba: sa. Na da ga fi ‘gode’ hanai gala amola na da ilima fa: no bobogemusa: dawa: lala.”
26 贼被捉拿，怎样羞愧， 以色列家和他们的君王、首领、 祭司、先知也都照样羞愧。
Hina Gode da amane sia: sa, “Ilia da wamolasu dunu gagulaligisia, e da gogosiasu ba: sa. Amo defele, dilia Isala: ili dunu huluane, dilia hina bagade, eagene ouligisu dunu, gobele salasu dunu amola ba: la: lusu dunu, huluane da gogosiasu ba: mu.
27 他们向木头说：你是我的父； 向石头说：你是生我的。 他们以背向我， 不以面向我； 及至遭遇患难的时候却说： 起来拯救我们。
Dilia da ifa amo da dilia ada amola igi da dilia ame, amo sia: sa. Amaiba: le, dilia da se bagade amola gogosiasu ba: mu. Bai dilia da Nama mae sinidigili, Nama baligi fa: i dagoi. Be dilia da se nabasea, dilia da Nama misini, Na dili gaga: ma: ne edegesa.
28 你为自己做的神在哪里呢？ 你遭遇患难的时候， 叫他们起来拯救你吧！ 犹大啊，你神的数目与你城的数目相等。
Amo ‘gode’ liligi dilisu hamoi, amo da habila: ? Dilia se nabasea, ilia da dili fidimu da defea. Ilia da amo hou hamoma: ne defelela: ? Yuda! Dia ‘gode’ ilia idi da dia moilai bai bagade huluane ilia idi defele gala.
29 耶和华说： 你们为何与我争辩呢？ 你们都违背了我。
Dilia Nama egasu da adila: ? Dilia da abuliba: le Nama odoga: bela: ?
30 我责打你们的儿女是徒然的， 他们不受惩治。 你们自己的刀吞灭你们的先知， 好像残害的狮子。
Na da dilima se iasu be dilia hou hame hahamoi. Na da dilia hou hahamoma: ne sia: i, be dilia da hame nabi. Dilia da ougi bagade laione wa: me defele, dilia balofede dunu medole legei.
31 这世代的人哪， 你们要看明耶和华的话。 我岂向以色列作旷野呢？ 或作幽暗之地呢？ 我的百姓为何说： 我们脱离约束，再不归向你了？
Isala: ili dunu! Na sia: nabima! Na da dilima adi wadela: i hou hamobela: ? Na da dilima wadela: i hafoga: i soge o gasi amola wadela: lesisu soge agoane ba: bela: ? Hame mabu! Amaiba: le, dilia da abuliba: le dilia hanaiga hamomu sia: sala: ? Abuliba: le Nama hamedafa sinidigimu sia: sala: ?
32 处女岂能忘记她的妆饰呢？ 新妇岂能忘记她的美衣呢？ 我的百姓却忘记了我无数的日子！
Uda a: fini da ea nina: hamosu igi gogolesala: ? Uda da ea gawa fisia ga: su abula ida: iwane gogolesala: ? Hame mabu! Be Na fi dunu da eso amo idimu hamedei amoga Na gogolei dagoi.
33 你怎么修饰你的道路要求爱情呢？ 就是恶劣的妇人你也叫她们行你的路。
Dilia da dili lamu dunu ilima fa: no bobogemu bagade dawa: Wadela: idafa uda da dilia hou ba: sea, eno wadela: i hou baligili hamomusa: dawa:
34 并且你的衣襟上有无辜穷人的血； 你杀他们并不是遇见他们挖窟窿， 乃是因这一切的事。
Dilia abula da wamolasu dunu ilia maga: mega nigima: i hame, be hame gagui dunu amola asaboi wadela: i hamosu hame dawa: dunu, amo ea maga: mega nigima: i dagoi.
35 你还说：我无辜； 耶和华的怒气必定向我消了。 看哪，我必审问你； 因你自说：我没有犯罪。
Be amo mae dawa: le, dilia da amane sia: sa, ‘Ninia da wadela: i hame dawa: Hina Gode da ninima bu ougima: ne da bai hame gala.’ Be dilia da wadela: i hou hame hamosu amo ogogole sia: beba: le, Na, Hina Gode, Na da dilima se imunu.
36 你为何东跑西奔要更换你的路呢？ 你必因埃及蒙羞， 像从前因亚述蒙羞一样。
Dilia da ga fi ‘gode’ liligi ilima sinidigiba: le, dilia hou fonobone wadela: lesi dagoi. Asilia fi da dili hame fidibiba: le, dilia da da: i dioi galu. Amola Idibidi da dili hame fidimuba: le, dilia da bu da: i diomu.
37 你也必两手抱头从埃及出来； 因为耶和华已经弃绝你所倚靠的， 你必不因他们得顺利。
Dilia da gogosiabeba: le, dialuma fili sa: ili, Idibidi mae ba: ma: ne, sinidigimu. Dilia da ga fi ilia hou dafawaneyale dawa: sa. Be Na, Hina Gode da amo dunu higale yolesi. Dilia da ilima fidisu hamedafa ba: mu.
