创世记 31
1 雅各听见拉班的儿子们有话说：“雅各把我们父亲所有的都夺了去，并借着我们父亲的，得了这一切的荣耀。”
Pea fanongo ia ki he lea ʻae ngaahi foha ʻo Lepani, ʻo pehē, “Kuo toʻo ʻe Sēkope ʻae ngaahi meʻa kotoa pē ʻa ʻetau tamai; pea kuo ne maʻu ʻae nāunau ni kotoa pē ʻi he meʻa ʻa ʻetau tamai.”
2 雅各见拉班的气色向他不如从前了。
Pea naʻe mamata ʻa Sēkope ki he mata ʻo Lepani, pea vakai, naʻe ʻikai lelei ia kiate ia ʻo hangē ko ia ʻi muʻa.
3 耶和华对雅各说：“你要回你祖、你父之地，到你亲族那里去，我必与你同在。”
Pea pehē ʻe Sihova kia Sēkope, “Foki atu ki he fonua ʻo hoʻo ngaahi tamai mo ho ngaahi kāinga; pea te u ʻiate koe.”
4 雅各就打发人，叫拉结和利亚到田野羊群那里来，
Pea ʻalu ʻa Sēkope ʻo ne ui mai ʻa Lesieli mo Lia kiate ia ki he ngoue, ki he fanga manu.
5 对她们说：“我看你们父亲的气色向我不如从前了；但我父亲的 神向来与我同在。
Pea pehē ʻe ia kiate kinaua, “ʻOku ou sio ki he mata ʻo hoʻomo tamai ʻoku ʻikai kei ʻiate au, ʻo hangē ko ia ʻi muʻa; ka kuo ʻiate au ʻae ʻOtua ʻo ʻeku tamai.
6 你们也知道，我尽了我的力量服事你们的父亲。
Pea ʻoku mo ʻilo naʻaku ngāue ki hoʻomo tamai, ʻaki ʻa ʻeku mālohi kotoa.
7 你们的父亲欺哄我，十次改了我的工价；然而 神不容他害我。
Pea kuo kākaaʻi au ʻe hoʻomo tamai, mo ne fakakehe ʻeku totongi ʻo liunga hongofulu; ka naʻe ʻikai tuku ia ʻe he ʻOtua ke u kovi ai.
8 他若说：‘有点的归你作工价’，羊群所生的都有点；他若说：‘有纹的归你作工价’，羊群所生的都有纹。
Kapau naʻa ne pehē ʻe ia, ‘Ke ʻoʻou ʻae pulepule ko hoʻo totongi,’ pea fānau leva ʻae fanga manu kotoa pē ko e pulepule: pea kapau naʻa ne pehē, ‘Ko hoʻo totongi ʻae ilaila;’ pea fānau leva ʻae fanga manu kotoa pē ko e ilaila.
9 这样， 神把你们父亲的牲畜夺来赐给我了。
Ko ia kuo toʻo ʻe he ʻOtua ʻae fanga manu ʻa hoʻomo tamai ʻo foaki ia kiate au.
10 羊配合的时候，我梦中举目一看，见跳母羊的公羊都是有纹的、有点的、有花斑的。
“Pea ʻi he tuituʻia ʻae fanga manu, naʻaku hanga hake hoku mata, ʻo mamata ʻi he misi, pea vakai, ko e fanga sipitangata, naʻe hopo ki he fanga manu naʻe ilaila mo e pulepule mo e kelo.
11 神的使者在那梦中呼叫我说：‘雅各。’我说：‘我在这里。’
Pea lea ʻae ʻāngelo ʻae ʻOtua kiate au ʻi he misi, ʻo pehē, ‘Sēkope:’ pea naʻaku pehē, ‘Ko au eni.’
12 他说：‘你举目观看，跳母羊的公羊都是有纹的、有点的、有花斑的；凡拉班向你所做的，我都看见了。
Pea pehē ʻe ia, “Hanga hake eni ho mata”, ʻo vakai, ‘Ko e fanga sipitangata ʻoku hopo ki he fanga manu, ko e ilaila mo e pulepule, mo e kelo; he kuo u mamata ki he meʻa kotoa pē ʻoku fai ʻe Lepani kiate koe.
