耶利米书 14
1 耶和华论到干旱之灾的话临到耶利米：
Rijeè Gospodnja koja doðe Jeremiji o suši.
2 犹大悲哀，城门衰败。 众人披上黑衣坐在地上； 耶路撒冷的哀声上达。
Juda tuži, i vrata su mu žalosna; leže na zemlji u crno zaviti; vika iz Jerusalima podiže se.
3 他们的贵胄打发家僮打水； 他们来到水池， 见没有水，就拿着空器皿， 蒙羞惭愧，抱头而回。
Najveæi izmeðu njih šalju najmanje na vodu; došavši na studence ne nalaze vode, vraæaju se s praznijem sudovima svojim, stide se i srame se i pokrivaju glavu svoju.
4 耕地的也蒙羞抱头； 因为无雨降在地上， 地都干裂。
Zemlja je ispucala, jer ne bješe dažda na zemlji; zato se težaci stide i pokrivaju glavu svoju.
5 田野的母鹿生下小鹿，就撇弃， 因为无草。
I košuta u polju ostavlja mlade svoje, jer nema trave.
6 野驴站在净光的高处，喘气好像野狗； 因为无草，眼目失明。
I divlji magarci stojeæi na visovima vuku u se vjetar kao zmajevi, oèi im išèilješe, jer nema trave.
7 耶和华啊，我们的罪孽虽然作见证告我们， 还求你为你名的缘故行事。 我们本是多次背道，得罪了你。
Kad bezakonja naša svjedoèe na nas, Gospode, uèini radi imena svojega; jer je mnogo odmeta naših, tebi sagriješismo.
8 以色列所盼望、在患难时作他救主的啊， 你为何在这地像寄居的， 又像行路的只住一宵呢？
Nade Izrailjev! spasitelju njegov u nevolji! zašto si kao tuðin u ovoj zemlji i kao putnik koji se uvrati da prenoæi?
9 你为何像受惊的人， 像不能救人的勇士呢？ 耶和华啊，你仍在我们中间； 我们也称为你名下的人， 求你不要离开我们。
Zašto si kao umoran èovjek, kao junak, koji ne može izbaviti? Ta, ti si usred nas, Gospode, i ime je tvoje prizvano na nas; nemoj nas ostaviti.
10 耶和华对这百姓如此说： 这百姓喜爱妄行， 不禁止脚步， 所以耶和华不悦纳他们。 现今要记念他们的罪孽， 追讨他们的罪恶。
Ovako govori Gospod za narod ovaj: milo im je da se skitaju, ne ustavljaju nogu svojih, zato nijesu mili Gospodu; sada æe se opomenuti bezakonja njihova i pohodiæe grijehe njihove.
11 耶和华又对我说：“不要为这百姓祈祷求好处。
Potom reèe mi Gospod: ne moli se za taj narod da bi mu bilo dobro.
12 他们禁食的时候，我不听他们的呼求；他们献燔祭和素祭，我也不悦纳；我却要用刀剑、饥荒、瘟疫灭绝他们。”
Ako æe i postiti, neæu uslišiti vike njihove; i ako æe prinijeti žrtve paljenice i dar, neæe mi to ugoditi, nego maèem i glaðu i pomorom pomoriæu ih.
13 我就说：“唉！主耶和华啊，那些先知常对他们说：‘你们必不看见刀剑，也不遭遇饥荒；耶和华要在这地方赐你们长久的平安。’”
Tada rekoh: oh, Gospode Gospode, evo, proroci im govore: neæete vidjeti maèa, i neæe biti gladi u vas, nego æu vam dati mir pouzdan na ovom mjestu.
14 耶和华对我说：“那些先知托我的名说假预言，我并没有打发他们，没有吩咐他们，也没有对他们说话；他们向你们预言的，乃是虚假的异象和占卜，并虚无的事，以及本心的诡诈。
A Gospod mi reèe: laž prorokuju ti proroci u moje ime, nijesam ih poslao, niti sam im zapovjedio, niti sam im govorio; lažne utvare i gatanje i ništavilo i prijevaru srca svojega oni vam prorokuju.
15 所以耶和华如此说：论到托我名说预言的那些先知，我并没有打发他们；他们还说这地不能有刀剑饥荒，其实那些先知必被刀剑饥荒灭绝。
Zato ovako veli Gospod za proroke koji prorokuju u moje ime a ja ih nijesam poslao, i govore: neæe biti maèa ni gladi u ovoj zemlji: od maèa i gladi izginuæe ti proroci.
16 听他们说预言的百姓必因饥荒刀剑抛在耶路撒冷的街道上，无人葬埋。他们连妻子带儿女，都是如此。我必将他们的恶倒在他们身上。”
A narod ovaj kojemu oni prorokuju biæe povaljan po ulicama Jerusalimskim od gladi i maèa, i neæe biti nikoga da ih pogrebe, njih, žene njihove i sinove njihove i kæeri njihove; tako æu izliti na njih zloæu njihovu.
17 你要将这话对他们说： 愿我眼泪汪汪， 昼夜不息， 因为我百姓受了裂口破坏的大伤。
Reci im dakle ovu rijeè: neka oèi moje liju suze danju i noæu i neka ne prestaju, jer djevojka kæi mojega naroda satr se veoma, od udarca preljuta.
18 我若出往田间， 就见有被刀杀的； 我若进入城内， 就见有因饥荒患病的； 连先知带祭司在国中往来， 也是毫无知识。
Ako izidem u polje, eto pobijenijeh maèem; ako uðem u grad, eto iznemoglijeh od gladi; jer i prorok i sveštenik otidoše u zemlju koje ne znaju.
19 你全然弃掉犹大吗？ 你心厌恶锡安吗？ 为何击打我们，以致无法医治呢？ 我们指望平安，却得不着好处； 指望痊愈，不料，受了惊惶。
Eda li si sasvijem odbacio Judu? eda li je omrzao duši tvojoj Sion? Zašto si nas udario tako da nam nema lijeka? Èekasmo mir ali nema dobra; i vrijeme da ozdravimo, a gle, strah.
20 耶和华啊，我们承认自己的罪恶， 和我们列祖的罪孽， 因我们得罪了你。
Priznajemo, Gospode, zloæu svoju, bezakonje otaca svojih, zgriješili smo ti.
21 求你为你名的缘故， 不厌恶我们， 不辱没你荣耀的宝座。 求你追念， 不要背了与我们所立的约。
Nemoj nas odvræi radi imena svojega; nemoj naružiti prijestola slave svoje, opomeni se zavjeta svojega s nama, nemoj ga ukinuti.
22 外邦人虚无的神中有能降雨的吗？ 天能自降甘霖吗？ 耶和华—我们的 神啊， 能如此的不是你吗？ 所以，我们仍要等候你， 因为这一切都是你所造的。
Ima li meðu taštinama u naroda koji da daje dažd? ili nebesa daju li sitan dažd? Nijesi li ti to, Gospode Bože naš? Zato tebe èekamo, jer ti èiniš sve to.
