耶利米书 15
1 耶和华对我说：“虽有摩西和撒母耳站在我面前代求，我的心也不顾惜这百姓。你将他们从我眼前赶出，叫他们去吧！
I reèe mi Gospod: da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se duša moja obratila k tome narodu; otjeraj ih ispred mene, i neka odlaze.
2 他们问你说：‘我们往哪里去呢？’你便告诉他们，耶和华如此说： 定为死亡的，必致死亡； 定为刀杀的，必交刀杀； 定为饥荒的，必遭饥荒； 定为掳掠的，必被掳掠。”
I ako ti reku: kuda æemo iæi? tada im reci: ovako veli Gospod: ko je za smrt, na smrt; ko je za maè, pod maè; ko za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo.
3 耶和华说：“我命定四样害他们，就是刀剑杀戮、狗类撕裂、空中的飞鸟，和地上的野兽吞吃毁灭；
I pustiæu na njih èetvoro, govori Gospod: maè, da ih ubija, i pse, da ih razvlaèe, i ptice nebeske i zvijeri zemaljske, da ih jedu i istrijebe.
4 又必使他们在天下万国中抛来抛去，都因犹大王希西家的儿子玛拿西在耶路撒冷所行的事。”
I daæu ih da se potucaju po svijem carstvima zemaljskim radi Manasije sina Jezekijina cara Judina za ono što je uèinio u Jerusalimu.
5 耶路撒冷啊，谁可怜你呢？ 谁为你悲伤呢？ 谁转身问你的安呢？
Jer ko bi se smilovao na tebe, Jerusalime? ko li bi te požalio? ko li bi došao da zapita kako ti je?
6 耶和华说：你弃绝了我， 转身退后； 因此我伸手攻击你，毁坏你。 我后悔甚不耐烦。
Ti si me ostavio, govori Gospod, otišao si natrag; zato æu mahnuti rukom svojom na te i pogubiæu te; dosadi mi žaliti.
7 我在境内各城门口， 用簸箕簸了我的百姓， 使他们丧掉儿女。 我毁灭他们， 他们仍不转离所行的道。
Zato æu ih izvijati vijaèom na vratima zemaljskim, uèiniæu ih sirotima, potræu narod svoj, jer se ne vraæaju s putova svojih.
8 他们的寡妇在我面前比海沙更多； 我使灭命的午间来， 攻击少年人的母亲， 使痛苦惊吓忽然临到她身上。
Više æe mi biti udovica njegovijeh nego pijeska morskoga, dovešæu im na majke momaèke zatiraèe u podne, i pustiæu iznenada na njih smetnju i strahotu.
9 生过七子的妇人力衰气绝； 尚在白昼，日头忽落； 她抱愧蒙羞。 其余的人， 我必在他们敌人跟前，交与刀剑。 这是耶和华说的。
Iznemoæi æe koja je rodila sedmoro i ispustiæe dušu, sunce æe joj zaæi još za dana, sramiæe se i stidjeæe se, a ostatak æu njihov dati pod maè pred neprijateljima njihovijem, govori Gospod.
10 我的母亲哪，我有祸了！因你生我作为遍地相争相竞的人。我素来没有借贷与人，人也没有借贷与我，人人却都咒骂我。
Teško meni, majko moja, što si me rodila da se sa mnom prepire i da se sa mnom svaða sva zemlja; ne davah u zajam niti mi davaše u zajam, i opet me svi proklinju.
11 耶和华说：“我必要坚固你，使你得好处。灾祸苦难临到的时候，我必要使仇敌央求你。（
Gospod reèe: doista, ostatku æe tvojemu biti dobro, i braniæu te od neprijatelja, kad budeš u nevolji i u tjeskobi.
12 人岂能将铜与铁，就是北方的铁折断呢？）
Eda li æe gvožðe slomiti gvožðe sjeverno i mjed?
13 “我必因你在四境之内所犯的一切罪，把你的货物财宝当掠物，白白地交给仇敌。
Imanje tvoje i blago tvoje daæu da se razgrabi bez cijene po svijem meðama tvojim, i to za sve grijehe tvoje.
14 我也必使仇敌带这掠物到你所不认识的地去，因我怒中起的火要将你们焚烧。”
I odvešæu te s neprijateljima tvojim u zemlju koje ne poznaješ, jer se raspalio oganj od gnjeva mojega, i gorjeæe nad vama.
15 耶和华啊，你是知道的； 求你记念我，眷顾我， 向逼迫我的人为我报仇； 不要向他们忍怒取我的命， 要知道我为你的缘故受了凌辱。
Ti znaš, Gospode, opomeni me se i pohodi me i osveti me od onijeh koji me gone; nemoj me zgrabiti dokle se ustežeš od gnjeva; znaj da podnosim rug tebe radi.
16 耶和华—万军之 神啊， 我得着你的言语就当食物吃了； 你的言语是我心中的欢喜快乐， 因我是称为你名下的人。
Kad se naðoše rijeèi tvoje, pojedoh ih, i rijeè tvoja bi mi radost i veselje srcu mojemu, jer je ime tvoje prizvano na me, Gospode Bože nad vojskama.
17 我没有坐在宴乐人的会中， 也没有欢乐； 我因你的感动独自静坐， 因你使我满心愤恨。
Ne sjedim u vijeæu potsmjevaèkom niti se s njima veselim; sjedim sam radi ruke tvoje, jer si me napunio srdnje.
18 我的痛苦为何长久不止呢？ 我的伤痕为何无法医治、不能痊愈呢？ 难道你待我有诡诈，像流干的河道吗？
Zašto bol moj jednako traje? i zašto je rana moja smrtna, te neæe da se iscijeli? Hoæeš li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana?
19 耶和华如此说：你若归回， 我就将你再带来， 使你站在我面前； 你若将宝贵的和下贱的分别出来， 你就可以当作我的口。 他们必归向你， 你却不可归向他们。
Zato ovako veli Gospod: ako se obratiš, ja æu te opet postaviti da stojiš preda mnom, ako odvojiš što je dragocjeno od rðavoga, biæeš kao usta moja; oni neka se obrate k tebi, a ti se ne obraæaj k njima.
20 我必使你向这百姓成为坚固的铜墙； 他们必攻击你，却不能胜你； 因我与你同在，要拯救你，搭救你。 这是耶和华说的。
I uèiniæu da budeš tome narodu kao jak zid mjeden, i udaraæe na te, ali te neæe nadvladati; jer sam ja s tobom da te èuvam i izbavljam, govori Gospod.
21 我必搭救你脱离恶人的手， 救赎你脱离强暴人的手。
I izbaviæu te iz ruku zlijeh ljudi, i iskupiæu te iz ruku nasilnièkih.
