创世记 43
1 那地的饥荒甚大。
Ana knafina Kenani mopafina tusi zamagatontoza fore huno vu'ne.
2 他们从埃及带来的粮食吃尽了，他们的父亲就对他们说：“你们再去给我籴些粮来。”
Isipi mopareti'ma mizase'za eri'za e'naza ne'zama nehana hazageno, nezmafa'a amanage huno zamasmi'ne, Ete mago'ene vuta ne'zana ome mizaseho.
3 犹大对他说：“那人谆谆地告诫我们说：‘你们的兄弟若不与你们同来，你们就不得见我的面。’
Hianagi Juda'a amanage huno nafa'amofona asami'ne, Ana kva ne'mo'a hankavenentake ke huranteno amanage hu'ne. Tamagra nagna tamimofoma avreta ome sanage'na tamavufina ontamagegosue huno higeta e'none.
4 你若打发我们的兄弟与我们同去，我们就下去给你籴粮；
Kagrama naganatima atresankeno'ma tagra'enema esaniana, tagra uramita nezanka'a ome miza huta egahune.
5 你若不打发他去，我们就不下去，因为那人对我们说：‘你们的兄弟若不与你们同来，你们就不得见我的面。’”
Hianagi kagrama Benzamenima atresnankeno'ma tagra'nema omesniana tagra ovugahune. Na'ankure ana Isipi kva ne'mo'a amanage huno tasami'ne, Tamagna timimofoma avretama omesazana nagri navumo'a ontamagegahie hu'ne.
6 以色列说：“你们为什么这样害我，告诉那人你们还有兄弟呢？”
Anage nehazageno Jekopu'a (Israeli) amanage hu'ne, Tamagra nahigeta ana kva nera magora naganatia mani'ne huta asmi'nageno anankea hu'ne? E'ina'ma hu'naza zamo'a nagrira tusi'a zampi nazeri haviza haze.
7 他们回答说：“那人详细问到我们和我们的亲属，说：‘你们的父亲还在吗？你们还有兄弟吗？’我们就按着他所问的告诉他，焉能知道他要说‘必须把你们的兄弟带下来’呢？”
Hianagi zamagra asami'za, Ana kva ne'mo'a ana maka'mota tantahige tantahige huno tagriku'ene, vahetigu'ene, tantahigeno amanage hu'ne, Nermafa'a ofri amne mani'nefi? Hagi magora naganatamimo'a mani'neo? Huno higeta tamagra naganatamimofona avreta eho hani'a nanekea ontahineta kenona'a hu'none.
8 犹大又对他父亲以色列说：“你打发童子与我同去，我们就起身下去，好叫我们和你，并我们的妇人孩子，都得存活，不至于死。
Hutazageno Juda'a nafa'amofo Jekopuna amanage huno asmi'ne, Ana ne'mofavre Benzamenina huntegeno nagrane vanigeta, tagrane kagrane mofavre'zagatine tagakura huta ofrita mani'mneno.
9 我为他作保；你可以从我手中追讨，我若不带他回来交在你面前，我情愿永远担罪。
Nagrani'a huvempa huanki'na Benzamenina kegava krintegahue, hanki kvama hu'so'e osanugeno'ma hazenkema eri'na ana knazana nagra erigahue. Hagi kagri kavure'ma avre'na omesuna nagra ana knazana erigahue. Nehanugeno ana knazamo'a nagrane mevava hugahie.
10 我们若没有耽搁，如今第二次都回来了。”
Hianagi tagrama avega ontetasina, menina tagra tare zupa vuta ete huta ne'zana eruntesine.
11 他们的父亲以色列说：“若必须如此，你们就当这样行：可以将这地土产中最好的乳香、蜂蜜、香料、没药、榧子、杏仁都取一点，收在器具里，带下去送给那人作礼物，
Nezmafa Israeli'a amanage huno zamasami'ne, Tamagrama Benzamenima avreta vunaku'ma hanuta amana hiho, mago'a knare'nare zafa rgama mopatifima me'neana kutamifina erinerita mago'a tusa masevene (balm), tumemofo rima'ane, (honey) mananentake masavene, mananentake zafa rine, pistasios zafa ragane, almoni zafa raganena eri'neta vuta ana kva nera musezana ome amiho.
