以赛亚书 44
1 我的仆人雅各， 我所拣选的以色列啊， 现在你当听。
Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili fi! Na hawa: hamosu dunu! Na ilegei fi, Ya: igobe egaga fi! Nabima!
2 造作你，又从你出胎造就你， 并要帮助你的耶和华如此说： 我的仆人雅各， 我所拣选的耶书 哪， 不要害怕！
Na da Hina Gode. Na da dili hahamoi. Dilia lalelegei eso amola fa: no Na da dili fidisu. Mae beda: ma! Dilia da Na hawa: hamosu dunu amola Na dogolegei, ilegei dunu fi.
3 因为我要将水浇灌口渴的人， 将河浇灌干旱之地。 我要将我的灵浇灌你的后裔， 将我的福浇灌你的子孙。
Na da hano hanai soge amoga hano imunu. Amola hafoga: i soge amo da: iya hano masa: ne hamomu. Na da Na gasa amo dilia mano ilima sogadigimu, amola diligaga fi ilima Na hahawane dogolegele iasu imunu.
4 他们要发生在草中， 像溪水旁的柳树。
Ilia da gisi amoga ilia da hano bagade iaha, agoaiwane alemu. Amola yodima ifa amo da hano gadenene lelebe agoaiwane alemu.
5 这个要说：我是属耶和华的； 那个要以雅各的名自称； 又一个要亲手写：归耶和华的， 并自称为以色列。
Dunu afae afae da amane sia: mu, “Na da Hina Gode Ea dunu.” Ilia da Isala: ili fi dunu ilima gilisima: ne misunu. Ilia huluane da afae afae Hina Gode Ea dio ilia loboga dedemu, amola ilia da afae afae “Na da Gode Ea fi ganodini esala” sia: mu.
6 耶和华—以色列的君， 以色列的救赎主—万军之耶和华如此说： 我是首先的，我是末后的； 除我以外再没有真神。
Hina Gode da Isala: ili ouligisa amola gaga: sa. E da Hina Gode Bagadedafa, amola E da amane sia: sa, “Na da Hemosu amola Na da Dagosu. Eno ‘gode’ da hame, Ni fawane da Godedafa.
7 自从我设立古时的民， 谁能像我宣告，并且指明，又为自己陈说呢？ 让他将未来的事和必成的事说明。
Eno dunu da Na hamobe defele hamomu ganabela: ? Nowa da hou degabo hamoi asili, Fifi Ahoanusu amoga doaga: le, nowa da amo hou ba: ma: ne defele esalabala? Hamedei!
8 你们不要恐惧，也不要害怕。 我岂不是从上古就说明指示你们吗？ 并且你们是我的见证！ 除我以外，岂有真神吗？ 诚然没有磐石，我不知道一个！
Na fi dunu! Mae beda: ma! Dilia dawa: ! Musa: hemoneganini, amo eso huluane ganodini hou Na da ba: la: lalu sia: i dagoi. Amola dilia da Na ba: su dunu. Eno ‘gode’ esalabala? Gasa bagade ‘gode’ amo Na da hame nabi, agoaiwane esalabala? Hame mabu!
9 制造雕刻偶像的尽都虚空；他们所喜悦的都无益处；他们的见证无所看见，无所知晓，他们便觉羞愧。
Nowa dunu da ‘gode’ liligi loboga hamosa da hamedei. Amola, ‘gode’ liligi amoga ilia nodosa, amo amola da hamedei. Nowa da amo ‘gode’ liligi ilima nodone sia: ne gadosea da si dofoi agoane amola hame dawa: su dunu. Ilia da gogosiasu ba: mu.
10 谁制造神像，铸造无益的偶像？
Dilia da ouli amoga loboga hamoi ‘gode’ ilima sia: ne gadoma: ne hamomu da defea hame galebe.