13 我是伯特利的 神；你在那里用油浇过柱子，向我许过愿。现今你起来，离开这地，回你本地去吧！’”
Ko au ko e ʻOtua ʻo Peteli, ʻaia naʻa ke fakatapui ai ʻae pou, mo ke fai ʻae fuakava kiate au; pea ko eni, ke ke tuʻu, pea ke ʻalu ʻi he fonua ni, ʻo toe ʻalu ki he fonua ʻo ho ngaahi kāinga.’”
14 拉结和利亚回答雅各说：“在我们父亲的家里还有我们可得的分吗？还有我们的产业吗？
Pea pehēange ʻe Lesieli mo Lia kiate ia, “He ʻoku kei ai ha ʻinasi pe tufakanga kiate kimaua ʻi he fale ʻoe ma tamai?
15 我们不是被他当作外人吗？因为他卖了我们，吞了我们的价值。
ʻIkai kuo ne lau ʻakimaua ko e ongo muli? He kuo ne fakatau ʻakimaua, pea kuo ne fakaʻosiʻosi foki ʻe ma paʻanga.
16 神从我们父亲所夺出来的一切财物，那就是我们和我们孩子们的。现今凡 神所吩咐你的，你只管去行吧！”
He ko e koloa kotoa pē kuo toʻo ʻe he ʻOtua mei heʻetau tamai ʻoku ʻatautolu ia, pea mo e tau fānau: pea ko eni, ko e meʻa kotoa pē kuo lea ʻaki ʻe he ʻOtua kiate koe, ke ke fai.”
17 雅各起来，使他的儿子和妻子都骑上骆驼，
Pea tuʻu hake ʻa Sēkope, ʻo ne fakaheka ʻa ʻene fānau, mo hono ngaahi uaifi ki he fanga kāmeli;
18 又带着他在巴旦·亚兰所得的一切牲畜和财物，往迦南地、他父亲以撒那里去了。
Pea naʻa ne ʻave ʻene fanga manu kotoa pē, mo ʻene meʻa kotoa pē ʻaia naʻa ne maʻu, ʻae fanga manu naʻe tupu kiate ia, ʻaia naʻa ne maʻu ʻi Petanalami, ke ʻalu ia ki heʻene tamai ko ʻAisake ki he fonua ko Kēnani.
19 当时拉班剪羊毛去了，拉结偷了他父亲家中的神像。
Pea naʻe ʻalu ʻa Lepani ke kosi ʻene fanga sipi: pea naʻe kaihaʻasi ʻe Lesieli ʻae ngaahi tamapua ʻa ʻene tamai.
20 雅各背着亚兰人拉班偷走了，并不告诉他，
Pea ʻalu fakafufū pe ʻa Sēkope meia Lepani, ko e [tangata ]Silia, he naʻe ʻikai te ne tala kiate ia ʻene hola.
21 就带着所有的逃跑。他起身过大河，面向基列山行去。
Ko ia naʻe hola ia mo ʻene meʻa kotoa pē: pea tuʻu hake ia ʻo ne laka ʻi he vaitafe, pea hanga hono mata ki he moʻunga ko Kiliate.
22 到第三日，有人告诉拉班，雅各逃跑了。
Pea ʻi hono tolu ʻoe ʻaho, naʻe fakahā kia Lepani, ʻae hola ʻa Sēkope.
23 拉班带领他的众弟兄去追赶，追了七日，在基列山就追上了。
Pea naʻa ne ʻalu mo hono kāinga tangata, pea nau tuli ia ʻi he ʻaho ʻe fitu; pea naʻa nau maʻu ia ʻi he moʻunga ko Kiliate.
24 夜间， 神到亚兰人拉班那里，在梦中对他说：“你要小心，不可与雅各说好说歹。”
Pea naʻe hāʻele mai ʻae ʻOtua kia Lepani ko e [tangata ]Silia, ʻi he misi ʻi he pō, ʻo ne pehē kiate ia, “Vakai, ʻoua naʻa ke lea kia Sēkope ʻi he lelei pe ʻi he kovi.”