12 又要手里加倍地带银子，并将归还在你们口袋内的银子仍带在手里；那或者是错了。
Ana nehuta mago'a zagoa eri aguheta tamazampina e'rineta, zamage kaniza e'ririnegahazanki, kutamifima erarinagetama erita e'naza zagonena erineta vuta ome amiho.
13 也带着你们的兄弟，起身去见那人。
Ana nehutma nagna tami'mofona otita ame huta avretma ete ana kva nete viho.
14 但愿全能的 神使你们在那人面前蒙怜悯，释放你们的那弟兄和便雅悯回来。我若丧了儿子，就丧了吧！”
Hagi nunamu huankino hihamu'ane Anumzamo ana ne'mofo avure asunku huramantesuno'a, mago neramafune, Benzamenikiznia zanatre sanigeke ete egaha'e. Hagi nagrama mofavre ni'amokizmigu'ma nasunku'ma hanuna, nagra nasunku nehu'na manigahue.
15 于是，他们拿着那礼物，又手里加倍地带银子，并且带着便雅悯，起身下到埃及，站在约瑟面前。
Jekopu'a anage hige'za mofavre naga'amo'za ana muse'zana (gift) e'neri'za, mago'ane zagoa eriguhe'za zamazampi e'neri'za, Benzamenina nevre'za oti'za Isipi moparega vu'za ana kva ne' Josefe avure uoti'naze.
16 约瑟见便雅悯和他们同来，就对家宰说：“将这些人领到屋里。要宰杀牲畜，预备筵席，因为晌午这些人同我吃饭。”
Hagi zamagranema nagana'amo Benzameni ne-egeno Josefe'ma negeno'a noma'afi eri'za ne'a amanage huno hunte'ne, Ama vahera zamavarenka nompi ome nezmantenka, mago afu ome ahenka krenka ne'zana retro huo. Na'ankure zamagra nagrane feru ne'zana negahune.
17 家宰就遵着约瑟的命去行，领他们进约瑟的屋里。
Eri'za ne'amo'a agrama ke hiaza huno zamavareno Josefe nompi ome zamante'ne.
18 他们因为被领到约瑟的屋里，就害怕，说：“领我们到这里来，必是因为头次归还在我们口袋里的银子，找我们的错缝，下手害我们，强取我们为奴仆，抢夺我们的驴。”
Anama huno Josefe eri'za ne'mo'ma zamavareno nompi vige'za kore nehu'za amanage hu'za hu'naze. Ko'ma kutifima eriri rante'nea zagoreku huno tavre noma'afi tanteankino, tantahinegeno tazerino kazokzo eri'za vahe'a trohu neranteno mika donkitinena avre vagaregahie.
19 他们就挨近约瑟的家宰，在屋门口和他说话，
Anage nehu'za Josefe nompi eri'za nete, Josefe no kasante vu'za ome asami'za,
20 说：“我主啊，我们头次下来实在是要籴粮。
amanage hu'naze, ra netimoke, tagra ko'ma amare e'tama nezama eme miza senona naga e'none.
21 后来到了住宿的地方，我们打开口袋，不料，各人的银子，分量足数，仍在各人的口袋内，现在我们手里又带回来了。
Hianagi ne'zama miza huteta, kantega umsenaku hunte kutima eriheta huta konana, magoke magokemota ne'zama mizase'nona kante zagotia kutimofo avazare me'negeta keteta ama erita e'none.
22 另外又带下银子来籴粮。不知道先前谁把银子放在我们的口袋里。”
Aza ana zago'a eririranteneo e'i ana vahera onke'none. Antahita keta osu'neta ana zagone ete mago'ane ne'za miza hanune huta eritru huna zagonena erineta e'none.
23 家宰说：“你们可以放心，不要害怕，是你们的 神和你们父亲的 神赐给你们财宝在你们的口袋里；你们的银子，我早已收了。”他就把西缅带出来，交给他们。
Anage hazageno Josefe eri'za ne'mo'a amanage huno zamasmi'ne, Knare huta manigahazanki koro osuta akoheta maniho. Tamagri Anumzane, neramafa Anumzamo kutamifina zagoa eriramante'negahie. Nagra zagotmia ko namizage'na eri'noe. Nehuno Simeoni ome avreno eme zami'ne.