11 看哪，他的同伴都必羞愧。工匠也不过是人，任他们聚会，任他们站立，都必惧怕，一同羞愧。
Nowa da agoaiwane liligi amoma nodone sia: ne gadosea da gogosiasu ba: mu. Dunu amo da loboga hamoi ‘gode’ hamosa da osobo bagade dunu fawane. Ilia da misini, fofada: mu da defea. Amasea, ilia beda: mu amola gogosiamu.
12 铁匠把铁在火炭中烧热，用锤打铁器，用他有力的膀臂锤成；他饥饿而无力，不喝水而发倦。
Ouli hahamosu dunu da ouli afae lale, laluga gobele hahamosa. E da ea gasa lobo amoga ouli ha: maga fane, hahamosa. E da hawa: hamobeba: le, ha: i naba amola hano hanasa hele naba.
13 木匠拉线，用笔划出样子，用刨子刨成形状，用圆尺划了模样，仿照人的体态，做成人形，好住在房屋中。
Diasu gagusu dunu da ifa ea defei ba: sa. E da dunu ea da: i hodo defele amo ifaga dedesa. E da gobihei amoga ifa sagane, e da amo ifa hamone, dunu noga: i ea da: i hodo agoane hamone, ea diasu ganodini ligisisa.
14 他砍伐香柏树，又取柞树和橡树，在树林中选定了一棵。他栽种松树，得雨长养。
E da dolo ifa abasea, hamosa. O e da “saibalase” o “ouge” ifa amoga hamosa. O e da “lolele” ifa bugili, gibu dasea amo ifa alema: ne ouesala.
15 这树，人可用以烧火；他自己取些烤火，又烧着烤饼，而且做神像跪拜，做雕刻的偶像向它叩拜。
Ifa abasea, e da la: idi lale, lalu didisa. Eno la: idi amoga e da ‘gode’ agoaila hamosa. La: idi afae e da ea da: i dogoloma: ne amola ea ha: i manu gobema: ne, e da lalu didisa. Eno la: idi amoga e da ‘gode’ liligi hamone, amoma nodone sia: ne gadosa.
16 他把一分烧在火中，把一分烤肉吃饱。自己烤火说：“啊哈，我暖和了，我见火了。”
Amo ifa mogili e da lalu didili, ohe hu gobele nanu, sadi ba: sa. E da ea da: i dogolole, amane sia: sa, “Defea! Na da hahawane noga: le dogoloi dagoi.”
17 他用剩下的做了一神，就是雕刻的偶像。他向这偶像俯伏叩拜，祷告它说：“求你拯救我，因你是我的神。”
Be ifa la: idi eno amoga e da ogogosu ‘gode’ liligi hamone, amoma beguduli nodone sia: ne gadosa. E da amo liligi amoga sia: ne gadole, amane sia: sa, “Di da na ‘gode’. Dia na gaga: ma!”
18 他们不知道，也不思想；因为耶和华闭住他们的眼，不能看见，塞住他们的心，不能明白。
Agoai dunu da gagaouiba: le, ilila: hamobe hame dawa: Ilisu da dafawane hou mae dawa: ma: ne, ilila: si wadela: sa.
19 谁心里也不醒悟，也没有知识，没有聪明，能说：“我曾拿一分在火中烧了，在炭火上烤过饼；我也烤过肉吃。这剩下的，我岂要作可憎的物吗？我岂可向木墩子叩拜呢？”
Loboga hamoi ‘gode’ hamosu dunu da asigi dawa: su hame gala. E da dawa: lai ganiaba, e da amane sia: na: noba, “Ifa la: idi amoga na da lalu didi. Na da lalu nasubu amoga agi ga: gi gobei amola ohe hu gobele mai. Amo mogili diala amoga na da ‘gode’ liligi hamoi. Amola, wali na da ifa amoma fawane begudulala.”