25 拉班追上雅各。雅各在山上支搭帐棚；拉班和他的众弟兄也在基列山上支搭帐棚。
Pea maʻu ʻe Lepani ʻa Sēkope. He naʻe fokotuʻu ʻe Sēkope hono fale fehikitaki ʻi he moʻunga; pea pehē foki ʻa Lepani mo hono kāinga, naʻa nau fokotuʻu fale fehikitaki ʻi he moʻunga ko Kiliate.
26 拉班对雅各说：“你做的是什么事呢？你背着我偷走了，又把我的女儿们带了去，如同用刀剑掳去的一般。
Pea pehē ʻe Lepani kia Sēkope, “Ko e hā eni kuo ke fai, koeʻuhi kuo ke ʻalu fakafokifā pe, mo ke ʻave hoku ngaahi ʻofefine, ʻo hangē ko e ngaahi pōpula kuo maʻu ʻaki ʻae heletā?
27 你为什么暗暗地逃跑，偷着走，并不告诉我，叫我可以欢乐、唱歌、击鼓、弹琴地送你回去？
Ko e hā kuo ke hola fakafufū ai, hangē ha kaihaʻa meiate au: pea naʻe ʻikai te ke tala kiate au, koeʻuhi ke u tuku ko e ke ʻalu ʻi he fiefia, mo e fai hiva, mo e tā ʻae lali mo e haʻape?
28 又不容我与外孙和女儿亲嘴？你所行的真是愚昧！
Pea naʻe ʻikai te ke tuku ke u uma ki ho ngaahi foha, mo hoku ngaahi ʻofefine? Kuo ke fai vale ʻi hoʻo fai pehē.
29 我手中原有能力害你，只是你父亲的 神昨夜对我说：‘你要小心，不可与雅各说好说歹。’
ʻOku ai ʻae mālohi ʻi hoku nima ke fai kovi kiate koe: ka ko e ʻOtua ʻo hoʻo tamai naʻa ne folofola mai kiate au ʻanepō, ʻo pehē, ‘Vakai, ʻoua naʻa ke lea kia Sēkope, ʻi he lelei, pe ʻi he kovi.’
30 现在你虽然想你父家，不得不去，为什么又偷了我的神像呢？”
Pea ko eni, naʻe totonu hoʻo holi ke ʻalu, he ʻoku ke holi ki he fale ʻo hoʻo tamai, ka ko e hā kuo ke kaihaʻa ai hoku ngaahi ʻotua?”
31 雅各回答拉班说：“恐怕你把你的女儿从我夺去，所以我逃跑。
Pea lea ʻa Sēkope, ʻo ne pehē kia Lepani, “Koeʻuhi naʻaku manavahē, he naʻaku pehē, telia naʻa ke toʻo fakamālohi pe, ʻa ho ngaahi ʻofefine ʻiate au.
32 至于你的神像，你在谁那里搜出来，就不容谁存活。当着我们的众弟兄，你认一认，在我这里有什么东西是你的，就拿去。”原来雅各不知道拉结偷了那些神像。
Pea ko ia te ke ʻilo ki ai ʻa ho ngaahi ʻotua ke ʻoua naʻa moʻui ia; ʻi he ʻao ʻo ho ta kāinga, ke ke vakai ʻae meʻa ʻaʻau, pea ke toʻo ia kiate koe.” He naʻe ʻikai ʻilo ʻe Sēkope kuo kaihaʻasi ia ʻe Lesieli.
33 拉班进了雅各、利亚，并两个使女的帐棚，都没有搜出来，就从利亚的帐棚出来，进了拉结的帐棚。
Pea hū atu ʻa Lepani ki he fale fehikitaki ʻo Sēkope, mo e fale fehikitaki ʻo Lia, pea mo e fale fehikitaki ʻe ua ʻoe ongo kaunanga; ka naʻe ʻikai te ne ʻilo ia. Pea ʻalu ia mei he fale fehikitaki ʻo Lia, mo ne hū ki he fale fehikitaki ʻo Lesieli.
34 拉结已经把神像藏在骆驼的驮篓里，便坐在上头。拉班摸遍了那帐棚，并没有摸着。
Ka kuo toʻo ʻe Lesieli ʻae ngaahi tamapua, ʻo ne ʻai ia ki he nāunau ʻoe fanga kāmeli, pea heka ai ia. Pea kumi ʻe Lepani ʻi he potu kotoa pē ʻoe fale fehikitaki, ka naʻe ʻikai te ne ʻilo ia.