24 家宰就领他们进约瑟的屋里，给他们水洗脚，又给他们草料喂驴。
Ana huteno Josefe eri'za ne'mo'a nompi zamavareno eno, tina tagi zamige'za zamaga sese nehazageno, donki zamimofona ne'zana zami'ne.
25 他们就预备那礼物，等候约瑟晌午来，因为他们听见要在那里吃饭。
Ana nehazage'za Josefe'ma agra noma'afi ferura ne'za negahune hige'za antahi'nagu avega ante'za mani'ne'za musezana (gift) eri antente'naze.
26 约瑟来到家里，他们就把手中的礼物拿进屋去给他，又俯伏在地，向他下拜。
Hagi Josefe'ma nontegama ne-ege'za nege'za, musezama eri'za e'naza zana eme nemi'za mopafi zamarena re'za avuga kepri hunte'naze.
27 约瑟问他们好，又问：“你们的父亲—就是你们所说的那老人家平安吗？他还在吗？”
Anante Josefe'a knare huta mani'nazo huno hu so'e hunezmanteno, anage huno zmantahige'ne, Ko'ma neramafanku'ma ozafa reno mani'ne huta nasmi'nazana, agra menina knare huno mani'nefi? Ofri mani'neo?
28 他们回答说：“你仆人—我们的父亲平安；他还在。”于是他们低头下拜。
Hige'za zamagra anage hu'za asmi'naze, Nerafa'a eri'za nekamo'a knare huno ofri mani'ne. Anage hu'za nesami'za agafi kepri hu'za razampi antahimi'naze.
29 约瑟举目看见他同母的兄弟便雅悯，就说：“你们向我所说那顶小的兄弟就是这位吗？”又说：“小儿啊，愿 神赐恩给你！”
Ana hunentageno kesga huno nagna'amofo Benzameni, nerera mofavre negeno amanage huno hu'ne, Ama mofavrea neragana e'ma hutama nasmi'naza mofavrefi? Josefe anage nehuno, Anumzamo'a knare huno mofavrenimoka kaza huno asomu hugantegahie hu'ne.
30 约瑟爱弟之情发动，就急忙寻找可哭之地，进入自己的屋里，哭了一场。
Josefe'a negna negeno zavi atesia agesa higeno, hantka huno zamatreno zavi ate'sia kumaku hakreno nemasefinka asafi (rum) ufreno zavi ome ate'ne.
31 他洗了脸出来，勉强隐忍，吩咐人摆饭。
Zaviteteno avugosa sese huteno asu'zana eri rentrako nehuno, megi'a atiramino amanage huno zamasmi'ne, ne'za atinketa namaneno.
32 他们就为约瑟单摆了一席，为那些人又摆了一席，也为和约瑟同吃饭的埃及人另摆了一席，因为埃及人不可和希伯来人一同吃饭；那原是埃及人所厌恶的。
Josefe ne'zana arure atimi'za, zamagrira arure atinte zamante'za, Isipi naga'mo'za zamagragu ne'zana ne'naze. Na'ankure Isipi vahe'mo'za Hibru vahe'enena magopina bretia onegahaze. Isipi vahe'mo'za Hibru vahe'enema magopi kave ne'zankura zamesra huno zamagotegahie.
33 约瑟使众弟兄在他面前排列坐席，都按着长幼的次序，众弟兄就彼此诧异。
Hagi pusa mofavrereti agafa huno fore hu'nare, ranteti vuno osite zamazeri rempi huzmantage'za mani'ne'za tusi'a zampi zamano nevazige'za zamagogogu nehu'za ovufi avufi hu'naze.
34 约瑟把他面前的食物分出来，送给他们；但便雅悯所得的比别人多五倍。他们就饮酒，和约瑟一同宴乐。
Josefe itareti eri'za vahe'mo'za ne'zana refko hu'za afuhe'i ome ante nezmante'za, Benzameni tafepina 5fu'a vahe'mo'za nega ne'za antente'naze. E'ina hige'za magopi mani'ne'za knare hu'za ne'zane, tine nene'za muse hu'naze.
