以赛亚书 1
1 当乌西雅、约坦、亚哈斯、希西家作犹大王的时候，亚摩斯的儿子以赛亚得默示，论到犹大和耶路撒冷。
Sia: da amo buga ganodini dedei da sia: amo Gode da Aisaia (A: imose egefe) amoma olelei. Amo sia: da Yuda fifi asi gala amola Yelusaleme fi, ilia hou olelesa. Amo esoga, hina bagade amo da Yuda fi ouligisu da Asaia, fa: no Youda: me, amola A: iha: se amola Hesigaia
2 天哪，要听！地啊，侧耳而听！ 因为耶和华说： 我养育儿女，将他们养大， 他们竟悖逆我。
Hina Gode da amane sia: i, “Osobo bagade amola mu! Na sia: nabima! Na fofoi mano da nama higale odoga: i.
3 牛认识主人， 驴认识主人的槽， 以色列却不认识； 我的民却不留意。
Bulamagau da ilia ouligisu dunu dawa: Amola dougi da ilia ouligisu da ilima ha: i manu iabe sogebi dawa: Be amo hou da Na fi dunu Isala: ili fi, amo ilia hou baligisa. Ilia da amo hou hamedafa dawa:
4 嗐！犯罪的国民， 担着罪孽的百姓； 行恶的种类， 败坏的儿女！ 他们离弃耶和华， 藐视以色列的圣者， 与他生疏，往后退步。
Dilia wadela: idafa dunu fi! Dilia da wadela: lesi dagoi ba: mu. Dilia da wadela: i hou hamonanebeba: le dafasa. Dilia da Hina Gode, Isala: ili dunu fi ilia Hadigi Gode amo higa: i dagoi. Dilia da Ema hihini baligi fa: i.
5 你们为什么屡次悖逆， 还要受责打吗？ 你们已经满头疼痛， 全心发昏。
Dilia da abuliba: le mae fisili odoga: sala: ? Dilia da Gode Ea se iasu eno lamu hanabela: ? Isala: ili fi! Dia dialuma da fa: ginisisu amoga dedeboi dagoi amola dia dogo amola asigi dawa: su da oloi gala.
6 从脚掌到头顶， 没有一处完全的， 尽是伤口、青肿，与新打的伤痕， 都没有收口，没有缠裹， 也没有用膏滋润。
Dia dialuma da: iya asili dia emo gafe amoga doaga: le, dia da: i hodo amo ganodini oloi bagade fawane ba: sa. Dia da: i da fa: ginisisu amola fofonomasu amola aiya amoga dedeboi dagoi. Dia fa: ginisi da hame dodofei amola hame sosone dedeboi amola manoma hame legei.
7 你们的地土已经荒凉； 你们的城邑被火焚毁。 你们的田地在你们眼前为外邦人所侵吞， 既被外邦人倾覆就成为荒凉。
Dia soge da wadela: lesi dagoi, amola dia moilai bai bagade huluane da laluga nei dagoi. Ga fi dunu da dia soge huluane lale wadela: lesisa amola di da udigili lela ba: lala.
8 仅存锡安城， 好像葡萄园的草棚， 瓜田的茅屋， 被围困的城邑。
Yelusaleme fawane da hame mugului, be ha lai dunu da ema gegenana. Yelusaleme da sosodo aligisu dunu ea diasu waini sagai ganodini gala o ifabi diasu dadami sagai ganodini amo defele hame gaga: iwane ba: sa.
9 若不是万军之耶和华给我们稍留余种， 我们早已像所多玛、蛾摩拉的样子了。
Hina Gode Bagadedafa da dunu mogili esaloma: ne hame gaga: i ganiaba, Yelusaleme da Sodame amola Goumola defele, wadela: lesi dagoi ba: la: loba.
10 你们这所多玛的官长啊， 要听耶和华的话！ 你们这蛾摩拉的百姓啊， 要侧耳听我们 神的训诲！
Yelusaleme! Dia ouligisu dunu ilia da Sodame amola Goumola elea ouligisu dunu defele ba: sa. Hina Gode da dilima sia: be noga: le nabima! Ninia Gode Ea olelesu noga: le dawa: digima.