35 拉结对她父亲说：“现在我身上不便，不能在你面前起来，求我主不要生气。”这样，拉班搜寻神像，竟没有搜出来。
Pea pehē ʻe ia ki heʻene tamai. “Ke ʻoua naʻa tuputāmaki ʻa ʻeku ʻeiki, koeʻuhi ʻoku ʻikai te u faʻa tuʻu; he ʻoku ʻiate au ʻae anga fakafefine.” Pea naʻe kumi ia, ka naʻe ʻikai te ne ʻilo ʻae ngaahi tamapua.
36 雅各就发怒斥责拉班说：“我有什么过犯，有什么罪恶，你竟这样火速地追我？
Pea naʻe ʻita ʻa Sēkope ʻo lea lahi kia Lepani: pea lea ʻa Sēkope ʻo pehē, kia Lepani, “Ko e hā ʻeku fai kovi? Pea ko e hā ʻeku angahala koeʻuhi ke ke tuli ai au ʻi he lili ni?
37 你摸遍了我一切的家具，你搜出什么来呢？可以放在你我弟兄面前，叫他们在你我中间辨别辨别。
He kuo ke kumi ʻi heʻeku meʻa kotoa pē, pea ko e hā hao meʻa kuo ke ʻiloʻi? Fokotuʻu ia ʻi he ʻao ʻo hoku kāinga, mo ho kāinga, koeʻuhi ke nau fakamaau kiate kitaua.
38 我在你家这二十年，你的母绵羊、母山羊没有掉过胎。你群中的公羊，我没有吃过；
Naʻaku ʻiate koe ʻi he taʻu ʻe uofulu ni, naʻe ʻikai ʻuhimate ʻa hoʻo fanga sipi fefine, mo e fanga kosi fefine, pea ko e sipitangata ʻo hoʻo fanga manu, naʻe ʻikai te u kai.
39 被野兽撕裂的，我没有带来给你，是我自己赔上。无论是白日，是黑夜，被偷去的，你都向我索要。
Ko ia naʻe kai ʻe he manu fekai naʻe ʻikai te u ʻomi kiate koe: naʻaku totongi ia; naʻa ke maʻu ʻae totongi ʻo ia ʻi hoku nima, kapau naʻe kaihaʻa ia ʻi he ʻaho, pe ʻi he pō.
40 我白日受尽干热，黑夜受尽寒霜，不得合眼睡着，我常是这样。
Naʻaku pehē au, pea naʻe fakavaivai au ʻe he pupuha ʻi he ʻaho, mo e momoko ʻi he pō; pea mahuʻi ʻae mohe mei hoku mata.
41 我这二十年在你家里，为你的两个女儿服事你十四年，为你的羊群服事你六年，你又十次改了我的工价。
Kuo u pehē ni ʻi he taʻu ʻe uofulu ʻi ho fale; naʻaku tauhi koe ʻi he taʻu ʻe hongofulu ma fā, koeʻuhi ko ho ongo ʻofefine, mo e taʻu ʻe ono ki hoʻo fanga manu; pea kuo ke fakakehe ʻeku totongi ʻo liunga hongofulu.
42 若不是我父亲以撒所敬畏的 神，就是亚伯拉罕的 神与我同在，你如今必定打发我空手而去。 神看见我的苦情和我的劳碌，就在昨夜责备你。”
Ka ne ʻikai ʻiate au ʻae ʻOtua ʻo ʻeku tamai, ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, mo e manavahē kia ʻAisake, pehē kuo ke fekau au ke u ʻalu taʻehaʻakumeʻa.” Kuo ʻafioʻi ʻe he ʻOtua hoku tautea, mo e ngāue ʻa hoku nima, pea ne valoki ko e ʻanepō.
43 拉班回答雅各说：“这女儿是我的女儿，这些孩子是我的孩子，这些羊群也是我的羊群；凡在你眼前的都是我的。我的女儿并她们所生的孩子，我今日能向他们做什么呢？
Pea pehē mai ʻa Lepani kia Sēkope, “Ko e ngaahi ʻofefine ni, ko hoku ngaahi ʻofefine, pea ko e tamaiki ni, ko ʻeku fānau, pea ko e fanga manu ni, ko ʻeku fanga manu, pea ko e meʻa kotoa pē ʻoku ke mamata ki ai ʻoku ʻaʻaku ia: pea ko e hā nai te u fai he ʻaho ni, ki hoku ongo ʻofefine ni, mo e na fānau kuo na fanauʻi?