20 他以灰为食，心中昏迷，使他偏邪，他不能自救，也不能说：“我右手中岂不是有虚谎吗？”
Amo hou da gagaoui dunu nasubu nana agoai ba: sa, hamedei. E da ea gagaoui asigi dawa: su amoga fa: no bobogebeba: le, e fidimu hamedei agoai ba: sa. E da amo ‘gode’ (amo da ‘gode’ hame), hima sia: mu gogolesa.
21 雅各，以色列啊， 你是我的仆人，要记念这些事。 以色列啊，你是我的仆人， 我造就你必不忘记你。
Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili fi! Amo noga: le dawa: ma! Dilia da Na hawa: hamosu dunu, amo dawa: ma! Dilia da Na hawa: hamosu dunu esaloma: ne, Na dili hahamoi. Amola, Na da dili hamedafa gogolemu.
22 我涂抹了你的过犯，像厚云消散； 我涂抹了你的罪恶，如薄云灭没。 你当归向我，因我救赎了你。
Na da dilia wadela: i hou, mu mobi agoane doga: i dagoi. Nama buhagima! Na fawane da dilia Gaga: su dunu.”
23 诸天哪，应当歌唱， 因为耶和华做成这事。 地的深处啊，应当欢呼； 众山应当发声歌唱； 树林和其中所有的树都当如此！ 因为耶和华救赎了雅各， 并要因以色列荣耀自己。
Dilia mu! Hahawaneba: le, ha: giwane wele sia: ma! Osobo bagade hagudu soge! Di amola wele sia: ma! Goumi amola iwila ifa huluane! Dilia amola hahawaneba: le wele sia: ma! Hina Gode da Ea fi dunu Isala: ili gaga: i dagoiba: le, Ea gasa bagade hou olelei dagoi.
24 从你出胎，造就你的救赎主—耶和华如此说： 我—耶和华是创造万物的， 是独自铺张诸天、铺开大地的。 谁与我同在呢？
Na da Hina Gode, dilia Gaga: su dunu. Na da dili hahamoi dagoi. Na da Hina Gode, liligi huluane Hahamosu dunu esala. Ni fawane da mu hahamoi. Na da osobo bagade hahamobeba: le, dunu eno da Na hame fidi.
25 使说假话的兆头失效， 使占卜的癫狂， 使智慧人退后， 使他的知识变为愚拙；
Na hamobeba: le, ogogosu ba: la: lusu dunu da gagaoui ba: sa. Dunu eno da gasumuni ba: sea, hobea misunu hou olelesa, amo ilia ba: i liligi Na da afadenesa. Na da bagade dawa: su dunu ilia sia: hedofasa, amola ilia bagade dawa: su hou da gagaoui fawane, amo eno dunuma olelesa.
26 使我仆人的话语立定， 我使者的谋算成就。 论到耶路撒冷说：必有人居住； 论到犹大的城邑说：必被建造， 其中的荒场我也必兴起。
Be Na hawa: hamosu dunu da hobea misunu hou olelesea, amola Na da sia: ne iasu dunu amo Na ilegesu olelema: ne asunasisia, Na da amo hobea misunu hou ba: la: lu amola amo ilegesu dafawane ba: ma: ne hamosa. Na da Yelusaleme amo ganodini dunu da bu esalumu, Na da Yelusaleme fi ilima sia: sa. Amola Yuda moilai huluane wali mugului diala, da wa: legadole bu buga: le gagui dagoi ba: mu, Na da amo sia: sa.
27 对深渊说：你干了吧！ 我也要使你的江河干涸。
Na da sia: afae fawane sia: sea, hano wayabo bagade da hafoga: i dagoi ba: sa.
28 论塞鲁士说：他是我的牧人， 必成就我所喜悦的， 必下令建造耶路撒冷， 发命立稳圣殿的根基。
Na da Sailasema amane sia: sa, “Di da Na ouligisu dunu esalumu. Di da Na hanai hamomu. Dia sia: beba: le, Yelusaleme da bu gagui dagoi ba: mu. Amola dia sia: beba: le, Debolo Diasu ea bai da bu legei dagoi ba: mu.”
