何西阿书 4
1 以色列人哪，你们当听耶和华的话。 耶和华与这地的居民争辩， 因这地上无诚实， 无良善，无人认识 神。
Hina Gode da Ea fi dunu Isala: ili soge ganodini esala, ilima diwaneya udidisa. Isala: ili fi! Ea sia: nabima! E da amane sia: sa, “Noga: i fa: no bobogesu hou amola asigi hou da Isala: ili soge ganodini hamedafa gala. Amola Na fi dunu da Na da Godedafa hame sia: sa.
2 但起假誓，不践前言， 杀害，偷盗，奸淫，行强暴， 杀人流血，接连不断。
Ilia da sia: dafawane ilegei amo giadofasa. Ilia da ogogosa amola fane legesa amola wamolasa amola inia uda adole laha. Wadela: i hou da bagade heda: sa amola ilia da fane legesu hou mae fisili hamonana.
3 因此，这地悲哀， 其上的民、田野的兽、 空中的鸟必都衰微， 海中的鱼也必消灭。
Amaiba: le, ilia soge da hafoga: i hamoi dagoi ba: mu amola liligi huluane amogawi esalebe da bogogia: i dagoi ba: mu. Ohe huluane amola sio amola menabo huluanedafa da bogogia: i dagoi ba: mu.”
4 然而，人都不必争辩，也不必指责， 因为这民与抗拒祭司的人一样。
Hina Gode da amane sia: sa, “Isala: ili dunudafa ilima mae diwaneya udidima amola gagabole mae sia: ma: ma! Na da dili gobele salasu dunu dilima fawane egane sia: sa.
5 你这祭司必日间跌倒； 先知也必夜间与你一同跌倒； 我必灭绝你的母亲。
Esohaga amola gasia dilia da udigili gagaoui agoane hawa: hamonana amola balofede dunu da dili defele hamosa. Na da dilia ame Isala: ili amo wadela: lesimu.
6 我的民因无知识而灭亡。 你弃掉知识， 我也必弃掉你， 使你不再给我作祭司。 你既忘了你 神的律法， 我也必忘记你的儿女。
Na fi dunu da Nama Na da Godedafa hame sia: beba: le, ilia da wadela: lesi dagoi ba: mu. Dilia gobele salasu dunu da Nama Na da Godedafa hame sia: sa amola Na olelesu hame naba. Amaiba: le, Na da dilia gofelalia Nama gobele salasu hamoma: ne hame ilegemu.
7 祭司越发增多，就越发得罪我； 我必使他们的荣耀变为羞辱。
Dilia gobele salasu dunu idi da heda: sea, dilia Nama wadela: i hou hamobe da amo defele heda: sa. Amaiba: le, Na da wali dunu da dilima nodosu hou hamosa amo afadenene, ilia dilima higamu, amola dilia da gogosiamu.
8 他们吃我民的赎罪祭， 满心愿意我民犯罪。
Na fi dunu da wadela: le hamobeba: le, dilia da bagade gaguiwane ba: sa. Amaiba: le, dilia da ili baligiliwane wadela: i hou hamoma: ne, dilia da hanai.
9 将来民如何， 祭司也必如何； 我必因他们所行的惩罚他们， 照他们所做的报应他们。
Dilia da Isala: ili dunu ilia se nabasu defele lamu. Na da dilima se imunu. Amola dilia wadela: i hou hamobeba: le, dilima dabemu.
10 他们吃，却不得饱； 行淫，而不得立后； 因为他们离弃耶和华， 不遵他的命。
Dilia da gobele salasu amoga dilia la: idi amo nanu, bu ha: i ba: mu. Dilia da mano lasu ‘gode’ ilima nodone sia: ne gadomu, be dilia da mano hame lamu. Bai dilia da Nama baligi fa: le, eno ogogosu ‘gode’ ilima fa: no bobogelala.”
11 奸淫和酒，并新酒， 夺去人的心。
Hina Gode da amane sia: sa, “Na fi dunu da waini hano yaolo amola gaheabolo bagade nabeba: le, gagaoui agoane hamosa.
12 我的民求问木偶， 以为木杖能指示他们； 因为他们的淫心使他们失迷， 他们就行淫离弃 神， 不守约束，
Ilia da udigili ifa amoga hobea misunu hou adole ba: sa. Ifa da ilia dawa: mu hanai liligi ilima adole iaha. Ilia da Na yolesi dagoi. Uda amo da hina: da: i bidi lasu defele, ilila: da: i ilia da ogogosu ‘gode’ ilima i dagoi.
13 在各山顶，各高冈的橡树、 杨树、栗树之下，献祭烧香， 因为树影美好。 所以，你们的女儿淫乱， 你们的新妇行淫。
Ilia goumi da: iya sema sogebi amoga gobele salasu hou hamonana amola agolo da: iya ifa sedade amomodai haguduga gabusiga: manoma gobesisa. Bai amo ifa ilia ougiha: i da hisi noga: idafa. Amo hamobeba: le, didiwilali da hina: da: i bidi lasu uda agoane hawa: hamonana, amola dilia nawi ilia da inia dunu adole lasu hou hamosa.
14 你们的女儿淫乱， 你们的新妇行淫， 我却不惩罚她们； 因为你们自己离群与娼妓同居， 与妓女一同献祭。 这无知的民必致倾倒。
Be amo hamobeba: le, Na da ilima se hame imunu. Bai dilisu amola da sia: ne gadosu diasu hina: da: i bidi lasu uda amola gilisili lalala amola ili gilisili, hame lalegagui dunu defele, ogogosu gobele salasu hou hamonana. Musa: malasu defele, ‘Dunu fi da asigi dawa: su hame galea, ilia da wadela: lesi dagoi ba: mu.’
15 以色列啊，你虽然行淫， 犹大却不可犯罪。 不要往吉甲去， 不要上到伯·亚文， 也不要指着永生的耶和华起誓。
Dilia Isala: ili fi dunu da Nama baligi fa: i dagoi. Be Yuda fi dunu da amo defele hamomu da defea hame. Dilia Giliga: le o Bedele amoma nodone sia: ne gadosu hou mae hamoma. Amola amogawi, Esalalalusu Hina Gode Ea Dioba: le, dafawane ilegele sia: mae sia: ma.
16 以色列倔强， 犹如倔强的母牛； 现在耶和华要放他们， 如同放羊羔在宽阔之地。
Isala: ili dunu da ‘miule’ (dougi agoai) amo ilia gawamaga: i hou defele gala. Dunu da gisi noga: i sogega sibi mano ilima ha: i nasu iaha. Be Na da habodane amo defele, Isala: ili dunuma ha: i manudafa ima: bela: ?
17 以法莲亲近偶像， 任凭他吧！
Isala: ili dunu da loboga hamoi ‘gode’ amo ilia gasaga gagulaligi dagoi. Defea! Ilisu ilia logo fodoi amoga masa: ne yolesima!
18 他们所喝的已经发酸， 他们时常行淫， 他们的官长最爱羞耻的事。
Ilia waini hano bagade nalu, hahawane hina: da: i bidi lasu hou defele hamonana. Ilia da ilima nodosu hou mae dawa: le, gogosiasu fawane hanai gala.
19 风把他们裹在翅膀里； 他们因所献的祭必致蒙羞。
Ilia da foga mini masunu agoai ba: mu. Amola ilia da hame lalegagui ogogosu gobele salasu hou hamobeba: le, gogosiamu.”