44 来吧！你我二人可以立约，作你我中间的证据。”
Ko eni ke ke haʻu, ke ta fai ʻae fuakava, ʻa koe mo au; pea tuku ia ko e fakamoʻoni kiate kitaua.”
45 雅各就拿一块石头立作柱子，
Pea toʻo ʻe Sēkope ʻae maka, ʻo ne fokotuʻu ia ko e pou.
46 又对众弟兄说：“你们堆聚石头。”他们就拿石头来堆成一堆，大家便在旁边吃喝。
Pea pehē ʻe Sēkope ki hono kāinga, “Tānaki ʻae ngaahi maka; pea naʻa nau toʻo ʻae ngaahi maka ʻo fokotuʻu; pea naʻa nau kai ʻi ai, ʻi he fanga maka.”
47 拉班称那石堆为伊迦尔·撒哈杜他，雅各却称那石堆为迦累得。
Pea ui ia ʻe Lepani, ko Sekaa Satuta; ka naʻe ui ia ʻe Sēkope, ko Kaleti.
48 拉班说：“今日这石堆作你我中间的证据。”因此这地方名叫迦累得，
Pea pehē ʻe Lepani, “Ko e fokotuʻunga maka ni, ko e fakamoʻoni kiate koe mo au he ʻaho ni. Ko ia naʻe ui ai hono hingoa ko Kaleti mo Misipa.”
49 又叫米斯巴，意思说：“我们彼此离别以后，愿耶和华在你我中间鉴察。
He naʻe pehē ʻe ia, “Ke leʻohi ʻe Sihova kiate au mo koe, ʻi he ʻe ta māvae.
50 你若苦待我的女儿，又在我的女儿以外另娶妻，虽没有人知道，却有 神在你我中间作见证。”
Kapau te ke fakamamahi hoku ongo ʻofefine, pea kapau te ke toʻo maʻau ha uaifi kehe, mo hoku ongo ʻofefine, ʻoku ʻikai ha tangata ʻi heni; kae vakai, ko e fakamoʻoni ʻae ʻOtua kiate kitaua:”
51 拉班又说：“你看我在你我中间所立的这石堆和柱子。
Pea pehē ʻe Lepani kia Sēkope, “Vakai ki he ngaahi maka ni, mo e pou ʻaia kuo tuku ʻi ho ta vahaʻa;
52 这石堆作证据，这柱子也作证据。我必不过这石堆去害你；你也不可过这石堆和柱子来害我。
Ke fakamoʻoni ʻe he ʻesi ni, mo e pou ni, ʻe ʻikai te u laka ʻi he potu ʻoe ʻesi ni kiate koe, pea ʻe ʻikai te ke laka ʻi he ʻesi ni kiate au, ke fai ha kovi.
53 但愿亚伯拉罕的 神和拿鹤的 神，就是他们父亲的 神，在你我中间判断。”雅各就指着他父亲以撒所敬畏的 神起誓，
Ko e ʻOtua ʻo ʻEpalahame, mo e ʻOtua ʻo Nehoa, ko e ʻOtua ʻo ʻena tamai, fakamaau kiate kitaua.” Pea naʻe fuakava ʻa Sēkope, ʻi he manavahē ʻo ʻene tamai ko ʻAisake.
54 又在山上献祭，请众弟兄来吃饭。他们吃了饭，便在山上住宿。
Pea feilaulau ʻa Sēkope ʻi he moʻunga, pea naʻa ne ui hono kāinga ke nau kai: pea naʻa nau kai ʻae mā, pea nau mohe ʻi he moʻunga ʻi he pō ko ia.
55 拉班清早起来，与他外孙和女儿亲嘴，给他们祝福，回往自己的地方去了。
Pea tuʻu hengihengi hake pe ʻa Lepani, mo ne uma ki hono ngaahi foha, mo hono ongo ʻofefine, ʻo ne tāpuaki ʻakinautolu; pea ʻalu ʻa Lepani, ʻo toe foki ki hono potu.