11 耶和华说： 你们所献的许多祭物与我何益呢？ 公绵羊的燔祭和肥畜的脂油， 我已经够了； 公牛的血，羊羔的血，公山羊的血， 我都不喜悦。
Hina Gode da amane sia: sa, “Dilia adi dawa: bela: ? Dilia da Nama gobele salasu dilia da eso huluane Nama iaha, amo Na da hanabela? Hame mabu! Dilia da Nama sibi bagohame amola ohe fi ilia sefe bagade Nama gobele sasalasu, be Na da amo lamu higa: i gala mabu. Na da bulamagau gawali amola sibi amola goudi ilia maga: me bagade ba: beba: le, helei bagade naba.
12 你们来朝见我， 谁向你们讨这些， 使你们践踏我的院宇呢？
Dilia da Nama nodone sia: ne gadomusa: masea amo liligi gaguli misa: ne nowa adobela: ? Nowa da dili, Na Debolo diasu ganodini laloma: ne adobela: ?
13 你们不要再献虚浮的供物。 香品是我所憎恶的； 月朔和安息日，并宣召的大会， 也是我所憎恶的； 作罪孽，又守严肃会， 我也不能容忍。
Dilia gobele salasu liligi gaguli misunu da hamedei liligi. Dilia manoma gobele salasu gabusiga: Na da higale naba. Dilia Oubi Gaheabolo Lolo Nasu amola dilia Sa: bade eso amola dilia sia: ne gadosu gilisisu huluane Na higasa. Amo hou huluane da dilia wadela: i hou amoga wadela: lesi dagoi.
14 你们的月朔和节期，我心里恨恶， 我都以为麻烦； 我担当，便不耐烦。
Na da dilia Oubi Gaheabolo lolo Nasu amola “hadigi” gilisisu eso huluane bagade higasa. Ilia da Nama dioi bagade liligi amola Na da amo liligi bu dioiwane gaguli masunu higa: i.
15 你们举手祷告，我必遮眼不看； 就是你们多多地祈祷，我也不听。 你们的手都满了杀人的血。
Dilia da sia: ne gadomusa: , dilia lobo ligia gadosea, Na da dili hame ba: mu. Dilia da baligiliwane sia: ne gadosea, be Na da hame nabimu. Bai dilia lobo da maga: mega dedeboi dagoi.
16 你们要洗濯、自洁， 从我眼前除掉你们的恶行， 要止住作恶，
Sinidigima! Dilia da: i dodofelalu, fofoloi agoane ba: mu da defea. Na da ba: loba, dilia wadela: i hou fawane hamosa. Amo yolesima!
17 学习行善， 寻求公平， 解救受欺压的； 给孤儿伸冤， 为寡妇辨屈。
Hou ida: iwane hamoma: ne, logo hogoma! Moloidafa hou logo hogoma! Nowa da eno dunuma se laha, amo fidima! Guluba: mano fidima! Didalo amola gaga: ma!”
18 耶和华说： 你们来，我们彼此辩论。 你们的罪虽像朱红，必变成雪白； 虽红如丹颜，必白如羊毛。
Hina Gode da amane sia: sa, “Amo hou ninia da wahadafa hahamomu. Dilia da wadela: i hou hamobeba: le, maga: mega ledo hamoi dagoi ba: sa. Be Na da dili dodofesea, dilia da mu gohona: defele, ahea: iaidafa agoane ba: mu. Dilia ledo da ulasuiya: i agoane ba: sa, be dilia da sibi hinabo defele sua: iai agoane ba: mu.
19 你们若甘心听从， 必吃地上的美物，
Dilia da Na sia: nabawane hamosea, dilia da soge ea ha: i manu gami noga: i agoai manu.
20 若不听从，反倒悖逆， 必被刀剑吞灭。 这是耶和华亲口说的。
Be dilia da Na sia: higasea, dilia da dafawane bogomu. Na, Hina Gode, da sia: i dagoi!”
21 可叹，忠信的城变为妓女！ 从前充满了公平， 公义居在其中， 现今却有凶手居住。
Yelusaleme fi da musa: hou noga: i hamosu. Be wali ilia da da: i bidi lasu uda ea hou defele hamosa. Musa: amo moilai bai bagade da moloidafa dunu amoga nabai galu, be wali fane legesu dunu fawane esalebe ba: sa.
22 你的银子变为渣滓； 你的酒用水搀对。
Yelusaleme! Di da musa: silifa noga: iwane ba: su. Be wali di da hamedei moilai bai bagade agoane ba: sa. Di da musa: waini hano ida: iwane gala ba: su. Be wali di da hano gamogai agoane ba: sa.
23 你的官长居心悖逆， 与盗贼作伴， 各都喜爱贿赂， 追求赃私。 他们不为孤儿伸冤； 寡妇的案件也不得呈到他们面前。
Dia ouligisu dunu ilia da odoga: su dunu, amola ilia da wamolasu dunu ilia dogolegei agoane esala. Ilia da eso huluane hano suligisu bidi hahawane laha. Ilia da fofada: su diasu ganodini guluba: mano hame gaga: sa, amola didalo ilila: hou gaga: ma: ne sia: sea, ilia sia: hame naba.
24 因此，主—万军之耶和华、 以色列的大能者说： 哎！我要向我的对头雪恨， 向我的敌人报仇。
Amaiba: le, Hina Gode Bagadedafa, Isala: ili dunu ilia gasa bagade Gode, amo Ea sia: nabima! Dilia da Nama ha lai hamobeba: le, Na da dilima dabe imunu. Amasea, dilia da Nama bu hame mosolamu.
25 我必反手加在你身上， 炼尽你的渣滓， 除净你的杂质。
Na da dilima doagala: mu. Gouli amola silifa ilia gobele, ledo huluane fadegasa, amo defele Na da dilia ledo fadegale fasimu.
26 我也必复还你的审判官，像起初一样， 复还你的谋士，像起先一般。 然后，你必称为公义之城， 忠信之邑。
Na da musa: Isala: ili fi ilia ouligisu dunu amola sia: ne iasu dunu, amo defele dilima bu imunu. Amasea, eno dunu ilia da Yelusaleme amoma “Moloidafa Moilai Bai Bagade” amola “Dafawaneyale Dawa: su Moilai Bai Bagade” dima asulimu.”
27 锡安必因公平得蒙救赎； 其中归正的人必因公义得蒙救赎。
Hina Gode Ea hou da moloidafa. Amaiba: le, E da Yelusaleme amo gaga: mu, amola nowa amo moilai bai bagade ganodini da wadela: i hou fisili, Godema sinidigisia, E da amo dunu gaga: mu.
28 但悖逆的和犯罪的必一同败亡； 离弃耶和华的必致消灭。
Be nowa da wadela: i hou hamosea amola Hina Godema odoga: sea, Gode da goudamu. Nowa da E higale yolesisa, E da amo dunu fane legemu.
29 那等人必因你们所喜爱的橡树抱愧； 你们必因所选择的园子蒙羞。
Dilia da udigili ifa amoma sia: ne gadobeba: le, amola sema ifabi bugiba: le, gogosiane asigi bagade ba: mu.
30 因为，你们必如叶子枯干的橡树， 好像无水浇灌的园子。
Dilia da bioma: ne “ouge” ifa defele biomu. Amola sagai amoma ilia hano hame iasea biobe defele, dilia da biomu.
31 有权势的必如麻瓤； 他的工作好像火星， 都要一同焚毁，无人扑灭。
Bioi gisi da lalu geso amoga lalu hamone, nei dagoi ba: sa. Amo defele, gasa fi dunu da ilisu wadela: i hamobeba: le, wadela: lesi dagoi ba: mu. Amola ilia mae wadela: lesima: ne, enoga gaga: mu da hamedei ba: mu.
